Posle dužeg vremena - desetak godina i kusur - vratio sam se u veličinu M. Sa 183cm visine, M je odgovarajuća mera za mene. Kao i dobrom delu ljudi modernog sveta, moja težina se drastično menjala tokom života. Više puta sam “odlazio” na L, povremeno i XL pa se vraćao u M i onda nazad.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva imam razloga da verujem da ovaj put trajno ostajem na spomenutoj veličini. Evo i zašto.

Dijete nisu za ljude

Ja sam od onih ljudi koji su u mladosti bili non-stop mršavi, koliko god jeli. Prosto tako. Relativno brzo sam u srednjoj školi narastao na ovih 180+ cm, ali mi je težina redovno bila oko 65kg. Par kilograma gore-dole, to je sve. Reklo bi se neuhranjen, da nije činjenice da sam bio u stanju da smandrljam ceo hleb kroz prženice posute džemom ili šećerom. Onim kristalnim, belim - najzdravijim :p

Sve se to promenilo ‘96-e, kada sam se preselio na Cvetkovu pijacu, počeo da radim u Sezamu (u Skadarliji) i em išao na posao tramvajem em sedeo po čitav dan. Hranio sam se isto kao i ranije i za 3 meseca nabacio 15kg. Što je u prvom momentu bilo super jer sam konačno imao normalnu težinu za svoju visinu. I potrajalo je dodatnih nekoliko meseci dok nisam stigao do 100kg ili tu negde.

Uz povremene skokove gore dole stojim, tj. stajao sam, na tih 100kg više od 15 godina.

Vežbanjem se ne mršavi

Kada kažem “ne mršavi”, mislim da održiv broj kilograma, nezavisno od vežbanja. Ko god vam kaže da je smršao vežbanjem, taj nije završio kompletan ciklus. Tek je u prvoj fazi: euforija. Radim, dižem, trčim, kilogrami spadaju, yeeah baby. Onda naiđe zabrinutost, kada i pored vežbanja kg nikako da nastave da spadaju. I onda depresija i razočarenje, kada posle prve isforsirane pauze - bilo to zima, povreda, posao - ti teško skinuti kilogrami se frakking vrate.

Ima sjajan Oatmeal strip koji se bavi tom temom: trčim da bih mogao da žderem i ne mislim, praćen sjajnom I believe in blerch majicom :). To jedino funkcioniše dokle god se unos hrane balansira fizičkom aktivnošću. Pritom ako ste debeli, želite da smršate a da jedete šta god, potrošnja kalorija kroz fizičku aktivnost mora znatno premašiti unetu količinu kroz hranu.

Mršavi se u kuhinji i nigde drugde. A u kuhinji znači u glavi.

Ja sam počeo da trčim dosta davno i sa (u nekom momentu) 105kg stigao na 99-100kg i tu stao. Neredovno sam trčao, ali manje više opstajao na toj cifri. Onda sam pre par godina povremeno izbacio večeru i malo pomalo stigao na 96-97kg. I dalje sam trčao. Sve zajedno to je bilo mizerno i zanemarljivo.

I da ga ‘beš, dalje ni makac. To je to.

Hrono ishrana

Prošle godine, moja draga rešila da napadne svoj višak kilograma i otišla u centar za hrono ishranu Dr Gifing. Ne znam kako je čula za njih, ali se odatle vratila sa raznim papirima. Između ostalog i sa uputstvom šta i kada da jede i sa omalenom knjigom koja objašnjava naširoko kako i zašto.

Prezrivo odbijajući to kao samo još jednu dijetu (vidi prvi podnaslov gore), ignorisao sam to. No, bogume Ana skinula 5kg za mesec dana i na kontroli u centru mašina kaže da je skinula 5kg masnih naslaga, uglavnom oko unutrašnjih organa.

Oni tamo imaju body analyzer, mašinu koja protera razne struje kroz telo i sastavi mapu gde čega ima i koliko. I onda kad ideš na kontrole (jedan mesec), na istoj mašini se testiraš i nema laži, nema prevare.

Tu se ja zainteresujem pošto i pored celoletnjeg trčanja (min 20km svake nedelje) i sklekova i trbušnjaka pomerio sam skalu za 5g. Ili 10g. Nemam pojma, stajalo negde oko 96-98kg, zavisno od toga koliko sam vode pio. :p
Jer na ishranu nisam pazio uopšte. Jeo sam šta god mi u datom trenutku došlo. Slatkiša brdo, palačinke sa orasima i kremom bar 2-3 večeri u nedelji, da ne pričam o mojoj (tada) omiljenoj Costa Mocha kafi. Hleba i mesa itd, standardna priča.

I tako, jedno dosadno popodne, krenem da čitam tu knjigu.

Principi

Knjiga kaže da organizmu, u toku jednog dana, treba davati onu hranu koja mu treba za dati period dana. Pritom, treba dati organizmu šansu da tu istu hranu propisno svari i iskoristi pre nego što mu se uvali nova tura hrane.

Otuda i chrono u imenu: vremenski tempirani obroci u razumnim intervalima. Van tih obroka, ne jede se ništa - ali zaista ništa sem vode i biljnih čajeva (bez mleka i zaslađivanja bilo koje vrste).

Šećer - tj. slatkiši - apsolutno i totalno zabranjen. U bilo čemu i bilo kom obliku. Ovo je bez sumnje najveći problem svima kojima ispričam kako sam smršao: “pa ti si bre lud, kako to može”. Well…tu nemam odgovor. Zato i kažem da se ovo pre svega rešava u glavi. Ili želiš da rešiš problem ili ne.

Zašto se šećer tretira kao zlo? Zato što jeste. Pogledajte čuveno predavanje Roberta Lustiga: Sugar, the bitter truth i dobićete naučni odgovor. Da organizam (jetra pre svega) šećere tretira na isti način kao i alkohol. To je otrov i na taj način se obrađuje.

Moderni slatkiši su energetske bombe. Kada pojedete tortu ili neku finu mlečnu čokoladu, organizam dobije veliku količinu energije i onda sve drugo što ste pojeli nema svrhe da se koristi. Saharoza je brzo razgradiva i zašto se mučiti.

Da bi se obradio šećer, pankreas kreće da izbacuje insulin koji ima tu nezgodnu osobinu da kada je prisutan u velikim količinama blokira rad ostalih enzima. Pa recimo enzim koji razgrađuje masti bude inhibiran. Svaki unos slatkiša okine upravo to što se zove veliki nivo insulina. Nakon svakog slatkog obroka, potrebno je 2-3h da se insulin spusti na nivo koji omogući ostalima da rade.

Otud ona priča o razmacima o 5-6h. Jer čak i kada ne jedete slatkiše, vi unosite nešto ugljenih hidrata. Preko hleba, preko paste i gde sve ne.

Šta se dešava kada je insulin miran, tj. nakon tih 2-3h nakon obroka? Mnogo toga, ali je za ovu priču bitno da se tada iz ćelija oslobađaju masne naslage i nalaze se u krvotoku. Tada ih morate iskoristiti. To je pravo vreme za teretanu, trčanje ili neku jaču umnu aktivnost (učenje ispita je odličan potrošač) da se ta lako dostupna energija iskoristi. Ako se ne iskoristi, onda se vrati u ćelije do narednog ciklusa.

Šta se dešava ako gladujete i preskačete obroke? Organizam čuva energetske rezerve koje ima i ne oslobađa ih. Zato nemojte da preskačete obroke.

Ima mnogo načina da sebe upropastite: “ne doručkujem, nemam vremena za to”, “ujutro jedem samo voće, to je zdravo” (kandidat godine za samoubistvo iz zasede), “pljeska bez hleba nije pljeska” itd.

Moj primer

Što znači: organizmu treba 3 obroka u toku dana, raspoređena na 5-6h. Recimo 8-14-20h ili 9-15-21h.

Kad ustanem, reda 7-8h, prvo ide limunada. Prst-dva limuna u čašu i 2dl vode. Zatim idem u šetnju od 30-40min, brzi hod. Nikako trčanje ništa vežbanje, ama baš, baš ništa. Samo malo brži hod. Za to vreme pređem otprilike 3.5 do 5km.

Onda ide doručak, oko 9-10h. Bez ikakvih pravila, jedem šta god dohvatim i u kojim god količinama, s tim što obavezno idu neke pite / peciva / paste. Kasnije u toku dana to ne jedem, pa sad se nakrkam. Ti sporo-razgradivi ugljeni hidrati su pogonsko gorivo za čitav dan. Ne, buhtle sa džemom nisu dozvoljene - nema, nema, nema šećera. Uopšteno izbegavati, ujutro ni u kakvim uslovima.

Posle toga može recimo neka kafa. Trebalo bi da je klot crna (espresso bez mleka), naravno bez šećera, ali ja to ne gotivim tako da sam sa mocha kafe prešao na Flat White u Costi ili predivni cappuccino u Fresh Cupu. Bitno je da se kafa nikako ne pije pre doručka. Ne razumem baš zašto a i mrzi me iskreno da sada opet kopam po onoj knjizi, ali to se vodi kao veliko crveno NE u ovoj ishrani.

Ručak oko 15h. Jedu se masna mesa i riba + povrće. Koliko god vam je volja. Hleba ništa. Prelivi ništa. Meso + povrće i to je to, količine koliko hoćete. Kada sam počeo, prvih 2-3 nedelje sam jeo velike količine, tipa dve pljeskavice umesto jedne ili 400-500g nekog pečenja (umesto recimo standardnih 200-250g). Mislim da je to zbog izbacivanja hleba koji je zasitan, pa ne znam kad je dosta.

Šta je to masnije meso? Jagnjetina, prasetina, losos, šaran, tuna i slično. Praktično, to su ribe ne-grabljivice.

Večera oko 20-21h. Večera treba da se tempira da bude barem 2h pre spavanja. Za večeru idu posnija mesa i riba + povrće. Isto nema preliva, hleba i slično.

Šta mu sad dođe posnije meso? Piletina, ćuretina, junetina, brancin, orada. Generalno ribe grabljivice i ova neka živina.

I šta još?

Test intolerancije na hranu. U Anti-Aging centru rade i to. Vrlo je bitno, jer ako pojedeš dva tanjira nekog jela koje organizam ima problem da svari, onda ni 12h pauze između jela neće pomoći. Pogledajte opet one cifre gore - bitno je da organizam svari obrok u roku od 2-3h. U mom slučaju, problem su pasulji i razne te mahunarke. To sam i ranije skapirao sam da mi smeta pa sam prestao da jedem a ovaj test je samo potvrdio. Zimus na Kopaoniku testa radi uzmem pasulj prebranac za ručak, pojeo ni celu porciju. Rezultat: do sutra ujutro sam osećao kuglu u stomaku.

I šta još? Da li ste primetili da nešto ne spominjem da sam jeo? Voće. Nema voća. Ništa. To je slatkiš, ima puno šećera. U ovom periodu nema voća. Baš me briga šta pišu novine i šta vam ko priča - voće = slatkiš i nije dozvoljeno u ovom periodu kada želite da smršate.

I šta još, jbt? Ništa, to je to. Pravilno raspoređeni obroci sa preporučenom hranom, slatko niš’, dovoljno spavanja. Ništa naglo uvećanje fizičkog napora. I ama baš nikako nikakvih grickalica između obroka. Nema prstohvat kikirija od kolege na stolu, nema kockica čokolade, nema! Najgori su po kancelarijama - “ajde uzmi jednu, šta zajebaš, to je ništa”. Jeste bogami - uljudno se zahvali i ne uzimaj. Ko ne razume, neće razumeti i šta da mu radiš; to nije tvoj problem.

Periodi slava i raznih rođendana su tu najgori - jedva se izboriš sa nutkanjem i prekornim pogledima. A tek ako ne uzmeš žito, pa kao prst u oko da si im ubo. Muka živa.

Šta si bre zapeo s tim fizičkim naporom

Moram ovo da naglasim ponovo, iako sam već spomenuo na početku. U periodu kada ovom ishranom pokušavam da smanjiš težinu, totalno je kontraproduktivno da uvodiš trčanje, teretanu i šta ja znam šta ako to do tada nisi već radio u dužem periodu.

Kakav god da ti je ritam života, nemoj naglo da ga menjaš. Šta god da si radio do tada, organizam je napravio svoj neki balans. Pa ako nisi radio sklekove 3 godine i sada kreneš odjednom, onda će organizam da skapira da je počelo neko mučenje i naglo povećana potrošnja energije i čuvaće energetske zalihe. Ako kreneš na trčanje pa trošiš i vodu i energiju, sve će to pokušavati da sačuva.

Otuda se pojavljuje ono isčuđavanje mnogih kada krenu da treniraju da bi smršali - “ja crkoh, a ništa se ne menja”. Još ako nastaviš da krkaš kao i ranije, može da se desi da težina i privremeno poraste u početku. Treba kontinuirano da se radi u dužem periodu da bi se organizam navikao na novi ritam. Ono - kuvanje žabe u sporo zagrevajućoj vodi. Isti princip.

FAQ

1. Mora li sve baš po PS-u ili mogu nešto da eskiviram, gricnem nešto za dušu.

Mora. Ne može.

Barem dok ne postigneš ciljanu težinu. Posle može svašta (vidi dole završni deo) ali opet sa razumom.

2. Koliko se gubi mesečno?

Zavisi od osobe do osobe i stepena gojaznosti. Moj slučaj: 3-5kg mesečno.

3. Može li brže i više?

Može. Doktori u Anti Aging centru prepišu par nekih suplemenata u priličnim količinama za brže razgrađivanje šećera i još ponešto.

Ovo nikako ne uzimati na svoju ruku, samo i isključivo uz konsultaciju sa stručnim osobama (nutricionisti i ekipa).

4. Šta ako se zajebem pa ipak pojedem jednom parče torte?

Džaba si se mučio nedelju dana. Tih par minuta uživanja oduzme 1kg od onih 3-5kg mesečno.

Šta ako prekinem?

Pa ništa posebno, biće šta će biti. Ja sam se dva meseca striktno pridržavao ovog programa i smanjio težinu na 86kg, smanjio broj pantalona sa 54 na 50, vidljivo smršao u licu itd. Opšta pozitivna promena.

Nakon toga – a prošlo je bogami godinu dana od tih 2 meseca – i dalje sam tu, možda koji kg više. Za to je najzaslužnija Di Napoli picerija ovde u kraju, pošto sam dosta često jeo pice i za ručak i za večeru i tako to. Ali nisam se ništa spektakularno ugojio, tu sam negde (87-88kg). Ne idem ni u te šetnje ujutro. Trčim povremeno (zbog posla znatno manje nego što bih hteo).

Jer i dalje pravim spomenute pauze između obroka. Sem cappuccina i vode, ništa ne uzimam između. Drastično smanjenje količine šećera u ishrani ima i zanimljiv efekat - reper za slatko se znatno spustio nadole. Dešava mi se da neke domaće torte sa mnogo šećera ne mogu da pojedem - preslatko da mi bude mučno da ih pojedem. Da me vidi ja od pre 10 godina mislim da bi me napucao.

Da, jedem i slatkiše. Ne mnogo, ali ih ne izbegavam. Topli brioš sa orasima iz Roggenarta mi je slaba tačka. Razne ukusne kolačiće koje Ana sprema za klince. Palačinke sa džemom. Kada to jedem, onda gledam da to bude ceo obrok, da ne jedem tipa komplet ručak a onda zalijem kolačima.

Eto. Možda nekom pomogne. Ko želi da se kontrolisano, pod nadzorom ovim sredi, preporučujem posetu Anti-Aging centru. Svakih mesec dana idete na kontrolu i da vam kažem - ako lažete i sebe i druge da niste pipnuli to parče torte koje je ostalo u frižideru, sigurno deca pojela - onaj bloody body analyzer ne možete da lažete. Jako se lepo vidi šta ste radili.