Love? Overrated — chemically no different than eating large quantities of cholocate.

Čokolada na tržištu ima toliko, da je teška muka sve ih probati. Čak na našem tržištu ni nema baš puno izbora, što sam naučio tokom putovanja i iz priča prijatelja srećnika koji su imali mogućnost da zavire u fabričke prodavnice Lindta ili Cadburyja.

Čokolada koje sam probao napolju neću navoditi, nekom drugom prilikom. Sad bih da spomenem par tekućih favorita koji se lako nalaze u našim prodavnicama i odlični su.

Milka toffee broken nuts

Ovu sam slučajno otkrio u prodavnici preko puta stana. Generalno ne kupujem 300g pakovanje, pošto ne umem da se kontrolišem i pojedem celu za veče (pogotovo ako gledam kakav film) i onda mi bude muka.

No, pakovanje me prosto mamilo i onda uzeo jednu — isto veče mi naravno pripala muka jer sam je smandrljao za 1h. Ova čokolada je fascinantna. Svaka kockica je velika i vredi je dugo držati u ustima da se otope svi delići i spoje u kremastu masu koja se onda lagano spušta ka stomaku.

Bambi serija

U lokalnom Maxiju sam video da je Bambi izbacio čitavu seriju čokolada. Za sada sam probao par komada i sve su mi se dopale. Pogotovo su im crne čokolade dobre, nekako su mi manje gorke nego recimo Lindt ili Nestle.

Ovo malo pakovanje od 30g sadrži 4 kockice čokolade i to je prosto savršena količina za lagano grickanje i uživanje posle ručka.

Najlepše želje, 75% crna

Štark moguće ovu čokoladu ima u ponudi od ranije, ali sam sada prvi put video ovo pakovanje. 75% kakaa, 75g, u prelepom tankom pakovanju. 75g je prava mera za vikend dnevnu čokoladu — 100g mi nekako uvek bude previše.

Tačnije, 75g u površinski istoj veličini kao što su 100g čokolade — što je ovde slučaj — onda je sama čokolada tanja i uživanje je veće jer se parče se brže otopi u ustima. A kada je ovakva čokolada u pitanju, onda slogan “ukus koji traje” dobija svoj puni smisao.

Ovakve čokolade su samo za one koji znaju da lagano i dugo uživaju u ukusu. Možda sam zato počeo da ih više kupujem u poslednje vreme. Mlečne čokolade osvajaju na prvi pogled, posebno one koje su punjene (toffee broken…mmmm). Crne čokolade, pogotovo 66% i 75%, zahtevaju malo duže držanje u ustima, jer se lepota i ukusi otkrivaju tek posle nekoliko sekundi i tada čulo ukusa šalje rafale prijatnosti i slasti kroz čitavo telo.
Otprilike pandan dobro odležalim vinima. :)

Toliko o kupovnim čokoladama. O onim ručno pravljenim, majstorskim kombinacijama pakovanim u kockice i pravougaonike nekom drugom prilikom.

Pa vi posle zaboravite da imate kupus u frižideru. Da nas nije bilo još par dana, ko zna kakav monstrum bi se raširio po stanu.

Recesija, ta opaka boljka hara i razjeda privređavanje, Amerika već
određeno vreme kuburi z budžeti, japanska se berza ljulja kao mala lađa na
uzburkanom okeanu, Nemačka privreda posrće zbog ovo njihovo ujedinjenje, a
bogami gospođe i gospodo ne cveta cveće ni u naše preduzeće.

Dolazi vreme reorganizacije, transformacije i sistematizacije.

Ja bih sad mog’o da iznosim određene pravce u reformu i za razvoj od naše
preduzeće ali vidim da je Mile izneo prasiće iz furune, a zna se da prasići
nisu ništa naročito kad se o’lade pa neka skratimo.

(Srećko Šojić, Tesna Koža)

Obzirom da nemam živaca da se akam s’ raspetljavanjem sitnih crevca potrošačkih kredita i volem da mogu da kontrolišem stepen otplate (bez naplate takse za prevremenu otplatu) izbor je pao na Amex Blue karticu. Samim tim sam se zainteresovao za dinamiku isplate, kako se sve to računa i kako funkcioniše.

Zvanični uslovi su sledeći: 5% minimalna mesečna otplata, 2% mesečna kamata na RSD (1.5% na EUR). Trenutno je u toku promotivni period — do kraja godine, ali postoje indicije da će se produžiti — pa su te cifre 1.5% i 0.9%. Igrajući se računanja po Excelu, postalo mi je sasvim jasno odakle utisak o dužničkom ropstvu.

Pre svega, svratio sam do BancaIntesa i proverio da li je princip moje računice tačan. To ide ovako (računam 2% kamate na dinare):

Laički gledano, razmišljanje običnog čoveka ide u pravcu “5% mesečno, znači isplatim za tu oko dve godine”. Al’ zamalo. Zaista je neverovatno koliko ljudi sa kojima sam razgovarao previdi koliko zaista ovih 2% mesečne kamate dodaje na osnovnu sumu. Evo ilustracija dinamike otplate za prve dve godine:

Dinamika otplate 100k dinara, uz 5% mesečne otplate i 2% kamate

Prva kolona je početna suma, tj. ulazna suma za mesec, druga je rata, treća je nova suma, četvrta je nova suma sa kamatom što se onda preliva u naredni mesec kao ulazna suma.

Nakon dve godine, ne samo da niste isplatili već je ostalo skoro 50% od početne sume da se plati. Do tada ste platili banci 85.540din. Po ovoj računici, ostatak duga će pasti ispod vrednosti prve rate (5000) posle tačno 8 godina otplate, a do tada ste platili 53% više od početne sume, tj. 153.192din.

Kako ja to vidim dva su detalja koja dovode do ovoga:

1. Neozbiljno shvatanje uticaja koji 2% kamate ima na ukupnu sumu.
   Tih 5% što se odmah plati je 5000, znači ovih 2% je još manje, znači “sića”, ne može da bude strašno
2. Previđanje da se rata vremenom smanjuje i da je samo prvog meseca 5000

Od ova dva faktora, drugi je cenim ključni. Čovek u glavi kapira “aha, platio sam 5000, pa puta 20, pa to malo kamate…”. Al’ zamalo na kvadrat.

Procentualna umesto fiksne rate je ključ “dužničkog ropstva”, pošto višestruko povećava period otplate kredita.

Ako taj faktor izbacimo i pretpostavimo da dužnik redovno svakog meseca plati 5k dinara, onda to izgleda ovako:

Dinamika otplate 100k din, sa fiksnom ratom od 5k i kamatom od 2%

U ovom slučaju se kompletan kredit isplati za 2 godine, a ukupna plaćena suma je 125.000 dinara, tj. dvogodišnja efektivna kamata je 25%.

Crv sumnje mi je Grbin komentar da nije uspeo da cifre ugradi u Excelove finansijske module, pa sam skeptičan da tu nema još neke zvrčke u priči, te će uslediti još po koja poseta banci, da probam da iskopam ima li još neki skriveni trošak.

Ako nema, onda ovo deluje kao prihvatljiva stvar (25% na dve godine).

Generalno je teško zainteresovati ljude, ući na političku scenu da te zapamte. Zahteva dosta para, vremena i truda. Prepoznatljivost je jedan od najbitnijih faktora političkog uspeha.

U tom pogledu, oduševio sam se sajtom koji promoviše Seana Tevisa za lokalnog političara u Kansasu. Urađen u maniru xkcd kratkih stripova, na jedan veoma pristupačan i dopadljiv način objašnjava suštinu političke kampanje i zašto bi potencijalni glasač trebalo da pomogne baš njegovu kampanju svojim novcem. Pri tom vrlo efektno koristi statističke podatke na način koji ih ne čini dosadnim.

Njemu je definitivno uspelo. Trenutna cifra donora je 2894 (istorijski rekod za Kanzas je više od 4x manji).

Bowers & Wilkins, jedno od najcenjenijih imena kada su u pitanju hi-fi zvučnici, pokreće Music Club. To je jedan zaista inovativan pristup distribuciji muzike i poprilično specifičan. Svakog meseca će objavljivati jedan album, snimljen na najsavremenijoj opremi u studiju Petera Gabriela (Real World Studios) i koji se distribuira u lossless audio formatu (.m4a), bez ikakvog DRM-a.

Toplo preporučujem free trial od 3 meseca, tokom koga možete da skidate EP verziju albuma (4 pesme). Ja sam upravo skinuo prvi album i već vidim kako ću platiti 60$ za godišnji pristup (svakog meseca novi LP album).

Ono što je ovde inovativno je što B&W ima distributivna i prodajna prava samo tih mesec dana dok se nalazi u ponudi kod njih. Svaki autor je unapred plaćen za snimak koji pritom snima u izuzetnom studiju. Nakon toga sav materijal i sva prava nad materijalom odlaze autorima i oni onda mogu da s tim rade šta žele, sklapaju kakav god ugovor sa bilo kime.

U vremenu kada lihvari tipa RIAA na sve načine pokušavaju da ograniče prava korisnika nad muzikom koju su kupili ovo je veoma interesantan model snimanja i distribucije. Radiohead i NineInchNails su krenuli drugim putem i sami krenuli u distribuciju svoje muzike. Amazon MP3 i (delimično) iTunes prodavnice nudi DRM-free muziku.
Stvari deluju obećavajuće.

What a belle tag.

Ne pamtim kad sam se lepše zabavljao radeći nešto — do tačke da se zapitam da li je trebalo da ostanem grafički dizajner, umesto što sam prešao u programere. U stvari, u programiranje sam i krenuo kad sam skapirao da se to više plaća. Meni je ekspertsko znanje CSS-a jednako ekspertskom znanju C# ili Jave ili koječega drugog — no u mislima većine poslodavaca protected override vredi više od color:#333;background:#eee;.

Ultimativni vrh onda ispada kombinacija dizajner+developer — retka zverka. Mučno i traži mnogo ulaganja, ali i donosi kintu — zato sada deo svog slobodnog vremena trošim na Beginning ASP.NET 3.5 in C# 2008: From Novice to Professional, 2nd Edition. Ignorišite negativne komentare na Amazonu — ova knjiga je sjajna, taman kakva meni odgovara.

Zato povremene ekskurzije do nirvane doprinose mentalnom zdravlju. Provereno. Pronađite šta je vaša nirvana i pružite se katkad ka njoj.

Izuzetan momak u svakom pogledu. Kako je samo dostojanstveno prešao preko teškog kiksa organizatora, a usput verovatno i naljutio sve lokalne “patriote”. Dva velika plusa za njega u mojim očima.

Možda već na US Openu, ali sasvim sigurno sledeće godine minimum jedan Grand Slam.

Ko ne čita, čuće već, a ko prati knjige, pročitaće. Mada, prosto ne mogu da zamislim da je neko pročitao svih onih šest i da nije sad preko vikenda dohvatio sedmu knjigu. Ja sam jako ponosan na sebe — uspeo sam da se uzdržim da ne skidam ništa sa Interneta, da ne pratim forume, da ne čitam NY Times review ukradenog izdanja…ništa.

U subotu, oko pola 1 sam krenuo ka Plato knjižari u Knez Mihajlovoj, gde sam i ranije kupovao HP knjige, pa sam znao da prodaju. Blago sam se iznenadio kada sam u redu video samo 15-tak ljudi — očekivao sam više. Mark, kolega iz firme, inače Englez je trebalo da dođe takođe, ali oko 5 do 1 ga nije bilo.

Krećem tada unutra, pazarim knjigu i čujem se sa Markom, koji kaže da stoji ispred Knjižare Akademija gde čeka stotine ljudi u redu. I onda sledi jako smešan razgovor.

– Mark, come here, 200m down to Plato. There are 4–5 people in line.

- Are you sure they are selling it there, I think it’s only here that it’s sold…

- Mark, I’m telling you, you can buy it here.

- I’m not sure, really…

- Mark, I’m holding the book, I just bought it.

- You’re holding it? Really? You got the book?!

- Yes. (umirem od smeha ovde)

- Err…buy me one, buy me one please, I’m coming now.

Nakon što je i on uzeo knjigu, vratili smo se do Akademije i obavestili ljude u redu da mogu da je kupe i nešto niže. Prvo smo mislili da dođemo ispred i da se proderemo “knjiga na prodaju u Platou” i napravimo stampedo ali smo odustali, pa rekli tu ovima što su bili zadnji u redu.
Nisu nam baš svi poverovali. :) Šta da im radim… ;)

E da: bio sam i na premijeri 5. filma. Super sam se zabavljao, klinci su navijali čitav film, a scena borbe Death Eatera i članova Order of the Phoenix je izuzetna. Jedva čekam DVD pa da pogledam nekoliko puta.

E da 2: Deathly Hallows je sjajan završetak — dinamičan, stalno se nešto dešava, bez praznog hoda. Sve se rasvetljava, JKR je sve niti lepo ispovezala. Na par mesta sam bio iznenađen razvojem situacije i pomislio eh, sad nije znala šta će pa koristi Deus ex machina foru ali ne — sve je ok, sve ima razlog. Naravno, suštinska poruka čitavog serijala — da su ljubav, nesebičnost i požrtvovanje najveća snaga i vrednost jednog razumnog bića — se potvrđuje i ovde i na divan način rešava celu priču.

Jedva čekam da Aleksa poraste, pa da ga zarazim ovim virusom. ;)