Peščanik možete da volite ili ne volite. Retke su tako beskomporomisne emisije i obično se nalaze na dva ekstremna kraja: ili su totalno društveno normalne – gde spada Peščanik – ili totalno razumski nenormalne (imam i ovde primere, no neću da zagađujem blog).

I za one koji ne vole Peščanik preporučujem fenomenalnu rubriku na sajtu pescanik.net zvanu “Čita umesto nas”. Svake nedelje se tu objavljuju odabrane izjave raznih lica divne li nam javne scene. Redovno umirem od smeha čitajući pojedine bisere gluposti ali i lucidnosti. Nekoliko primera iz ovonedeljnog izdanja:

Već 200 godina velike sile mešaju se u naše unutrašnje stvari. Da smo velika sila, mešali bismo se i mi. Milan St. Protić, bivši diplomata, Glas javnosti, 10.04.08.

I Zemun i Beograd su bili “porobljeni”. Beograd od Otomanske imperije, Zemun od Austrije. I, kako su ti Srbi, pod te dve okupacije, živeli? Ko je u stvari bio potlačen? Po izjavama patriotskih diletanata ispada da su Srbi u Šumadiji, pod Turcima, bili slobodni, a oni preko, u Evropi, živeli su u ropstvu. Dragan Stojković, čitalac, Danas, 11.04.08.

Vojvođanski Mađari se već dugo zalažu za personalnu i teritorijalnu autonomiju, ali naša stranka takav anticivilizacijski koncept ni u ludilu neće prihvatiti. Borko Ilić, funkcioner DSS, Glas javnosti, 12.04.08.

Od ulaska Rusa i partizana 1944. u Beograd nije bilo veće operacije. Aleksandar Tijanić, direktor RTS o “Evrosongu”, Politika, 11.04.08.

I za kraj nešto što uopšte nije smešno, ni tužno. Prosto je vanserijski tragično i najslikovitije pokazuje šta će biti krajnji cilj sadašnje “politike” trenutne vlasti:

Prvi su napustili radna mesta zaposleni u gnjilanskom kraju, najmanje 250 policajaca i radnika pravosuđa. “Ni do danas niko nije ništa dobio. Nadaju se da će dobiti… U Prištini bi ih primili opet na posao, ali kako sada da se vrate kada su izašli zbog nezavisnosti. Plaše se da bi to bilo shvaćeno kao da sada to priznaju”, kaže Vesna Jovanović iz gnjilanske opštine. Ona dodaje: “Narod ovde, u Pomoravlju, gde inače niko nije ni došao da im javi niti obrazloži bilo šta, izdržaće nekako dok se ne završe izbori. A, ako ni tada ne dobiju ništa, onda smo u gadnom problemu. Većina kaže da posle svega ne bi ni u Srbiju, već da traže azil”.

Ministar za Kosovo i Metohiju je najodgovorniji. On je to (napuštanje posla) sugerisao narodu i on je davao ta obećanja. Sramota! Ne samo što je obećavao, on i deli narod! Na severu Kosova policajci su dobili plate i iz Prištine i iz Srbije, a južno od Ibra, gde je narod najugroženiji, niko ništa. Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga, Blic, 10.04.08.