2.3GHz quad-core procesor, Sandy Bridge platforma, 8GB memorije, sve to na 15″ sa hi-res antiglare ekranom (1680x1050 umesto standardnih 1440x900). Računar je izuzetan, radi vrlo tiho, zanemarljivo se greje i uopšte predstavlja onako baš vidljivo unapređenje u odnosu na stariji model. Što je i normalno, je l’ te. :)

Stari MBP 3,1 je na prodaju, kao i fenomenalni Intel 510 series SSD disk, koji sam dobio uz ovaj novi MBP, ali ga ipak neću zadržati obzirom da već imam SSD iz starog modela. Javite se ako ste zainteresovani.

Obzirom da pratim dosta Cocoa programera na Twitteru, nije bilo teško primetiti oduševljenje koje je pratila instalacija SSD diska u razne generacije Macbook (Pro) i iMac i Mac Pro računara. Moj Macbook Pro je model 3,1 iz 2007-e. Ubacio mu odavno 4GB memorije, zamenio sam početni 120GB disk sa 500GB WD modelom (znatno tiši od prethodnika). Snow Leopard je doneo primetno bolji rad računara u odnosu na Leopard OS. No sporost hard diska prosto ništa nije moglo da promeni — radi kako radi i to je to.

Kada su se pojavili novi Macbook Airovi u iStyleu, igrao sam se malo čekajući bioskopsku predstavu u Koloseju. Ono je neverovatno — 11″ model 1.4GHz C2Duo (ja imam 2.2) i 2GB memorije (ja imam 4) je radio toliko brzo da je moj MBP delovao kao Trabant pored, recimo nekog novog Golfa. :) Zapanjujuće koliko ta mala čekanja na startovanje programa umeju da pokvare opšti utisak o brzini.

Zvezda predstave

Posle toga sam presekao i naručio najčešće hvaljeni disk u Mac svetu — OWC Mercury Extreme Pro SSD od 120GB (na cenu od 250$ ovde kod nas još ide i oko 42€ dažbina). Sa eBaya sam pokupio neki jeftini caddy i jedno mesec dana kasnije od naručivanja krenuo u operaciju SSD.

Prvi korak je da se prebaci OS. Očistio sam WD disk tako da je samo Mac OS ostao na njemu, prebacivši sve svoje podatke (filmovi, muzika itd) na eksterni disk. Bitno je bilo da smanjim zauzeće prostora na disku na ispod 100GB. Onda sledi Time Machine backup, za svaki slučaj.
Zatim sam SuperDuper! programom napravio repliku sistema sa WD-a na SSD. Testirao sam startovanje računara sa SSD-a i to je bilo to.

Prateći uputstva sa iFixit.com sajta, otvorio sam računar, izvadio DVD drive (beskorisna sprava, nisam ga koristio više od godinu dana), na njegovo mesto ubacio caddy sa spomenutim HDD-om od 500GB, a na mesto diska ubacio SSD. Zatvorio sve nazad i pokrenuo računar. Malo je reći koliko sam bio oduševljen brzinom rada. Najbolje je da se to lepo pokaže jednim finim filmom. :)

Click here to view the embedded video.

Sam start računara traje oko 30s (ne sećam se koliko je bilo ranije). Fascinantno počinje od trenutka kada se pojavi plavi ekran, pošto od tada pa do momenta kada su se svi on-login programi startovali prođe 5-6s. Šta god da pokrenem sa diska, učita se za 1-2s, najčešće za sekund ili manje. Vidi se na snimku da se i iPhoto startuje očas posla a da učitavanje slika (koje ide sa HDD-a) pravi prvu veću pauzu. iMovie, koji je prilično spor kada se učitava sa HDD-a ovde “iskoči” za šaku sekundi.
Kada u Xcodeu okinem Cmd+1 — što mi je komanda za Accessorizer — dotični program se startuje za manje od sekunde i već je spreman za rad.

I posle par meseci korišćenja se i dalje oduševljavam koliko brzo sve ovo radi. Notebook računar sa kraja 2007-e radi brže nego bilo šta izašlo prošle godine a što nema SSD. Nadam se da je ova mala demonstracija pokazala koliko ovo vredi. Svaku paru koju date za njega.

Na kraju bitna napomena — nije svaki SSD disk isti. Ekstremno je bitno kakav je kontroler i koja je generacija. No to je naširoka priča — preporučujem da pratite anandtech.com jer će u narednih par meseci izaći nova generacija SSD-a bazirana na Sandforce SF-2X00 kontrolerima gde su brzine takve da SATA 3Gbps konektori na ploči postaju sporiji od ovih diskova. Evo jedan fini teaser a vi obratite pažnju da su novi diskovi i do 50x brži od raznih zastarelih Kingstona koji se kod nas prodaju za ne tako sitne pare. Još neke korisne linkove sam skupio pa čitajte i pazite šta kupujete.

iPhone 4 — photo is © Mark Jardine

Kada sam video karakteristike, stvar koja me najviše obradovala jeste što neverovatno povećanje rezolucije (4x) nije dovelo do promene tipa ekrana na nešto gore, već na mnogo, mnogo bolje — koristi se fenomenalni IPS ekran. Plašio sam se da će zarad toga preći na neki *OLED ekran koji guraju Samsung i HTC. Moj glavni problem s njima je što su sve samo ne upotrebljivi po dnevnom svetlu. No, to se ipak i nije desilo, što sam i očekivao — teško da bi Steve Jobs na iPhone stavio tako nešto. Samo sam ga zamislio kako čkilji na ulici u telefon da vidi ko ga zove i od besa baca u kantu :) i znao sam da iPhone neće videti OLED tip ekrana dok se to ne poboljša.

Retina Display

Iskreno, ovaj ekran je toliko dobar, da zaista ne znam zašto bi ikada prešlli na bilo šta drugo. Jedini razlog koji mogu da zamislim je potrošnja baterije, a čak i u tom domenu je iPhone 4 znatno bolji od starije braće, pre svega zahvaljujući znatno većoj bateriji — ona zauzima 2/3 unutrašnjosti.

Twitteriffic (kliknite za punu rezoluciju)

Video sam bezbroj snimaka koji pokazuju koliko je 960x640 na 3.5″ fantastično i bolje i detaljnije i ne znam šta. To prosto nema šanse da zaista vizuelizujete u glavi, jer to gledate na dekstop monitorima koji su oko 100ppi. Nemoguće je doživeti 326ppi ekran na tako nečem.
Morate ga videti uživo. Treba videti kako i najsitniji tekst izgleda savršeno čitljiv, sa fascinantno glatkim krivama, na primer tekst originalnog tweeta na koji odgovaram na ovom ekranu iz Twitteriffica.

Ništa što sam video nije ni blizu ovoga. A pri tom, zbog IPS tehnologije, ekran zadržava isti tonalitet boja iz kod god ugla da gledate, čak i nešto tipa 170˚. Osvetljenje opadne u tom uglu, ali ni blizu da se ne vidi.  Gledati iPhone 4 i 3G[S] (166ppi) jedan pored drugog je najbolji primer da se vidi koliko je 4-ka čudesno bolja. 3G mi sad deluje izrazito plavičast.

Ako vas zanima naučno-tehnička strana priče, tekst Bryana Jonesa je prepun detalja i računanja da vas glava zaboli. Ili možda ne.

Brzina

iPhone 4 koristi Apple A4 procesor čije mogućnosti su već predstavljene u iPadu. Ima 512MB memorije i ovaj konkretno model ima 16GB disk, od čega 2GB ode za OS, ostalo je na raspolaganju. Mogao bih sad još ovako sa raznim ciframa, ali to je sve totalno nebitno — ako vas zanima šta je sve unutra, pogledajte iFixitov članak.

Mnogo je bitnije kako to sve izgleda i radi u praksi.

Kada sam kupio iPad bio sam (i dalje sam) fasciniran brzinom tog uredjaja. iPhone 4 je subjektivno na istom nivou, mada testovi pokazuju da je iPad primetno brži. No, to su sintetički testovi, mere tamo neke besne cifre — u realnim uslovima iPhone 4 je fascinantno brz. Ja sam ranije imao iPhone 3G, tako da za mene ovo predstavlja kvantni skok. Verujem da će se vrlo primetna razlika videti i u odnosu na iPhone 3GS, ali wow efekat možda neće biti isti kao meni.

Aplikacije

Mnoge iPhone aplikacije nisu prilagodjene ovoj velikoj rezoluciji i to je vidljivo ako se zagleda, ali ne baš toliko da bode oči; barem ove aplikacije koje sam ja probao. Generalno, mislim da će prelazak sa 3G[S]-a na 4-ku biti prilično bezbolan što se tiče starijih aplikacija. Situacija je znatno bolja nego kada se iste koriste na iPadu.

Naravno, aplikacije koje jesu prilagođene izgledaju savršeno.

Fotografije

iPhone 4 ima 5MP kameru, sa senzorom za koji Apple tvrdi da je veći od sličnih senzora u drugim telefonima. Veličina fotografija je oko 2MB u JPG formatu, kreće se od 1.7 do 2.3. Slike su prihvatljivog kvaliteta, ali što se mene tiče ipak nedovoljno. Kao neko ko godinama snima sa DSLR foto aparatom — iako se radi o sada već prastarom 6MP Canon 350D — kvalitet fotografija sa iPhonea 4 nije ni blizu toga da bih odlučio da prodam Canona.

No, to sam ja, a vi odlučite sami da li vam je ovo dovoljno — evo nekoliko testnih fotki, snimljenih u različitim uslovima.

Najlepša stvar, prisutna još sa iPhonea 3GS je tap-to-focus opcija. Bez obzira gde vam je kadar, dodirnete prstom gde hoćete da bude fokus i iPhone 4 na tom mestu izvrši kompletnu pripremu — merenje svetla, ekspoziciju, ISO osetljivost, dinamički raspon boja. Sve to se završi trenutno, za manje od sekunde. Ove tri slike ilustruju koliko je to bitno (tačka fokusa je obeležena), pošto se zavisno od tačke na kojoj dodirnete dobijaju drastično različite fotografije.

Kako će fotografija ispasti realno vidite na samom ekranu, tako da možete da eksperimentišete par puta dok ne dobijete prihvatljiv prikaz, a onda pokušajte da što stabilnije zadržite iPhone dok ne snimi. Na primer, fotografija u sredini ima najbolji dinamički raspon i za nebo i senke na drvetu, ali je razvučena i mutna, što se lepo vidi u punoj rezoluciji. Poslednja fotografija je odvratna. Prva ima lepe boje neba, a senke se možda mogu izvući malo u Photoshopu ili Lightroomu, no kako je ovo JPG a ne RAW snimak, skeptičan sam koliko se tu može uraditi.

Kliknite na fotografije da ih vidite u originalnoj rezoluciji. Ja sam prosto razmažen fotografijama koje sam snimao Canonom…videćemo, eksperimentisaću još dosta, sasvim sigurno.

Video

Meni potencijalno vrlo interesantna mogućnost predstavlja snimanje 720p videa (1280x720). Već par godina koristim Canon HV20 video kameru, sjajnu spravu sa odličnim kvalitetom slike u dnevnim uslovima ali i sa dosta šuma kada se snima pod uobičajenim kućnim svetlom uveče.

Canon snima (skoro) 1080p i kvalitet snimaka je primetno bolji. No, za razliku od fotografija, razlika u kvalitetu videa ovde nije toliko velika, sem po pitanju reprodukcije boja gde Canon jede iPhone 4 za doručak.

Evo par testnih snimaka, snimljenih u toku dana (14h, oblačno) i kasno popodne (19h, letnji dan, sunčano).

Vidi se da iPhone 4 lepo i brzo menja parametre snimka da se prilagodi sceni koju snima, isto kao pri snimanju fotografija. Tap to focus radi i ovde i takođe ima ogromnog uticaja na kvalitet snimka. Evo ilustracije u drugom snimku:

Pri kraju snimka možete videti kako se boje, osetljivost i osvetljenost drastično menjaju — u tim momentima sam fokus postavljao na različite tačke u kadru: sredina, dole, gore levo i gore desno. Srećom, sve je ovo vrlo brzo tako da se greška lako može popraviti kada je primetite.

Ovde ne može da se ne pomene iMovie for IPhone, aplikacija koju je Apple upravo pustio u prodaju ($4.99) i koja je za manje od jednog dana ušla u top 50 (što dosta govori i o broju prodatih telefona, pošto ona radi samo na iPhoneu 4). Sjajno je šta se sve može uraditi na ovako malom ekranu — kombinacija više snimaka, fotografija, tranzicija između njih, titlova tu i tamo. Ništa spektakularno, dok se ne podsetite da sve to radite na telefonu i da je odziv telefona pri tom trenutan, ne čekate skoro ni na šta. U roku od 5–10 minuta možete napraviti lep filmić, na telefonu. Telefonu! Living in the future baby.
Pročitajte odličan tekst Christophera Breena na Macworldu za detaljniji prikaz.

I to je to, za prve utiske. Ako imate želju da nešto probam, nešto što vas zanima da vidite pre nego se možda odlučite na kupovinu, recite u komentarima, rado ću dopuniti tekst.

Prvi pokušaj kupovine prepaid broja sa 3G dopunom se neuspešno završio. Devojke u Telenor prodavnici u Kosovskoj ulici su se uporno trudile da me ubede kako 3G internet postoji samo u opciji paketa sa modemom, nikako na običnom prepaid broju. Posle par pokušaja da im objasnim :) da to baš nije tako i da ipak tako nešto imaju u ponudi, odustao sam i došao sutradan ujutro, kada su radila četvorica muškaraca. ;) Čovek me samo pitao da li možda želim paket s modemom i na moje “ne” otišao da uzme karticu sa brojem. Na licu mesta sam uzeo 1GB dopunu, aktivirao karticu u nekom od njihovih telefona, sve bez muke.

3G data kartica

E sad, oprema. Telenor za prepaid nudi samo Huawei E220 USB modem, koji se najbolje može opisati kao sapunče. Isti modem sam koristio na T-Mobile mreži u Londonu. Kada se koristi na Windowsu, to je radilo fantastično. Na Macu, to je bio užas. Em što sam jedva našao kako da podesim, em što je radilo baš baš loše. Konekcija je često pucala, prenos je bio za klasu gori nego na Windowsu. Huawei nema drajvere za Mac OS X niti u spisku podržanih operativnih sistema ima išta sem novijih verzija Windowsa.

Stoga sam preskočio Telenor ponudu i potražio neki drugi uređaj. Pre svega, expresscard/34 kartice, jer USB portove uglavnom popunim, a slot za ovu karticu je uvek prazan — sem kod kuće gde koristim Digitusovu eSATA karticu (koja isto tako nema drajvere za Mac i povremeno mi skuca ceo Mac pri ubacivanju), a kod kuće mi 3G net ne treba.

Kada se radi o Mac proizvodima, uvek je najbolje krenuti od Appleovog support sajta. Pa tako na jednoj stranici navode podržane 3G kartice od strane OS-a (za Leopard počev of 10.5.2). Uz malo istraživanja, nije bilo teško odlučiti se — Novatel Wireless Merlin X950D. Neću navoditi specifikaciju, piše na sajtu. Radi se o ozbiljnoj firmi, sa dobrom reputacijom, čije proizvode koriste skoro sve američke kompanije (dok u Evropi caruje Huawei).

Kupovina po belom svetu i dovlačenje hardvera mi nije strano, pa sam se dao u potragu. Najzanimljiviji deo priče je što se cene ove kartice kreću u neverovatnim opsezima. Ne znam da li zbog tekuće ekonomske krize ili nečeg drugog, ali zaista je neverovatno. U Americi je 289$, u Engleskoj je 239£, a — pazi sad — u Mađarskoj je 103€! Čudesno. :) Tako da sam naručio odatle i nakon dosta muka i plaćanja harača lokalnom DHL-u kartica je stigla do mene.

Lepo pakovanje, u kutiji nešto debljoj od DVD-a, sa mnogo zaštite oko same kartice. Kartica je priložena u plastičnoj kutijici koja je vrlo zgodna za nosanje naokolo, u džepu, rancu, gde god treba. Dobijaju se Mac drajveri za 10.4 (Tiger) na CD-u, dok za Leopard drajveri nisu potrebni, ugrađeni su u sam OS (10.5.2+). Nakon ubacivanja, potrebno je kreirati konekciju, Connect i to je to.

Na Windowsu se ubacivanjem kartice pojavi virtuelni disk sa koga se automatski instalira sve što treba, uključujući i mali paket aplikacija. Uređaj je u kratkom testiranju kod kuće (gde je Telenorov signal osrednji) pokazao skoro identične rezultate.

Opšti početni utisak je vrlo povoljan.

Telenor 3G

Uzeo sam 069 broj, dodao 1GB za podatke i onda testirao na raznim mestima. Inicijalno testiranje putem sajta speedtest.net je kući, u zgradi u bloku 23 (iza Hotela In) dalo rezultate kao na sledećoj slici.

Ovo je test ka Veratovom serveru, ali su maltene iste vrednosti bile i za servere u Londonu i New Yorku (s tim što ping duplo veći ka tim gradovima). Ove vrednosti su jako dobre, pogotovo što sam testirao na krajnje nepovoljnom mestu — mom radnom stolu gde se laptop nalazi u ćošku 2 unutrašnja zida. Poređenja radi, kada sam se pomerio u dnevnu sobu, udaljen barem 2m od bilo kog zida, download je bio 0.91Mb/s, upload je bio nešto manji. Telenorov signal u stanu se generalno drži na 3 crtice (povremeno 4) od 5 maksimalnih (na ženinom telefonu).
Subjektivni osećaj rada je više nego povoljan. Surfovanje je ok, uobičajeni rad je sasvim dobar. Kuriozitet je da je upload brzina veća nego da ADSL-u koji imam (2Mb/192kb).

Teoretski, HSDPA (download) daje brzine do 7.2Mb/s, a HSUPA (upload) daje 2.1Mb/s. Ova kartica podržava te brzine, tako da sam sasvim miran i mogu da se radujem nekoj budućnosti kada će 3G net biti povoljniji. Sa tim brzinama, na nekom flat rate sistemu pretplate, bio bih više nego srećan korisnik. Za sada, koristiću povremeno, gde i kada zatreba.

Ovako izgledaju i zovu se diskovi na mom laptopu i sve ono što se kači na njega. Predivne ikonice su delo Davea Brasgallea, potpuno su besplatne i mogu se skinuti sa IconFactory web sajta.

Šta mislite, šta je šta? ;)

Pioneer PDP-4280XD

4280XD je Pioneerova plazma, KURO 8G (osma generacija). Novija, 9G se ne pravi u 42″ (samo 50″ i 60″), tako da bolje od ovoga nema. I to bez ikakve dileme. Naširoko i nadugačko je po netu pričano i raspredano šta tu valja / ne valja i da li zaista vredi i ne znam šta. Meni je ovaj blog post sa AVForums.com dovoljan.

TV je okačen na zid dnevne sobe, što znači da se time oslobađa popriličan prostor u dnevnoj sobi. Nešto što nam itekako treba sad kad je Aleksa porastao i počeo da jurca po stanu. :) Sad još za vikend da se iseli stari TV, pa da se pretambura raspored A/V receivera i DVD playera sa zidnih nosača na policu i biće sve kako dolikuje i kako sam hteo odavno.

TV sam testirao sa par scena koje znam kako treba da izgledaju, tj. kako očekujem da izgledaju.

Pre svega, Leeloo regeneration scena iz jednog od mojih favorita, The Fifth Element. To mi je reper za kvalitet reprodukcije još od momenta kada sam pre 10+ godina kupio prvi DVD čitač za PC. Prelepe boje, vrlo fini nivo detalja i veoma dinamična animacija u kojoj ti detalji treba da ostanu vidljivi.
Zatim ide Lobby Shooting Spree — ko ovo nije video / ne zna o čem’ se radi, taj/ta ni ne znam zašto čita ovaj post.
Treći je naravno čitav set scena iz moje intravenozne droge — The Lord of the Rings. (Gotovo) kompletan film je fascinantan a moji favoriti za test kvaliteta slike su:

Frodo in Rivendell

The Shire, Rivendell, The Evenstar, Caras Galadhon i Farewell to Lórien iz Fellowship of the Ring

Night camp at Fangorn forest

Night Camp at Fangorn, The Fate of Merry and Pippin, Arwen’s Fate, The Forbidden Pool, Forth Eorlingas iz The Two Towers

Paths of the dead

The Lighting of the Beacons, The Paths of the Dead, The Houses of Healing, Aragorn Masters the Palantír i Grey Havens iz Return of the King.

Obzirom na to da je glavna odlika KURO ekrana upravo prikaz crne boje, posebno sam zagledao nijanse crne. Blago rečeno sam oduševljen, mada je moguće primetiti razliku od onoga što bi bilo crno crno. Tome doprinosi i činjenica da je okvir TV-a sjajno crn, pa se primeti razlika. Dve trake, iznad i ispod filma izgledaju bukvalno kao na onom usporednom postu koji sam linkovao na početku ovog teksta.
No, daleko od toga da je to nešto što se vidi iz aviona — morate da se koncentrišete da to vidite.

A razlog je što slika oduzima dah. Pripremajući ove screenshotove sam ubacio diskove u laptop, da ih prikupim. Kada sam završio, ubacio sam FotR u DVD player (Oppo 981) i pustio Shire scenu na Pioneer. Vilica mi je pala na pod koliko je to izgledalo bolje nego na laptopu. Ne znam kako bih to fotografisao da dočaram koliko je to dobro. Ta scena mi se uvek dopadala jer je jedna od najpozitivnijih scena u čitavoj trilogiji, scena koja prosto odiše dobrom energijom, radošću i životom. Boja trave i drveća gde Frodo sedi i čita knjigu — predivno. Zrači.

Kupovina u Srbiji

Cene ovog TV-a (a verujem i drugih) se toliko šetaju po gradu, da je to strašno. Jako je bitno da se raspitate po svim radnjama. Ja sam kupio u Eltimu, gde je nominalna cena 177k, ali daju 10% popusta na Pioneerove proizvode (barem jesu tog dana) pa me koštalo sitan kusur ispod 160k. U Pioneer Shopu je 170k, u Koratu i Megastores Elektroniki je 189k.

Eltim  (na Trgu Nikole Pašića) je i jedini koji je mogao istog dana da mi iznese fabrički spakovan TV. Zašto fabrički spakovan? Za plazme je jako bitno kako se koriste prvih 200h, da bi se ekran propisno formirao, usvirao ili šta već je popularno od izraza. Za nešto što košta ovolike pare nisam hteo da se igram lutrije sa radnjama i šta su im oni radili — na primer da su smanjili brightness i contrast na 50% ili manje.

Garancija je godinu dana, što je prilično tužno u odnosu na 5 godina koliko se nudi u UK. Šta je tu je.

Podešavanja

Tih 200h ću potrošiti prilično brzo, korišćenjem break-in DVD-a koji pustam da se vrti kad odem iz kuće. 15–20 dana i biće ok. Takođe, odmah sam implementirao kalibraciona setovanja za HDMI ulaz, pripremljena od strane ISF sertifikovanih ljudi.  Na Oppo playeru sam isključio setovanja za obradu slike, da bih video kako to izgleda kada radi samo Pioneer. Vremenom ću još isprobavati kako koja stavka utiče na sliku i šta mi se sviđa da ostane, a šta ne.

Još jednom  — ako imate para, uzmite ovo. Vredi svaki dinar. Odoh da još jednom pustim Shire scenu…

Ponude ili u komentaru ili putem kontakt forme.

iPod Nano i Nike+iPod komplet su prodati.

Canon EF-S 17–55 f/2.8 IS USM objektiv

Ultimativni EF-S objektiv, hvaljen i preporučivan na kojem god review sajtu da pogledate. Korišćen nešto preko godinu dana, u odličnom stanju. Uz njega dajem i zonericu (koja se inače pazari zasebno i teško je naći). Sve je u originalnom pakovanju.

Cena: 850€ (200€ manje od novog)

Za još samo 50€ ide i Hoya cirkularni polarizator (ovo može i zasebno).

iPod USB punjač (za utičnicu)

Korišćen samo dok je žena bila u porodilištu, veoma korisna sprava za sve one koji dosta putuju a ne nose uvek računar sa sobom. Kao nov. Ima ovdašnji utikač, nije k’o ovaj američki, sa slike. :)

Cena: 25€

Apple in-ear slušalice

U originalnom pakovanju, u odličnom stanju, malo korišćene jer sam sticajem okolnosti brzo nakon njih kupio i ER6i.

Cena: 35€

Odlična AMD konfiguracija

Sve ima, sem monitora.

AOpen HX-08 big tower kućište, sa mestom za 6 3.5″ i 5 5.25″ uređaja
AMD Barton 2500 procesor
1GB RAM
Abit NF7-S ploča
Powercolor Radeon 9800 SE kartica
2x80GB Seagate (striped)
CD/RW + DVD/RW
miš Logitech MX-300
IBM tastatura

Cena: 140€

Nemojte da plaćate 30€ lokalnim muvatorima. Zibri je odradio posao — ovi samo koriste program — bolje dajte pare njemu (PayPalom), zaslužio je.
Skinete verziju 2.0, radi predivno i brzo.

Pisaću više o telefonu kada postignem; za sada sam oduševljen. Bez ikakve dileme najbrži interfejs koji sam ikada video/probao na mobilnim telefonima. Najveće iznenađenje — fantastični Installer.app i čitava scena programera koji pišu čudesne aplikacije bez SDK i bilo kakvog uputstva. Kapa dole.

• Core Duo 1.83GHz
• 2GB DDRII (ja uradio upgrade)
• 100GB SATA 5400 disk
• nVidia 7400 + Intel integrisana grafika
• 1.69kg težiine (sa baterijom)
• 13.3″ LED ekran
• raznorazni čitači memorijskih kartica (i CF), Bluetooth, WiFi

Poklanjam crni Incase sleeve uz njega.

1500€, za detalje 064/117–61-42 ili kontakt forma.

Ekipa iz firme je Ani i meni za svadbu kupila par KEF iQ3 zvučnika, u walnut boji. Tačnije pitali su me šta bi nam trebalo, ovo mi je izletelo u sekundi. :) To je bilo pre 3 meseca — koliko mi je trebalo da kompletiram sve što sam hteo.

Što se tiče zvučnika, ostao sam pri KEF iQ familiji, tako što sam uzeo iQ1 za zadnje zvučnike. Hteo sam da uzmem iQ2c za centralni zvučnik, no je u tu priču uleteo moj prijatelj Miki koji je imao višk۫a Crestu 20c u crnoj boji. Dobar zvučnik, a dao mi za 2x manju cenu od novog iQ2c u 4Audiu gde sam inače sve ovo kupio. Savršeno se uklopio ispod TV-a, na polici koja je takođe crne boje. Maltene nevidljiv.

Najveće čekanje je bilo za A/V receiver. Napikirao sam Yamahu RX-V661 još tada i ništa drugo što sam video u ponudi me nije pokolebalo i konačno početkom juna eto je u prodaji. Uzeo sam je u 4Audiu pravo iz kombija koji je dovozio :) Taj receiver ima odličan pedigre — direktan naslednik sjajno ocenjenog RX-V559 — a ovaj sam čekao zbog HDMI priključka, verzija 1.2a. S tim sam miran i za neke buduće kupovine, tipa HD-DVD playera, HDTV-a itd. Ubiće me žena :)

Priča je zaokružena verovatno najboljim DVD playerom na svetu za razumnu cenu — Oppo DV-981HD. Nedavni odlazak u Englesku sam iskoristio da kupim jedan od preostala dva kod UK distributera. O kvalitetu datog playera mogu samo da vas uputim na ovu listu sajta Secrets of Home Theather, dovoljno govori. U vreme kada sam gledao ovu listu, bolji je bio samo ovaj Denon od 3500$, Samsung (Blu-Ray) player se ubacio nedavno.

Šta reći kako sve to zvuči? Danas dolazi ekipa iz firme na slušanje :) — ja sam baš, baš zadovoljan. Ovo mi je prvi ulazak u svet kvalitetne hi-fi tehnike, pa ću tek lagano skupljati utiske. Tek nakon dužeg slušanja ću moći da upoređujem sa nekim drugim sistemom, drugim zvučnicima itd.
Ono što je već sada fascinanto jeste kako Yamaha dočarava Bečku Operu u našoj maloj dnevnoj sobi. iQ3 su izuzetni zvučnici, toliko da sam blizu odustajanja od kupovine subwoofera, pošto se basovi sjajno čuju. Probao Star Wars I, Lord of the Rings, LotR Complete Recordings (DVD Audio)…uživanje.

Da ne zaboravim i KEMP stalke, odlične izrade. Ljudi su mi ih dovezli u Beograd, maltene pred kuću bez povećanja cene. Obzirom da moja draga ne vole police, audio uređaji stoje na zidnim držačima AudioMagix koje prodaje Art Support. Oni takođe nude i uslugu montiranja držača što toplo preporučujem. Sem ako baš volite da bušite zidove — jako zabavna radnja sa armiranim betonom.

Za kompletiranje kućnog bioskopa nedostaje samo neki pravi HDTV, sa 1920x1080 rezolucijom. Najbolja osobina ovog Oppo playera je fantastičan up-scaling, kada ću čak i DVDeve moći da gledam u toj rezoluciji. Do kupovine nekog HD-DVD playera, naravno. Žena će me definitivno ubiti :)

Sačekaće taj HDTV…u julu mi počinje jedna sasvim nova i uzbudljiva životna priča, koja će dobiti apsolutni prioritet nad svim ostalim. O tom potom. ;)