Press, laži i državne subvencije

Goran Aničić je na Twit­teru danas poslao info da je bivši premijer Zoran Živković dobio bes­povratne sub­ven­cije od Ministar­stva Poljoprivrede u iznosu od 525.000€. Kada sam zatražio izvor, ispostavilo se da je to por­tal o poljoprivredi Moja Farma a koji je očigledno samo direktno preneo tekst iz Pressa. Nisam ranije čuo za ovaj sajt, ali im ovakav rad nimalo ne služi na čast i sve što napišu ću nadalje uzeti sa velikom dozom sum­nje. Obzirom da je tematika bloga poljoprivreda, morali bi da biraju malo izvore ili da barem to što linkuju/prenose provere.

Zašto?

Ja se vinar­stvom i vinogradar­stvom malo ozbilj­nije bavim u posled­njih godinu-dve i shodno tome pratim dešavanja. Sam pogled na par cifara u tek­stu mi je nagovestio da je vrlo moguće da tu uop­šte nema nikakvih mut­nih rad­nji i da se vrlo verovatno radi o pot­puno čistoj priči. Zašto to tako nije bilo i sa autorima por­tala je na njima da odgovore, ali u mojim očima obara reputaciju por­tala. Press i slična novin­ska đubrad meni uvek uključe lam­picu za opreznost, jer se nebrojeno puta pokazalo da pišu notorne laži ili istinite stvari prikazuju u drugačijem svetu.

Dakle, da vidimo kako ovde stoje stvari, na jedan jed­nostavan i lako prover­ljiv način, sve zajedno potrošeno par sati.

Kaže Press:

Ministar Slobodan Milosavljević juče nam je dostavio svu dokumen­taciju o držav­noj sub­ven­ciji Kući vina „Živković”. Po papirima u koje je Press imao uvid, biv­šem premijeru je 30. novem­bra 2007. godine, na račun njegove vinarije registrovane u Inđiji, uplaćeno 41.070.579 dinara na ime posađenih 164.135 sadnica!

Kaže Ministar­stvo Poljoprivrede u Programu ras­podele i korišćenja sred­stava sub­ven­cija za 2007–u:

10) Подстицање подизања вишегодишњих засада

…

Субвенционише се подизање нових вишегодишњих засада, пре свега сертификованим садницама, уз субвенционисање наслона за винограде и хмељарнике. Такође услов за добијање подстицаја биће и примена нових технологија. Износ подстицаја ће варирати у зависности од воћне врсте, винове лозе и хмеља.

Предвиђена средства за ову намену износе 1.000.000.000 динара.

Samo da naglasim, ako se neko zabrojao sa ovim sil­nim nulama — ukupan fond za ove sub­ven­cije u 2007-oj je bio 1 milijarda dinara. Ministar­stvo takođe kaže i ovo u Uredbi o korišćenju pod­sticaj­nih sred­stava .… vinove loze i hmelja za 2007–u, vidi član 3:

Подстицајна средства по садници сертификоване категорије (дин/ком)

Винова лоза : 200

Kako ovo inače funk­ci­oniše, i tada i danas: vi sve ovo kupujete sami, zasadite sami, prijavite sve to Ministar­stvu. Nakon nekih godinu dana, inspek­cija to pregleda, ustanovi da li su ispunjeni uslovi (ima ih mali milion, naj­važniji da se primilo barem 90% sad­nica) i onda vam se isplati sub­ven­cija ako je sve u redu.

Malo matematike: Živkovićevih 164.135 sad­nica * 200din po komadu = 32.827.000, ili ti skoro 33 mili­ona dinara. Znači samo računajući sad­nice smo došli vrlo blizu spomenute sum­njive (šic!) cifre od 41 milion dinara.

U istoj uredbi u članu 6 se dalje navodi da oni kojima je odobrena sub­ven­cija za zasade imaju pravo i na refun­diranje dela sred­stava (do 50%) potrošenih za opremanje vinograda (stubovi, ankeri, žica itd), za šta moraju da polože originalne račune od kupovine. Nemam pojma koliko je to sve koštalo niti koliko može da košta za spomenutih 47ha ali me ne bi čudilo da to ispadne tih dodat­nih 8 mili­ona dinara. Ili barem dodaje dosta na tu cifru, a sa ovim se ne zavr­šava spisak mogućih sub­ven­cija koje Min. Polj. daje, no me mrzi da dalje pretražujem po prilično kon­fuzno uređenom sajtu ministarstva.

Zaključak se sam nameće. Moja ovakva ovlaš analiza je poprilično narušila ten­den­ci­ozno pisanje Pressa, što i nije neko iznenađenje za dotični pam­flet papir. Žalosno je da posle godina i godina lažnog i ten­den­ci­oznog pisanja Kurira i Pressa ozbiljni ljudi dotične i dalje koriste kao nekakav izvor informacija.

Par dodat­nih stvari, iz lič­nog ugla…

Odakle Živkoviću pare da finan­sira originalnu kupovinu? Pojma nemam. Možda mu dao rođak gastar­baj­ter, možda uzeo kredit u banci, možda nešto deseto — poenta je da ne znam. Pošto ne znam, nemam pravo da paušalno i ten­den­ci­ozno pišem da je čovek ovo ili ono.
Utvr­đivanjem isprav­nosti poslovanja bavi se Poreska Uprava, bavi se MUP. Trošenjem sred­stava iz budžeta bave se Ministar­stva a kon­trolom tog trošenja se bavi Državna Revizor­ska Inspek­cija. Lično bih jako voleo da cela ova priča efikasno funk­ci­oniše pa da za one za koje se utvrdi da su mutili ili sred­stava van-zakonski trošili slede debele kazne. Ujdurme i zajeban­cije sa izveštajem DRI za 2009-u dovoljno govore o tome koliko je to u našoj državi sve stabilno. Ali opet, sama ta činjenica ne daje nikome za pravo da bilo koga javno proziva i proglašava lopovom, taj­kunom i tome slično, a bez ikakvih kon­kret­nih dokaza.

U dotič­nom tek­stu Press navodi anonimne izvore koji kažu da su pokušavali da dobiju ista ta sred­stva pa nisu uspeli. Šic, anonimni izvori koji ne žele da se zameraju Živkoviću — ma nemojte kasti, Živković je sad pa ne znam kakva faca pa bi mogao nekome da naudi. U svojim ret­kim jav­nim nastupima jed­nako naj­ebava i bivšu vlast (DSS i ekipu) i sadašnju vlast (iz sop­stvene stranke DS) pa sve se nešto plašim da je dobar drugar sa svima njima i da ima uticaja na ne znam koga i šta.

Jedini koji se navodi imenom i prezimenom jeste čovek iz Vinarije Kiš i koji kaže:

- Državne sub­ven­cije je veoma teško dobiti! Uvek traže neka nova i nova dokumenta… Pri tom, pro­izvod­nja vina dugo traje i puno košta, a sub­ven­cije pokriju mak­simalno 60 odsto troškova — kaže Trnković.

Ovo je sve tačno. Ministar­stvo ima vrlo striktna pravila, sa mnogo sit­nih slova koja treba čitati i koja treba pro­učiti. I menja ih iz godine u godinu. Drugim rečima zahteva da se jebeno mnogo truda i vremena utroši da bi se ova sred­stva dobila.

Sama izjava g. Trn­kovića ne optužuje nikoga niti ijed­nim slovom podr­žava ono što Press implicira. Samo navodi prostu činjenicu: pro­izvod­nja vina jeste skup i dugotrajan posao i troškovi se ne zavr­šavaju na sađenju. Tu je odr­žavanje zemljišta, opremanje podruma, kupovina opreme za podrum i preradu, kupovina buradi itd. Sve to može da košta jako mnogo.

No to ne znači i da sub­ven­cije nisu dobrodošle da pokriju barem deo tih troškova. Baš te 2007-e sam kupovao 200-nak sad­nica za privatnu upotrebu (daleko od minimuma potreb­nog za dobijanje sub­ven­cija) i želeo da kupim vrhun­ske, ser­tifikovano bez­virusne sad­nice naj­više kategorije. U domaćoj kom­paniji Bojoni koja iste pro­izvodi i prodaje sam čuo cenu: 100din (te godine, danas je nešto skuplje, zavisno od sorte). Znači, Ministar­stvo svesno daje više nego što sad­nice koštaju. I to je veoma dobar i pozitivan korak Min. Polj. jer se time upravo radi ono što je namena ovih sred­stava — pod­stiče se pro­izvod­nja kvalitet­nog grožđa. Primera radi, nivo sub­ven­cije se povećava svake godine — vidi Uredbe za 2008-u i Uredbu za 2009-tu.

Na kraju, lični utisak — samo još jedan primer kakvo je jadno novinar­stvo u Srbiji, sa vrlo ret­kim izuzecima. Pazite šta navodite kao izvor — lične sim­patije ili nesim­patije prema nekoj osobi nisu potvrda isprav­nosti bilo čijeg pisanja pa da to prenosite kao činjenicu.