Zašto?

Ja se vinarstvom i vinogradarstvom malo ozbiljnije bavim u poslednjih godinu-dve i shodno tome pratim dešavanja. Sam pogled na par cifara u tekstu mi je nagovestio da je vrlo moguće da tu uopšte nema nikakvih mutnih radnji i da se vrlo verovatno radi o potpuno čistoj priči. Zašto to tako nije bilo i sa autorima portala je na njima da odgovore, ali u mojim očima obara reputaciju portala. Press i slična novinska đubrad meni uvek uključe lampicu za opreznost, jer se nebrojeno puta pokazalo da pišu notorne laži ili istinite stvari prikazuju u drugačijem svetu.

Dakle, da vidimo kako ovde stoje stvari, na jedan jednostavan i lako proverljiv način, sve zajedno potrošeno par sati.

Kaže Press:

Ministar Slobodan Milosavljević juče nam je dostavio svu dokumentaciju o državnoj subvenciji Kući vina „Živković”. Po papirima u koje je Press imao uvid, bivšem premijeru je 30. novembra 2007. godine, na račun njegove vinarije registrovane u Inđiji, uplaćeno 41.070.579 dinara na ime posađenih 164.135 sadnica!

Kaže Ministarstvo Poljoprivrede u Programu raspodele i korišćenja sredstava subvencija za 2007–u:

10) Подстицање подизања вишегодишњих засада

…

Субвенционише се подизање нових вишегодишњих засада, пре свега сертификованим садницама, уз субвенционисање наслона за винограде и хмељарнике. Такође услов за добијање подстицаја биће и примена нових технологија. Износ подстицаја ће варирати у зависности од воћне врсте, винове лозе и хмеља.

Предвиђена средства за ову намену износе 1.000.000.000 динара.

Samo da naglasim, ako se neko zabrojao sa ovim silnim nulama — ukupan fond za ove subvencije u 2007-oj je bio 1 milijarda dinara. Ministarstvo takođe kaže i ovo u Uredbi o korišćenju podsticajnih sredstava .… vinove loze i hmelja za 2007–u, vidi član 3:

Подстицајна средства по садници сертификоване категорије (дин/ком)

Винова лоза : 200

Kako ovo inače funkcioniše, i tada i danas: vi sve ovo kupujete sami, zasadite sami, prijavite sve to Ministarstvu. Nakon nekih godinu dana, inspekcija to pregleda, ustanovi da li su ispunjeni uslovi (ima ih mali milion, najvažniji da se primilo barem 90% sadnica) i onda vam se isplati subvencija ako je sve u redu.

Malo matematike: Živkovićevih 164.135 sadnica * 200din po komadu = 32.827.000, ili ti skoro 33 miliona dinara. Znači samo računajući sadnice smo došli vrlo blizu spomenute sumnjive (šic!) cifre od 41 milion dinara.

U istoj uredbi u članu 6 se dalje navodi da oni kojima je odobrena subvencija za zasade imaju pravo i na refundiranje dela sredstava (do 50%) potrošenih za opremanje vinograda (stubovi, ankeri, žica itd), za šta moraju da polože originalne račune od kupovine. Nemam pojma koliko je to sve koštalo niti koliko može da košta za spomenutih 47ha ali me ne bi čudilo da to ispadne tih dodatnih 8 miliona dinara. Ili barem dodaje dosta na tu cifru, a sa ovim se ne završava spisak mogućih subvencija koje Min. Polj. daje, no me mrzi da dalje pretražujem po prilično konfuzno uređenom sajtu ministarstva.

Zaključak se sam nameće. Moja ovakva ovlaš analiza je poprilično narušila tendenciozno pisanje Pressa, što i nije neko iznenađenje za dotični pamflet papir. Žalosno je da posle godina i godina lažnog i tendencioznog pisanja Kurira i Pressa ozbiljni ljudi dotične i dalje koriste kao nekakav izvor informacija.

Par dodatnih stvari, iz ličnog ugla…

Odakle Živkoviću pare da finansira originalnu kupovinu? Pojma nemam. Možda mu dao rođak gastarbajter, možda uzeo kredit u banci, možda nešto deseto — poenta je da ne znam. Pošto ne znam, nemam pravo da paušalno i tendenciozno pišem da je čovek ovo ili ono.
Utvrđivanjem ispravnosti poslovanja bavi se Poreska Uprava, bavi se MUP. Trošenjem sredstava iz budžeta bave se Ministarstva a kontrolom tog trošenja se bavi Državna Revizorska Inspekcija. Lično bih jako voleo da cela ova priča efikasno funkcioniše pa da za one za koje se utvrdi da su mutili ili sredstava van-zakonski trošili slede debele kazne. Ujdurme i zajebancije sa izveštajem DRI za 2009-u dovoljno govore o tome koliko je to u našoj državi sve stabilno. Ali opet, sama ta činjenica ne daje nikome za pravo da bilo koga javno proziva i proglašava lopovom, tajkunom i tome slično, a bez ikakvih konkretnih dokaza.

U dotičnom tekstu Press navodi anonimne izvore koji kažu da su pokušavali da dobiju ista ta sredstva pa nisu uspeli. Šic, anonimni izvori koji ne žele da se zameraju Živkoviću — ma nemojte kasti, Živković je sad pa ne znam kakva faca pa bi mogao nekome da naudi. U svojim retkim javnim nastupima jednako najebava i bivšu vlast (DSS i ekipu) i sadašnju vlast (iz sopstvene stranke DS) pa sve se nešto plašim da je dobar drugar sa svima njima i da ima uticaja na ne znam koga i šta.

Jedini koji se navodi imenom i prezimenom jeste čovek iz Vinarije Kiš i koji kaže:

- Državne subvencije je veoma teško dobiti! Uvek traže neka nova i nova dokumenta… Pri tom, proizvodnja vina dugo traje i puno košta, a subvencije pokriju maksimalno 60 odsto troškova — kaže Trnković.

Ovo je sve tačno. Ministarstvo ima vrlo striktna pravila, sa mnogo sitnih slova koja treba čitati i koja treba proučiti. I menja ih iz godine u godinu. Drugim rečima zahteva da se jebeno mnogo truda i vremena utroši da bi se ova sredstva dobila.

Sama izjava g. Trnkovića ne optužuje nikoga niti ijednim slovom podržava ono što Press implicira. Samo navodi prostu činjenicu: proizvodnja vina jeste skup i dugotrajan posao i troškovi se ne završavaju na sađenju. Tu je održavanje zemljišta, opremanje podruma, kupovina opreme za podrum i preradu, kupovina buradi itd. Sve to može da košta jako mnogo.

No to ne znači i da subvencije nisu dobrodošle da pokriju barem deo tih troškova. Baš te 2007-e sam kupovao 200-nak sadnica za privatnu upotrebu (daleko od minimuma potrebnog za dobijanje subvencija) i želeo da kupim vrhunske, sertifikovano bezvirusne sadnice najviše kategorije. U domaćoj kompaniji Bojoni koja iste proizvodi i prodaje sam čuo cenu: 100din (te godine, danas je nešto skuplje, zavisno od sorte). Znači, Ministarstvo svesno daje više nego što sadnice koštaju. I to je veoma dobar i pozitivan korak Min. Polj. jer se time upravo radi ono što je namena ovih sredstava — podstiče se proizvodnja kvalitetnog grožđa. Primera radi, nivo subvencije se povećava svake godine — vidi Uredbe za 2008-u i Uredbu za 2009-tu.

Na kraju, lični utisak — samo još jedan primer kakvo je jadno novinarstvo u Srbiji, sa vrlo retkim izuzecima. Pazite šta navodite kao izvor — lične simpatije ili nesimpatije prema nekoj osobi nisu potvrda ispravnosti bilo čijeg pisanja pa da to prenosite kao činjenicu.

Letovanje

Bili smo u Istri, poslednje dekade avgusta. Rajska zemlja, to prosto morate videti i osetiti. Zelena šuma tik iznad mora, duž čitave obale. Suncobran nepotreban, samo izađeš iz vode i posle 2–3 metra si u hladovini. Bili u Rovinju ali smo obišli svašta: Vodnjan, Fažana, Grožnjan, Poreč, Vrsar, Limski kanal. Sve divno.

Istarski specijaliteti su uglavnom vezani za kopno, a ne za more: maneštra, razne testenine, gulaš od boškarina (lokalno goveče). Tip: gde nađete, uzmite ribu na žaru, jer je retko ima — mi probali u Vrsaru, fantastična. Testenina u Vodnjanki čudesna. Imaju i ogroman čokot Malvazije u dvorištu, savršeno uzreo tad kad smo bili, može i da se ubere. Vrlo slatko grožđe.

Vino

Otkrio sam Malvaziju u Istri. Mnogo, mnogo njih. Moj totalni favorit za letnje vino, ohlađeno. Može za ručak, može uveče, može uz pršut, može uz sir. Fascinantno. Favoriti: Coronica, Benvenuti, Festigia, Demian. Istarski pršut sjajan, kupio u Vodnjanu kod Buršića, a maslinovo ulje u Fažani (mada je svuda gde smo probali bilo dobro). Obišli Zigante Vina, pričali sa simpatičnom gospođom, vlasnicom vinarije. Nalaze se na predivnom mestu na vrhu brda, okruženi vinogradima. Njihova Malvazija je dobra, no nekako blaga za moj ukus; možda bila prehladna.

Vina Vacić vesti: ubrali smo pristojno grožđa, oko 500kg, šira 19.5. Prvi put smo brali u gajbe, umesto u džakove, te grožđe stiglo netaknuto do muljače. Prvi put primenio laganije presovanje (umesto uobičajenog krvničkog) te se nadam svežijem rozeu sa manje tanina. Prvi put primenio kvasce za fermentaciju. Mnogo toga prvog te jedva čekam decembar i prvo probanje.
Berbu 2009 definitivno pakujemo u aprilu.

Berba 2009 u našem vinogradu

Konačno usvojen i novi Zakon o Vinu. Izmena dosta, čeka se Pravilnik iz Min. Poljoprivrede koji će detaljnije definisati uslove za rad i upis u Vinarski Registar.

Info: 7. novembra vinska fešta u Lazarevcu — Prvi vinski festival srpskih proizvođača — besplatan ulaz za posetioce. Festival će se održati u vremenu od 12-20h u sportskoj hali SC Kolubara. Izvolite i probajte, Srbija ima jako dobra vina.

iPhone biz

Apple dozvolio in-app purchase za besplatne aplikacije. Bah…krpe na pogrešnom mestu. iTunes Connect je bruka i sramota, ali to nije public-facing, pa ih izgleda baš briga.

1.1 verzija Run Mate aplikacije je u prodaji, po višoj ceni — povećao sam za dolar, na $3.99, prodaja ostala na istom nivou. Divno. Čekao sam 30 dana da Apple odobri tu verziju. Katastrofalno sporo i vrlo frustrirajuće. Verzija 1.2 je spremna i za koji dan je pakujem i šaljem Appleu.

Uskoro počinjem rad na novoj aplikaciji, detalji definisani na papiru. Cilj: do kraja godine dve aplikacije u prodaji.

Do sledećih crtica…

No, I– I like to think about the life of wine.

How it’s a living thing. I like to think about what was going on the year the grapes were growing; how the sun was shining; if it rained. I like to think about all the people who tended and picked the grapes. And if it’s an old wine, how many of them must be dead by now. I like how wine continues to evolve, like if I opened a bottle of wine today it would taste different than if I’d opened it on any other day, because a bottle of wine is actually alive. And it’s constantly evolving and gaining complexity. That is, until it peaks, like your ’61. And then it begins its steady, inevitable decline.

And it tastes so fucking good.

(Maya, iz filma Sideways.)

Fenomenalan opis vina. Za mene, koji sam na vratima ovog predivnog sveta, ovo je peak rečenog filma.

Ovo je bilo čisto za internu upotrebu, kada sam poklanjali vino prijateljima i rođacima. Onda sam pokušao da napravim uobičajeniju etiketu:

Obratite pažnju na pesmaricu na vrhu. Uf, grozno.

Svadbarsko vino

U martu 2007 sam se oženio. Pokojni ćale je još davno, 2001. ostavio celo jedno bure od 238 litara za kućevne svadbe. Berba 2000 je bila verovatno najbolja ikada u našem vinogradu pa je normalno to vino ostalo da čeka. Kako se svadba približavala a Restoran Tabor pristao da se služi domaće vino, razmišljao sam o etiketama za flaše. Detalj sa listom koji izvire iz slova ć i ova prelepa fotka obasjanog grožđa mi se veoma sviđala i dalje, pa sam to iskoristio da napravim ovako nešto:

Ovo mi se i danas sviđa (sem fontova). WOW winery is Subotice (ex-Next, ex-Palić) ima ovakav — doduše talasast — vrlo tanak i uspravan dizajn. Njihov je mnogo više bling-bling — ja volim svedenije stvari. Pride — WOW Pinot Grigio je sjajno vino, čista preporuka.

Danas mi je žao što nisam radio ovu etiketu. Od ovoga su nastale dve serije promena…

od kojih je finalna varijanta zaista i otišla na flaše:

Ona prva, uspravna varijanta je ipak najlepša od svih.

Radovi 2008

I onda duže nisam ništa tu radio, do pre nekoliko meseci, kada sam ozbiljnije krenuo u vinsku priču. Trebalo je napraviti etiketu koja će biti prepoznatljiva, unikatna, da mi se sviđa, bude čitljiva sa pristojne udaljenosti itd. U istom periodu sam se i ozbiljnije zainteresovao za fotografiju i imam 300+ fotki iz svog vinograda u raznim periodima razvoja. Stoga mi je palo na pamet da uzmem i razne godine koje imam u podrumu obeležim nekom od faza razvoja. Primarni je bio razvoj etikete za berbu 2007.

Ovo je bila prva varijanta gde sam stao. Etiketa je iz jednog dela i ideja je bila da se prelama, a sve bude jedna te ista fotka. Na slici je grozd iz maja meseca. Ova stvar mi se prilično dopala i bio sam vrlo srećan što sam iz prve ub’o dizajn. Sve dok me kolega Vasa u firmi nije pitao “a što si ambroziju stavio na etiketu?” E stvarno…ni ne znam kako ambrozija izgleda, ali ako je to prva asocijacija, onda ništa.

U međuvremenu sam već spremio isti ovaj stil za preostalo staro vino:

Od svih ovih mi se najviše dopala 2000-ta, pa sam posle spomenutog komentara razmišljao da to stavim i na 2007-u. Na kraju sam odustao od te ideje i ostao pri stavu da će svaka godina imati svoju fotku. Pa je 2007-a dobila noviju sliku…

Berba 2007

I ovo je trebalo da bude to. Uradio sam testove štampe, lepio na flašu i proveravao kako izgleda…

Nije bilo dobro.

Iako iz blizine izgleda lepo i čita se lako, čak ni ova velika slova na prednjoj strani nisu prosto dovoljno uočljiva sa 2-3m razdaljine. A to mi je veoma, veoma bitno. Ako u restoranu bude stajalo u vinskom ormanu ili na stolu na sredini, bitno je da se jasno i bez naprezanja vidi šta piše kada se gleda sa susednih stolova. Ma koliko mi se ovaj foto stil dopadao, prosto nije bilo dobro.

Nazire se svetlo…

Onda je krenula čitava serija svakojakih promena, proba i pokušaja.

Čisto i jasno, ali ne baš interesantno. Opšti utisak je bio da je previše obično, nešto što bi svako uradio.

Ovo je interesantnije, sa snimkom zrelog grožđa. Ovde sam otprilike negde konačno skapirao da na etiketama imam belo grožđe a da je moj roze od crnog. No, komentar druga Veska je bio “mrljavo ti bre ovo”, misleći na umetnički dojam sa debelim linijama i gradijentima. Oh, well…

Sad nije mrljavo, ali opet nije ni preterano zanimljivo. A nisam imao pojma kako bi ovo ispalo u štampariji i koliko vi se razaznavalo.

I onda konačno, finalna verzija:

Ovo je odštampano i za vikend ide na flaše. Testirao na flaši i odlično ispada, lepo se čita i raspoznaje. Teške su ovo muke. Svaka od ovih varijanti je po nekoliko sati kasno-noćnog rada; otprilike k’o ovaj post što pišem.

Ali vredi. Što je za dušu, nije skupo i nije teško. Sad još ostaje da sredim i sajt…

Gde kupiti kartonske kutije sa pregradama, za 6 i 12 flaša vina (0.75l)?

Ne treba mi mnogo i treba da su čiste, bez ikakve štampe. Preferiram bele, mada može bilo kakve. Ako ste proizvođač ili imate kontakt za nekog proizvođača, super, može i to.

Otkrio sam nekoliko lepih vina i saznao dosta informacija koje su mi bitne za moj mali hobi. :)

Pisao sam dosta o svojim utiscima na Vinskim forumima — ako ste bili na sajmu, voleo bih da čujem vaše utiske. Na forum je jednostavno prijaviti se i odmah imate pristup.

Vremenom su se neke sorte isušile ili nisu ni iznikle. Povremeno bi se neka i smrzla (Pirot ume da bude gadno hladan). Onda je u martu 2005. bilo par nedelja užasne hladnoće (nije prelazilo preko –10) i tada se 60-tak čokota smrzlo.

Vreme je bilo da se tu neke stvari isprave. U četvrtak sam sa prijateljima zasadio 90 novih čokota, popunivši sva prazna mesta. Rupe su već bile pripremljene nekoliko dana ranije i sama sadnja je trajala oko 5 sati, bez neke veće žurbe.

Sada mi ostaje da sačekam godinu dana i vidim koliko će i kako niknuti. Kuc, kuc.
A za recimo 3 godine prvi plodovi, a godinu nakon toga i prva ozbiljna berba. Kuc, kuc, kuc, kuc.

Mesecima sam se nadao da će se pojaviti attachment plugin za bbPress, ali nema pa nema. Na forumu ovog tipa slike su prilično bitne; ubiše se ljudi objašnjavajući sa hiljadu reči kako izgleda neka od sprava za podrum — slika bi to rešila bez problema.
Zatim su tu slike vina, vinograda, načina orezivanja…

I tako, krajem prošle godine krenem u još jednu avanturu.

Konverzija podataka

phpBB3 je značajno komplikovaniji od Vanille i bbPressa — ima daleko više mogućnosti i podešavanja i samim je kompleksnost mnogo veća. Jedna činjenica koja o tome govori je da bbPress ima 7–8 tabela, phpBB3 ima 50+ (odokativno, nisam brojao).
Sve to je sad trebalo analizirati i premapirati podatke.

phpBB3 ima mogućnost konverzije prilikom instalacije…ukoliko postoji odgovarajući konverter. phpBB3 isporučuje samo konverter sa verzije 2 na verziju 3. Što je i normalno. Taj konverter se aktivno promoviše kao model kako treba pisati konvertere za druge sisteme. U zvaničnim forumima već ima nekoliko konvertera za druge forumske aplikacije (SMF, vBulletin, Nuke…) ali ne i za bbPress.

Pokušaji da analiziram te konvertere i prepravim neki od njih za bbPress su bili više nego frustrirajući. Iako originalni konverter ima dosta komentara, nikako nisam uspevao ni da počnem. Ma ni da stignem do prvog koraka u konverziji. Nizak nivo mog PHP znanja je jedan od razloga, ali sumnjam da je najbitniji. Više mi deluje da tu nedostaje jedan propisan detaljan vodič u tehnički deo priče — kako phpBB3 radi — a zatim i detaljno objašnjenje converter frameworka, pre svega kako početi, kako podesiti osnovne parametre itd…
Tako sam posle nedelju dana bauljanja po mraku digao ruke i krenuo drugim putem.

Podigao sam phpBB3 forum lokalno, napravio par usera, foruma i postova i onda posle svake operacije analizirao šta se desilo i gde je šta upisano. Zatim sam parče po parče pravio SQL upite za svaku pojedinačnu operaciju. Dve večeri su bile dovoljne da stignem do prve beta verzije skripta koji konvertuje korisnike, forume, teme i postove. Za još dve sam počistio sitne bugove i doveo skript u stanje gde kompletno konvertuje moj stari forum.

Tu verziju sam poslao u gore spominjani forum, ako još nekome zatreba. Ne garantujem da će konvertovati baš sve — meni uradilo posao.

To je bila polovina posla — nakon toga je trebalo napraviti…

vino.aplus stil

Osnovni stil foruma je onako, baš generički; tačno kakav osnovni stil i treba da bude, pa da te natera da napraviš nešto što će imati veze sa tematikom foruma. Vanillin osnovni stil je baš baš ružan — a pogledajte šta je Dragan uradio od toga na Herbivu. bbPress je nešto lepši, ali skroz u sivim tonovima i takođe zove na doradu.

Jedna od bitnih stavki na listi novosti u verziji 3 phpBB softvera je i CSS-baziran dizajn, maltene bez tabela. To je veoma retko kod ovakvih softvera i glavni razlog što sam uopšte testirao ovaj softver. Ja, kao najgora pedanterija po pitanju HTML koda bih imao svašta da doradim/izmenim, ali sam generalno prijatno iznenađen.

CSS kod sa druge strane je krš. Ima desetak fajlova u theme folderu i podeljeni su po meni totalno bezveze. Da bi promenili header, morate da promenite barem 4 fajla. Jedno te isto CSS pravilo se po 2–3-4x ponavlja u različitim fajlovima. Bilo je ekstremno frustrirajuće pohvatati gde je glava a gde je rep.
Kada vidim ovako nešto nimalo me ne čudi koliko su ljudi koji pokušavaju da uče CSS ponekad frustrirani. Ja obožavam CSS dizajn ali ovo je bilo da popizdiš.

Nikada, ama baš nikada nemojte rascepkano praviti CSS za isti blok na strani. Napravite osnovno parče koje definiše globalne stilove za elemente, a onda za svaku celinu na strani napravite po jedan fajl i onda sve @import–ujte u neki main.css. Svi stilovi unutar tog pojedinačnog fajla neka imaju na početku klasu kompletne celine.
Na primer, ako imate header blok, onda svi stilovi su .header XX {...}. Time se ne može menjanjem jednog fajla skrkati nešto u nekom desetom. Ne cepkajte stilove za istu stvar u više fajlova — to niko kasnije ne može da pohvata a da sačuva živce. Ma — dajte sebi 6 meseci lufta od tog projekta i ni vi nećete znati zašto se nešto sjebatalo, a ma samo sam promenio par linija…

Sve su ovo lekcije koje sam naučio iz višegodišnjeg svakodnevnog rada na desetinama CSS projekata, od sitnih 1–3 strane projekata do monstruma koji se kače na 20+ sajtova.
Video sam da neki od najpoznatijih CSS dizajnera/kodera vole da parcelišu na fajlove po sistemu: tipografija/layout/boje/šta god je ostalo. Svako ima svoj sistem rada i poštujem svačiji proces rada koji daje rezultate, no lično ovo smatram za čisto samoubistvo za bilo kakvo kasnije održavanje ili ne daj može ostavljanje nekome drugom na održavanje. Npr, tipografija utiče na layout i obrnuto — retko mi se dešavalo da jedno promenim a ne moram ono drugo.

No, da ostavim ovaj rant po strani — vinski forumi sada manje više izgledaju onako kako sam od početka hteo. Ako nemate vinograd i ne bavite se proizvodnjom, već samo volite vina i volite da razmenjujete iskustva, imamo mesto i za vas. Te forume tek nameravam da poguram sa par postova o mojim omiljenim vinima, biće mi zadovoljstvo da vas vidim tamo i čujem šta vi volite.

A meni ostaje da vidim kako da ubudžim RSS i SEO-friendly URLove za forum…

Ubi me bre ova Vanilla. HTML kod ne uspevam da uhvatim ni za glavu ni za rep, .php fajlići su deljeni po nekom haotičnom principu (ili ga barem ja ne kapiram), a u par delova delova koda nisam ni uspeo da preuredim HTML kako sam hteo. Žali Bože bačenog vremena.

Umesto da sam lepo odmah prešao na bbPress. Jes’ da je još uvek nedonošče (aktuelna verzija 0.8.2.1) ali barem ne moram da mnogo prčkam po kodu već direktno spucao dizajn i vozi. Najviše muke je bilo oko prebacivanja sadržaja i usera iz Vanille — napisao sam set SQL skriptova koji vrše prebacivanje. Ništa bullet-proof, samo koliko da mi završi posao. A onda i neki sitan .php koji je formirao slugs — koji se koriste za lepe permalinkove. Sada svaki forum, topic i post ima fini URL (mada ima nekakvih query string gluposti na kraju).

Tako da sada sve to fercera na bbPress platformi. Za divno čudo, izgleda da i Vanilla i bbPress koriste isti hash za lozinke, pa je prosto prebacivanje podataka iz tabela prenelo i to. Jedina je fora što username ne može da sadrži ništa sem slova i brojeva, što će pogoditi Dejana ;)

Baziran je na Vanilla paketu, veoma jednostavnom softverskom paketu koji koristi PHP i MySQL. Kod koji generiše je baziran na web standardima, tako da se lako indeksira od strane pretraživača i nadam se da će naše diskusije brzo istrčati na prve strane istih, kad god neko traži bilo šta o vinu na srpskom (i sličnim) jezicima.

Razmišljao sam o phpBB, punBB i sličnim zverima (ova prvi se na Dreamhostu instalira jednim klikom) ali su glomazni paketi sa kojima nemam baš mnogo želje da se petljam. A i ne volim taj kockasti forumski stil koji preovladava svim paketima. Vanilla mi omogućava da jednostavno (šic!) izmenim i HTML i CSS za forum, pa ću — kad vreme dozvoli — napraviti nešto dobro.

Postoji i prevod na srpski (koji sam doradio za aktuelnu verziju 1.1.2), pa je moguće izabrati između engleskog i srpskog u podešavanjima. Osnovni jezik je naravno srpski, a ko želi može da interfejs promeni nazad na engleski.

Osnovni Vanilla stil je po meni prilično bled i teško čitljiv. Ne znam zašto su izabrali te boje, ali mi se uopšte ne dopada. Isprva sam mislio da kreiram stil koji će pristajati tematici foruma, ali ako to budem čekao, neće se ovaj forum skoro pojaviti. Poskidao sam nekoliko stilova koje su drugi ljudi kreirali, pa se nadam da ćete naći neki koji je dobar za vas. Meni se iskreno ni jedan baš ne sviđa, no šta je tu je — kad napravim ono što sam zamislio, videće se.

Još jednom, posetite forum, prijavite se, pa da polako krenemo.