15 godina web škrabanja, deo prvi

Nedavno na Twit­teru, slučajno me Dinke pod­seti da 2010-ta označava 15 godina moje web karijere. Kad sam počeo da se prisećam tih dana…

Prvi računar, Sezam i Galeb.ETF

1994. ćale mi je kupio PC računar. Zver­ska mašina u ono doba: 486DX/2 (Pen­tium je bio 3x skuplji), 15″ CRT monitor…ne sećam se ni memorije ni diska koliko je bilo, grafička je bila valjda neka S3 911 ili tako nešto. Fokus 2001 tastatura, sa klikom naravno, a ne ovo notebook-like njesra što se sada ceni (šic!). Glavna stvar je bila modem: Intel 144i, čitavih 300 DEM-ova, 5x skuplji od stan­dard­nog krša koji se prodavao i 20x bolji. Sve moguće korek­cije grešaka, držao vezu k’o zmaj. Čudo od računara plaćeno 3750 DEM, u ono doba zver­ski puno para. Sreća te sam tada stanovao bes­platno kod strica tokom studiranja, inače teško da bi familija mogla da mi ovo zadovolj­stvo pri­ušti. Win­dows 3.11, naredne godine zamenjen sa Win­dows 95…No, da ne davim.

Prva stvar koju sam uradio je bila da se prijavim na Sezam BBS, u ono vreme kultno online mesto za skupljanje. Godinama pre toga sam  čitao i čitao isečke u Računarima, o noć­nom čatu, višesat­nom zvanju da se dobije veza, kon­feren­cijama i vatrenim diskusijama… Nisam mogao da dočekam.

Te kon­feren­cije su bile čudo. Kada su nekoliko godina kasnije novinari Wireda i Timea dolazili u Sezam (za vreme protesta 96/97) jedan od njih je rekao “it’s like The Well”. Kakvo je to vreme i entuzijazam bilo, u 10 blog postova ne bi stalo. Zoran Životić i Dejan Ristanović su kre­irali jedno fan­tastično mesto, pravu oazu u jed­nom ludom vremenu. Sezam­pro je sada velika firma, ozbiljan ISP, ali to više nije to. Fenomen koji je za online zajed­nicu taj BBS pred­stavljao se može meriti samo sa onim što je B92 pred­stavljao u radio sferi. Konferencije su mislim još uvek u životu, ali se ne sećam kada sam se posled­nji put prijavio, ima tome par godina. Pregazilo ih vreme.

S tim računarom počinje i moje zanimanje za web. Ja sam oduvek imao umet­nič­kih sklonosti, a web prezen­tacije su pred­stavljale zanimljivo novo platno. No, weba tada nije zaista ni bilo u Jugi…

RCUB, FON i ETF su tada imali neku nazovi vezu između sebe, a nekim štapa i kanapa metodama je preko FONa u nekom trenutku rađena raz­mena elek­tron­ske pošte iz našeg odsečenog kraja sveta sa Kalifor­nijom pa odatle na vrli novi vir­tu­elni svet. Pavle Peković o tome može mnogo više i daleko preciznije da ispriča, ako na blogu objavi i po neki tekst, a ne samo šta sluša. ;) Vecxa je tada bio mlađani bog i batina na Galebu, jad­noj 386-ici koja je pred­stavljala ser­ver na kome je u vreme kada sam došao na ETF brucošima otvaran nalog i dodeljivana email adresa. I tu na tim mašinama svako je mogao da kre­ira prezen­taciju koju je hteo.

Kako je izgledao taj web ’95-te? Pa ovaj Večin sajt je dobar pokazatelj. :) Niko pojma nije imao o ničemu vezanom za web. Dragan Sretenović, glavni admin ETF-a u ono vreme, napravio je jednu od prvih stranica, zvanični web ETF-a tada (link je iz ’97-me, Wayback Mac­hine nema ver­zije pre toga jer nismo ni bili deo velikog sveta).

Mi ostali smo onda kopali po View sour­ceu tog sajta a kasnije i po netscape.com  i raz­nim drugim lepotama. Pogotovo kada su RCUB i Telefonija (Beotel­Net) podigli onaj prvi mali bedan lin­kić do Mađar­ske — pa to je bilo more. Moo­ore ljudi, pojma nemate vi mlađi šta je to značilo za nas. Pa tek pravi PPP pristup, umesto SLIRP-a.
Nije bilo knjiga, nikakvih tutorijala, samo View source pa riljaj. Stričev stan je 5min od ETF-a, pa sam noći i noći provodio u onoj maloj zgradici iza ETF-a gde je bila ter­minal­ska sala.

Prvi web posao: Sezam­pro web master

Ne znam da li igde imam sačuvane te prve prezen­tacije koje sam pravio, između ostalih i onu koju sam priložio kao CV kada sam kon­kurisao za posao u Sezamu. Sećam se da sam je zavr­šio noć pre dolaska na inter­vju. Otišao čisto fore radi, da vidim kako ti raz­govori za posao izgledaju. Kojih je to ludih 3 dana bilo.
21. sep­tem­bra ’96. sam pre podne bio na inter­vjuu, zatim popodne otišao za Šabac na rođen­dan kod drugara, pa ostao tamo i sutradan na slavi kod drugog prijatelja i onda se 23. vratio u Beograd. Čim sam ušao u stan zove me keva “brzo dolazi u Pirot, sutra ujutro imaš polaganje vozač­kog”. Naime, bio sam u avgustu u Pirotu, odvezao časove i onda se vratio u Bgd, rekao instruk­tor da će biti ter­min za polaganje tek u oktobru. Onda nešto izmuvao i ispalo da je vrlo brzo, pa trk na stanicu i u Pirot. Položio to, odmah nazad za Bgd, počinje semestar. 25. ulazim u stan oko 2, zvoni telefon.

“Alek? Pa gde si čoveče, nikad nisi kući; 2 dana te zovemo da ti kažemo — primljen si na posao, dođi da se dogovorimo o detaljima.” Bio je to Danko Jev­tović, jedan od suvlasnika Sezama. E kad se nisam srušio…

Kao web­masteru, moj posao je bio da napravim sajt koji će promovisati Sezam­pro kao ISP. Ideja vlasnika nije bila da se napravi prost neki sajt sa cenama i uslugama — za to im ne treba stalno zaposleni web­master — već da se napravi sajt koji će ljudi posećivati jer imaju šta da čitaju, da vide. A da se kroz to provuče i priča o prodaji inter­net sati, moguć­nosti da se ima lična prezen­tacija itd.

Naravno, nakon što sam napravio inicijalni Sezamov sajt, onda sam napravio i svoju prezen­taciju na adresi http://www.sezampro.yu/~aleck/ a onu na Galebu promenio da pokazuje na ovu. Ta se prezen­tacija često menjala, kao i Sezamova. Kad sad pogledam neke od ovih…brrr.

Ovo je prva ver­zija koju sam napravio, sad gledano baš krš, mada leva kolona i nije toliko strašna. Na tom sajtu bih posebno izdvojio stranicu o vestima. Sećate se ’96-te i velike pobede Koalicije Zajedno na lokal­nim izborima širom Srbije? Prva velika stvar u borbi protiv onog skota. Jutro nakon toga, žestoko neispavan od muvanja po cen­tru grada do kasno u noć, bauljam ka Skadar­liji gde je bilo Sezamovo sedište. Već oko 10 me zove Danko. “Slušaj, ajde stavi negde na sajt, onako kao vest, da je opozicija ostvarila pobedu na lokal­nim izborima. Ništa napadno, ali obavezno stavi”. Ih, k’o da mi je rekao napravi agit­prop sajt za Zajedno. :)

Revoluci­onarne godine

Sek­cija Vesti u pot­punosti biva posvećena tim dešavanjima, zbivanjima. Sećam se da sam u 3 izlazio u protestnu šetnju a onda kasno uveče dolazio nazad u firmu i kucao izveštaj, skenirao kojekakve slike što su pravljene i ljudi mi donosili u kancelariju.

Ne mogu opisati kako je to izgledalo. 110% sam upao u celo to zbivanje. Protesti, navlačenje s policijom, kontra-miting, priznanje pobede, skidanje one zvezde sa Grad­ske Skup­štine i ona fenomenalna slika kada su skinuli to čudo i dali Ɖinđiću a on to drži ispred ulaza u tu zgradu, k’o malo dete kad dobije željenu igračku. Zoran, Dejan i Danko se skoro uop­šte nisu mešali u to što sam radio. Pisao i postavljao tamo šta sam hteo, k’o da je sve to moje. Kakvo je vreme bilo i šta su sve uložili u tu firmu, to je bilo jako hrabro s njihove strane. Sreća verovatno da je DB i ko li je šta tu već radio smatrao nas za sitne ribe, pa su se zadovoljavali vodom u kablu 92-ci.

Dobijao sam 10–20 mailova dnevno od ko zna kojih ljudi širom sveta, ljudi koji su pobegli odavde od onog zla. Sećam se jed­nog iz Australije “svaka čast ekipi, odlično ovo radite. Ako bi mogli svaki sat da ažurirate vesti, proveravam stalno”. A ja ne znam kad sam i koliko spavao…Išao sam i u Fonet i pokušavao da napravim deal da se njihove vesti prenose kod nas na sajtu u zamenu za hosting i ne znam šta. Od toga nije bilo ništa, napravili su deal sa BeoCityjem.

Sećam se da smo se posle tih 3 meseca vratili manje-više u nor­malne tokove. Sajt je redizaj­niran, otvorene su mnoge nove rubrike. Fre­ebiking sajt je rođen na Sezamu, jedan od ret­kih koji je i danas veoma aktivan. Zatim i verovatno prvi celebrity sajt u zemlji — sek­cija zvana Fas­hion Ses­sion, za koju je angažovana spoljna sarad­nica i profi fotograf. Čuveni inter­vjui sa Leon­tinom, Ivanom i Gocom iz (tada) Tap 011, Mon­teniger­sima i posebno inter­vju i foto galerija sa original­nom postavom grupe Models. Čoveče, kakva je to lud­nica bila… njihova najavljena poseta Sezam Cafeu je pro­izvela naj­veću posetu kafiću i pre i posle toga, a stranice o tome na sajtu su bile 10x čitanije nego bilo šta drugo u tih dve godine koliko sam radio u Sezamu. Na žalost posetilaca, u kafiću se pojavila samo Ivana Beren­dika i njihov menadžer. Njoj svaka čast, ona je profesi­onalno došla, ostale tri se nisu ni pojavile. Fotke su napravljene kasnije u parku kod JDP-a.

Mnogo je bilo tu inte­resant­nih stvari, ko će se svega setiti. Meni je tih dve godine tamo bilo izuzetno značajno. Našao sam se na sjaj­nom mestu, na samom začetku weba u zemlji (a ne tako daleko i od početka u svetu), imao veliku slobodu u radu. Dream job.

No, krajem leta ’98. sam sabrao šta i kako mi je činiti. Imao sam još 3 godine faksa (drugu sam ponavljao nekoliko puta, uglav­nom produžavao bez­veze) i još nešto preko 3 godine do 27-me i obaveznog odlaska u voj­sku. Situ­acija u zemlji je bila sve gora i gora i raz­mišljao o odlasku iz zemlje. Razne su opcije bile u igri, ali sam na kraju odlučio da dam otkaz i 100% se posvetim faksu. Da probam da zavr­šim sve za tri godine, odslužim voj­sku, pa mi je onda sve čisto i otvoreno i da tada vidim šta ću i kuda ću.

E pa zamalo.

Rat i FreeSerbia

Prvo je tog sep­tem­bra donet onaj ludački Zakon o Univer­zitetu. Pa se nastava na ETF-u ras­pala — bil­mezi na ulazu, rešetke u hod­nicima. Tmurno i ogavno mi je bilo ići u tu zgradu, ta jesen/zima je bila očaj, više puta sam se pitao da li je bilo pametno davati otkaz. No glupo je bilo ići nazad — učio sam, spremao ispite…Onda u drugom semestru NATO bom­bar­duje Srbiju, nastava i sve ostalo u zemlji se ras­padne. Desetak dana nakon početka, spakujem računar i odem u Pirot.

U onom opštem ludilu, ekipa ljudi, većinom sa Sezam kon­feren­cija i privat­nih grupa, počinje da uobličava ideju da se pokuša kre­iranje web sajta koji bi svetu pred­stavio drugačiju sliku Srbije od tada dominantne u stranim medijima. Tako je rođena Free Ser­bia — other voices from Ser­bia - iza koje je stajala veoma raz­nolika grupa ljudi. Ja sam napravio sajt, organizovan je hosting kod XS4All (sećate ih se, tamo je bio i Radio B92 i njihov Real­Media stream). Mnogo je ljudi učestvovalo u tome, što direktno, na dnev­noj bazi, što kao podr­ška i veza sa bit­nim ljudima i institucijama. Napraviću nepravdu prema desetinama ljudi koje neću pomenuti, naj­više se sećam onih sa kojima sam naj­više radio:

• Stanimir i Sloba Milj­ković — danas ih možda znate kao Mul­ticom grupu
• Janja Bobić i Vlada Ćalić (kasnije dugo godina u IT-u B92)
• Nataša Pan­tić — ćerka poznatog komen­tatora Milojka Pan­tića u čijem stanu su mnogi sastanci održani
• Aca Basrak koji je fenomenalno držao sve uzde te raz­norodne grupe i često mirio zavađene strane (a bilo je svađa i prepirki, iha haj..).
• Bane Čale koji je vremenom postao glavna (a jedno vreme i jedina) veza sa stranim nevladinim fondovima
• Boris Milićević, koga sam se setio pre nekoliko meseci kada sam ga prepoznao u Utisku Nedelje — danas pred­sed­nik GSA.

Svašta smo radili. Ne znam da li neko negde ima kom­pletnu arhivu tog sajta, ali mislim da je FS bila jako bitan deo medij­ske priče Srbije. Jezivo je bilo kada smo pustili sajt u život, a baš tog dana režim ubije Slavka Ćuruviju. No nije bilo ni pomisli da se odustane. Dugo i naporno smo radili na tom sajtu za vreme rata, a posle rata bili smo još jači.

Napravili smo fan­tastičan inter­net radio prenos onog čuvenog mitinga koji je pokrenuo G17, na Malu Gospojinu ’99-te.

• Stanimir i ekipa kao radio izveštači sa Nokiom (više njih, kao bac­kup) na čijoj drugoj strani je bila druga Nokia sa hands-freejem na koji je nalemljen audio kabl a onda to išlo u audio kar­ticu računara Vlade Ćalića (a možda je bio i ser­ver kupljen samo za to, nisam siguran više…)
• Računar je bio u Janjinom stanu, koja je tu radila simul­tani prevod na engleski. Vlada Ćalić drži vodu da cela skalamerija preživi dan.
• Tu je kodiran Real Media stream (tač­nije dva, srp­ski i engleski) pa je rađen upload na XS4all ser­ver u Holan­diji odakle je išlo javno emitovanje.
• Adža je bio on-site fotograf a par ljudi je na smenu trčalo od platoa ispred Savezne Skup­štine do stana Vlade Blagojevića na 4-tom spratu zgrade u Kosov­skoj. Zgrada bez lifta, a trčali su čim napune kar­ticu u digitalcu (nemam pojma koji je model bio). 50-tak metara od ulaza u tu zgradu u Kosov­skoj su bili par­kirani autobusi sa specijal­cima — ovi momci su sve vreme trčali sa onim kar­ticama pored njih.
• Ja sam bio u web ekipi u Vladinom stanu gde smo na par računara obrađivali donesene slike Photos­hopom i kratke video snimke te onda radili upload na sajt. Imali smo mak­simalno kašnjenje sa slikama od 20-30min od momenta kada su snimljene. Takođe smo kucali i kratke, twitter-like vesti.

Kakav je to dan bio. I danas me podilazi jeza kad se setim šta smo uspeli da uradimo. Sećam se momenta kada Vlada Ćalić nama u ovom drugom stanu javlja da XS4All dovlači nove ser­vere za nas pošto smo postigli rekord po broju istovremenih slušalaca za bilo šta kod njih ikada ranije — a to je bilo 1h pre početka mitinga. Finalna cifra je mislim bila oko 200 kon­kurent­nih konek­cija. Za ono vreme to je bila čudesna cifra. A deluje malo sve dok se ne pročač­kaju detalji. Na primer, jedna od tih veza je bio Radio Kragujevac koji je uključio naš stream direktno u svoj program i nisu prekidali do kraja. To je slušala cela Šumadija.

Kasnije su se ređali mnogi događaji koje je FS pratila i sa njih izveštavala. Ni sam ne znam koliko sam puta bio na protestima Saveza za promene pa onda išao do redak­cije da donesem slike. No, vremenom sam sve više smanjivao svoje učešće, iz raz­nih razloga i na kraju se isključio. Kako god bilo, od svega što sam u životu radio, ovaj deo karijere mi je ostao u naj­upečatljivijem sećanju. Tražeći neke infor­macije o FS, naleteh na ovu stranicu — ne znam ko je pisao, ali je lep sumarni tekst.

Nakon FS, ulazim u 100% profi vode (batalio ideju o faksu). Radio u jed­nom od mnogih dot-com balona koji su se kasnije ras­pr­sli. Prešao u BEG Fin­soft. Otišao u voj­sku. Vratio se u Fin­soft, koji je kasnije kupljen od strane GTECHa gde se nalazim i danas. O tome u drugom delu.