U Novom Sadu je nedavno održano takmičenje “Veliki majstori paprikaša”. Pošto je treći sudija iznenada otkazao učešće zbog bolesti, umesto njega su nagovorili Peru (sudija #3), koji je uzbuđeno stajao kraj sudijskog stola pred sam početak takmicenja.
Uveravali su ga da paprikaš nije nešto naročito ljut, a on je pristao najviše zato što će uz degustaciju biti točene neograničene količine piva.

Komentari sudija su u prilogu.

Mađarski paprikaš # 1 — Andrašova ljuta guja…

Sudija # 1 — Malo previše paradajza. Zanimljiv šmek!
Sudija # 2 — Fin, blag ukus paradajza. Jako blag.
Sudija # 3 (Pera) — Gospode Bože, šta je ovo? Ovim se može skidati farba sa puta. Trebala su mi dva piva da ugasim vatru u ustima. Nadam se da je ovaj najgori. Ovi Mađari su ludi!

Mađarski paprikaš # 2 — Mirkov mlazni auspuh…

Sudija # 1 — Dimljen, sa blagim ukusom svinjetine. Pomalo ljutne horgoška paprika.
Sudija # 2 — Uzbuđujući ukus roštilja. Treba malo više ljute paprike da bi bio shvaćen ozbiljno.
Sudija # 3 — Sklanjajte ovo od dohvata dece. Ne znam šta ovde treba da osetim osim bola. Morao sam da se odbranim od dvoje ljudi koji su hteli da mi pruže veštačko disanje. Doterali su još piva kad su mi videli lice.

Mađarski paprikaš # 3 — Izgore štala…

Sudija # 1 — Odličan vatrogasni paprikaš. Odličan smek.
Sudija # 2 — Malo preslan, odlično upotrebljena paprika.
Sudija # 3 — Zovite službu za radiološko-biološko-hemijsku dekontaminaciju. Našao sam izliv uranijuma. U nosu mi je kao da sam ušmrkao čistač WC šolje. Svi već znaju šta treba da rade. Donose još piva dok se nisam zapalio. Konobarica me je opalila po leđima tako da mi je kičma sada sa prednje strane grudnog koša. Polako me hvata svo to pivo koje sam do sada popio.

Mađarski paprikaš # 4 — Crna magija…

Sudija # 1 — Crni paprikaš sa skoro nimalo začina. Razočarajuće.
Sudija # 2 — Blagi ukus limuna u crnom paprikašu. Dobar kao prilog za ribu ili druga blaga jela. Nije neki paprikaš.
Sudija # 3 — Osetio sam kako mi nešto grebe po jeziku ali nisam osetio bilo kakav ukus. Mogu li se spaliti receptori za ukus? Eržika, konobarica, već stoji iza mene sa svežim pivom. Da li od piva ali ta žena od 150 kila počinje da izgleda privlačno, baš kao i ovaj nuklearni otpad kojeg jedem. Da li je paprikaš afrodizijak?

Mađarski paprikaš # 5 Maricina živa vatra .

Sudija # 1 — Mesnati, jak paprikaš. Sveže samlevena paprika daje značajan smek. Jako impresivno!
Sudija # 2 — Paprikaš sa mlevenom govedinom, nedostaje malo više paradajza. Moram priznati da Horgoška ljuta paprika ostavlja jak utisak!
Sudija # 3 — Uši mi zvone, znoj curi niz čelo i više ne mogu da fokusiram očima. Prdnuo sam i četvoro ljudi iza mene je zatražilo medicinsku pomoć. Takmičarka se malo uvredila kad sam rekao da mi je njen paprikaš oštetio mozak. Eržika mi je spasila jezik tako što mi je sipala pivo na njega direktno iz bokala. Pitam se da li sam potpuno spržio usne? Strašno me nervira što su me ostale sudije zamolile da prestanem da urlam.

Mađarski paprikaš # 6 — Verin vegetarijanski…

Sudija # 1 — Tanak ali hrabar vegetarijanski paprikaš. Dobar omer začina i paprike.
Sudija # 2 — Najbolji do sada. Agresivna upotreba paprika, luka i začina. Izvanredan.
Sudija # 3 — Creva su mi sada ravna cev ispunjena gasovitim, sumpornim plamenovima. Usrao sam se kad sam prdnuo i strahujem da sam progoreo i stolicu. Niko neće da stoji iza mene osim Eržike. Više ne osećam usne. Morao sam da odem u WC i obrišem dupe snežnim kornetom.

Mađarski paprikaš # 7 — Urlajuća senzacija…

Sudija # 1 — Osrednji paprikaš koji se previše oslanja na konzerviranu papriku.
Sudija # 2 — Oh-ho. Ima ukus kao da je kuvar u zadnji čas ubacio konzervu paprike. Moram napomenuti da sam zabrinut za sudiju broj 3. čini mi se da je u mukama jer nekontrolisano psuje.
Sudija # 3 — Mogao bi mi staviti granatu u usta, izvući iglu i ja opet ne bih ništa osetio. Izgubio sam vid u jednom oku, a svet zvuči kao da je sačinjen od tekuće vode. Košulja mi je prekrivena paprikašom koji mi je neprimećeno iscurio iz usta. Gaće su mi pune lave koja se slaže sa mojom košuljom. Bar će na obdukciji znati šta me je ubilo. Odlučio sam da prestanem da dišem jer je strahovito bolno. Ionako ne dobijam nimalo kiseonika. Ako mi zatreba vazduha, usisaću ga kroz rupu od 8 cm koja se otvorila na stomaku.

Mađarski paprikaš # 8 — Atilin zavrtač noktiju…

Sudija # 1 — Perfektan završetak. Ovaj paprikaš je odlično smišljen. Ne previše smeo, ali dovoljno da označi svoje prisustvo.
Sudija # 2 — Ovaj poslednji je dobar, izbalansiran paprikaš. Niti blag, niti ljut. Nažalost veći deo je izgubljen kada je sudija broj 3 prdnuo, izgubio svest, pao na leđa i prosuo lonac paprikaša na sebe. Ne znam hoće li preživeti. Jadnik, ko zna kako bi se poneo da je okusio pravi ljuti paprikaš?
Sudija # 3 — [nema izveštaja]

Srce mi se steglo kada sam video da Troicki izlazi na poslednji meč. Ozeb’o sam k’o na februarskom mrazu kada je prvi servis gem nastavio onako kako je išlo u 3 i po seta dubla juče — ama baš nikako. Troicki bez prvog servisa protiv Llodre u životnoj singl formi (razbucao nedavno nekoliko velikih imena na Mastersu u Parizu) — nade su mi bile u crvenom.

Ono što nisam očekivao nikako je Murray-evski nivo (a to znači najbolji na svetu) passing shota. Viktor je do očajanja doveo Llodru, čoveka kome je servis-volej sve i sva u igri. Ne znam statistiku, ali mi deluje da ga je Viktor prošao u jedno 80% pokušaja. Fascinantno, totalno. Viktor Troicki je odigrao meč karijere, meč za koji je trebalo imati mnogo muda, pogotovo posle velikog razočarenja juče. Ovo danas je bilo kao u snu.

Da ne zaboravim i fenomenalnog Novaka Ɖokovića, koji je oba svoja meča odigrao na tako vrhunskom nivou da deluje kao da se čitave sezone spremao samo za ovo finale. Fenomenalno koncentrisan i napaljen, demonstrirao je silu i pokazao da je u ovoj grupi tenisera totalno bez premca.

Žao mi je Janka, koji je imao loš dan u petak, no ne zaboravljam dve čudesno vredne pobede u polufinalu protiv Čeha — zbrisao je finalistu Wimbledona i top 10 igrača Berdiha kao i uvek nenormalno napaljenog (kad igra za reprezentaciju) Štepaneka i uz Novakov strašno psihički težak meč protiv Berdiha doneo prolaz u ovo finale.

Nenad Zimonjić zaokružuje ovaj tim. Nenad je nekako uvek u senci, ali kao najstariji uvek ima šta da savetuje i pomogne — danas je dva puta selektoru Obradoviću nešto govorio tokom Novakovog meča, nesumnjivo stvari koje je primetio kao slabosti kod Monfilsa. Živo me zanima kako će naredne godine on i Llodra funkcionisati kao dubl i nadam se da će konačno uspeti da osvoji Australian Open.

Šta posle ovoga?

Kada si ovako visoko, na samom vrhu, nema se više gde nagore, a mnogo je teško tu ostati, pogotovo kada se mora igrati protiv slabijih selekcija. Psihički je teško napaliti se na takve mečeve posle ovoga. No to je tako i nema se gde — u martu igramo u Areni protiv Indije a nakon toga videćemo kuda i kako. Sada kada je đana skinuta i Salatara je konačno naša, ostaje mi samo da se nadam da ću u Beogradu gledati i strašnu Španiju, naravno sa zdravim i pravim Rafaelom. Pa da vidimo da li će i njega boleti glava od buke u Beogradskoj Areni, kao što meni zveči kojih par sati nakon izlaska odatle. I Švajcarsku naravno, ali sumnjam da Rogera Davis Cup dovoljno zanima, po svim izjavama zanimaju ga samo Grand Slamovi i Olimpijske Igre. No, nada postoji. I još mnogo, mnogo tenisa za čisto uživanje.

Tenis je sport u kome možeš da vodiš 6:0 6:0 5:0 40:0 i da izgubiš meč. Ovo je sport u kome do poslednjeg poena mora da se igra koncentrisano i sigurno, nikada ništa nije gotovo. Zato volim tenis (a iz istog razloga i odbojku) jer nema vremenskog ograničenja i nema zvonka spasića koji će te nagraditi što si 60–70% meča odigrao vrhunski a ostatak čekao da prođe vreme. Ovo je sport za glavu isto koliko i za mišiće, ovo je sport za gladijatore.

Click here to view the embedded video.

Moja Srbija je šampion sveta u takvom sportu i ja ne mogu biti sportski srećniji od ovoga.

Love? Overrated — chemically no different than eating large quantities of cholocate.

Čokolada na tržištu ima toliko, da je teška muka sve ih probati. Čak na našem tržištu ni nema baš puno izbora, što sam naučio tokom putovanja i iz priča prijatelja srećnika koji su imali mogućnost da zavire u fabričke prodavnice Lindta ili Cadburyja.

Čokolada koje sam probao napolju neću navoditi, nekom drugom prilikom. Sad bih da spomenem par tekućih favorita koji se lako nalaze u našim prodavnicama i odlični su.

Milka toffee broken nuts

Ovu sam slučajno otkrio u prodavnici preko puta stana. Generalno ne kupujem 300g pakovanje, pošto ne umem da se kontrolišem i pojedem celu za veče (pogotovo ako gledam kakav film) i onda mi bude muka.

No, pakovanje me prosto mamilo i onda uzeo jednu — isto veče mi naravno pripala muka jer sam je smandrljao za 1h. Ova čokolada je fascinantna. Svaka kockica je velika i vredi je dugo držati u ustima da se otope svi delići i spoje u kremastu masu koja se onda lagano spušta ka stomaku.

Bambi serija

U lokalnom Maxiju sam video da je Bambi izbacio čitavu seriju čokolada. Za sada sam probao par komada i sve su mi se dopale. Pogotovo su im crne čokolade dobre, nekako su mi manje gorke nego recimo Lindt ili Nestle.

Ovo malo pakovanje od 30g sadrži 4 kockice čokolade i to je prosto savršena količina za lagano grickanje i uživanje posle ručka.

Najlepše želje, 75% crna

Štark moguće ovu čokoladu ima u ponudi od ranije, ali sam sada prvi put video ovo pakovanje. 75% kakaa, 75g, u prelepom tankom pakovanju. 75g je prava mera za vikend dnevnu čokoladu — 100g mi nekako uvek bude previše.

Tačnije, 75g u površinski istoj veličini kao što su 100g čokolade — što je ovde slučaj — onda je sama čokolada tanja i uživanje je veće jer se parče se brže otopi u ustima. A kada je ovakva čokolada u pitanju, onda slogan “ukus koji traje” dobija svoj puni smisao.

Ovakve čokolade su samo za one koji znaju da lagano i dugo uživaju u ukusu. Možda sam zato počeo da ih više kupujem u poslednje vreme. Mlečne čokolade osvajaju na prvi pogled, posebno one koje su punjene (toffee broken…mmmm). Crne čokolade, pogotovo 66% i 75%, zahtevaju malo duže držanje u ustima, jer se lepota i ukusi otkrivaju tek posle nekoliko sekundi i tada čulo ukusa šalje rafale prijatnosti i slasti kroz čitavo telo.
Otprilike pandan dobro odležalim vinima. :)

Toliko o kupovnim čokoladama. O onim ručno pravljenim, majstorskim kombinacijama pakovanim u kockice i pravougaonike nekom drugom prilikom.

Pa vi posle zaboravite da imate kupus u frižideru. Da nas nije bilo još par dana, ko zna kakav monstrum bi se raširio po stanu.

Recesija, ta opaka boljka hara i razjeda privređavanje, Amerika već
određeno vreme kuburi z budžeti, japanska se berza ljulja kao mala lađa na
uzburkanom okeanu, Nemačka privreda posrće zbog ovo njihovo ujedinjenje, a
bogami gospođe i gospodo ne cveta cveće ni u naše preduzeće.

Dolazi vreme reorganizacije, transformacije i sistematizacije.

Ja bih sad mog’o da iznosim određene pravce u reformu i za razvoj od naše
preduzeće ali vidim da je Mile izneo prasiće iz furune, a zna se da prasići
nisu ništa naročito kad se o’lade pa neka skratimo.

(Srećko Šojić, Tesna Koža)

Obzirom da nemam živaca da se akam s’ raspetljavanjem sitnih crevca potrošačkih kredita i volem da mogu da kontrolišem stepen otplate (bez naplate takse za prevremenu otplatu) izbor je pao na Amex Blue karticu. Samim tim sam se zainteresovao za dinamiku isplate, kako se sve to računa i kako funkcioniše.

Zvanični uslovi su sledeći: 5% minimalna mesečna otplata, 2% mesečna kamata na RSD (1.5% na EUR). Trenutno je u toku promotivni period — do kraja godine, ali postoje indicije da će se produžiti — pa su te cifre 1.5% i 0.9%. Igrajući se računanja po Excelu, postalo mi je sasvim jasno odakle utisak o dužničkom ropstvu.

Pre svega, svratio sam do BancaIntesa i proverio da li je princip moje računice tačan. To ide ovako (računam 2% kamate na dinare):

Laički gledano, razmišljanje običnog čoveka ide u pravcu “5% mesečno, znači isplatim za tu oko dve godine”. Al’ zamalo. Zaista je neverovatno koliko ljudi sa kojima sam razgovarao previdi koliko zaista ovih 2% mesečne kamate dodaje na osnovnu sumu. Evo ilustracija dinamike otplate za prve dve godine:

Dinamika otplate 100k dinara, uz 5% mesečne otplate i 2% kamate

Prva kolona je početna suma, tj. ulazna suma za mesec, druga je rata, treća je nova suma, četvrta je nova suma sa kamatom što se onda preliva u naredni mesec kao ulazna suma.

Nakon dve godine, ne samo da niste isplatili već je ostalo skoro 50% od početne sume da se plati. Do tada ste platili banci 85.540din. Po ovoj računici, ostatak duga će pasti ispod vrednosti prve rate (5000) posle tačno 8 godina otplate, a do tada ste platili 53% više od početne sume, tj. 153.192din.

Kako ja to vidim dva su detalja koja dovode do ovoga:

1. Neozbiljno shvatanje uticaja koji 2% kamate ima na ukupnu sumu.
   Tih 5% što se odmah plati je 5000, znači ovih 2% je još manje, znači “sića”, ne može da bude strašno
2. Previđanje da se rata vremenom smanjuje i da je samo prvog meseca 5000

Od ova dva faktora, drugi je cenim ključni. Čovek u glavi kapira “aha, platio sam 5000, pa puta 20, pa to malo kamate…”. Al’ zamalo na kvadrat.

Procentualna umesto fiksne rate je ključ “dužničkog ropstva”, pošto višestruko povećava period otplate kredita.

Ako taj faktor izbacimo i pretpostavimo da dužnik redovno svakog meseca plati 5k dinara, onda to izgleda ovako:

Dinamika otplate 100k din, sa fiksnom ratom od 5k i kamatom od 2%

U ovom slučaju se kompletan kredit isplati za 2 godine, a ukupna plaćena suma je 125.000 dinara, tj. dvogodišnja efektivna kamata je 25%.

Crv sumnje mi je Grbin komentar da nije uspeo da cifre ugradi u Excelove finansijske module, pa sam skeptičan da tu nema još neke zvrčke u priči, te će uslediti još po koja poseta banci, da probam da iskopam ima li još neki skriveni trošak.

Ako nema, onda ovo deluje kao prihvatljiva stvar (25% na dve godine).

Generalno je teško zainteresovati ljude, ući na političku scenu da te zapamte. Zahteva dosta para, vremena i truda. Prepoznatljivost je jedan od najbitnijih faktora političkog uspeha.

U tom pogledu, oduševio sam se sajtom koji promoviše Seana Tevisa za lokalnog političara u Kansasu. Urađen u maniru xkcd kratkih stripova, na jedan veoma pristupačan i dopadljiv način objašnjava suštinu političke kampanje i zašto bi potencijalni glasač trebalo da pomogne baš njegovu kampanju svojim novcem. Pri tom vrlo efektno koristi statističke podatke na način koji ih ne čini dosadnim.

Njemu je definitivno uspelo. Trenutna cifra donora je 2894 (istorijski rekod za Kanzas je više od 4x manji).

Bowers & Wilkins, jedno od najcenjenijih imena kada su u pitanju hi-fi zvučnici, pokreće Music Club. To je jedan zaista inovativan pristup distribuciji muzike i poprilično specifičan. Svakog meseca će objavljivati jedan album, snimljen na najsavremenijoj opremi u studiju Petera Gabriela (Real World Studios) i koji se distribuira u lossless audio formatu (.m4a), bez ikakvog DRM-a.

Toplo preporučujem free trial od 3 meseca, tokom koga možete da skidate EP verziju albuma (4 pesme). Ja sam upravo skinuo prvi album i već vidim kako ću platiti 60$ za godišnji pristup (svakog meseca novi LP album).

Ono što je ovde inovativno je što B&W ima distributivna i prodajna prava samo tih mesec dana dok se nalazi u ponudi kod njih. Svaki autor je unapred plaćen za snimak koji pritom snima u izuzetnom studiju. Nakon toga sav materijal i sva prava nad materijalom odlaze autorima i oni onda mogu da s tim rade šta žele, sklapaju kakav god ugovor sa bilo kime.

U vremenu kada lihvari tipa RIAA na sve načine pokušavaju da ograniče prava korisnika nad muzikom koju su kupili ovo je veoma interesantan model snimanja i distribucije. Radiohead i NineInchNails su krenuli drugim putem i sami krenuli u distribuciju svoje muzike. Amazon MP3 i (delimično) iTunes prodavnice nudi DRM-free muziku.
Stvari deluju obećavajuće.

What a belle tag.

Ne pamtim kad sam se lepše zabavljao radeći nešto — do tačke da se zapitam da li je trebalo da ostanem grafički dizajner, umesto što sam prešao u programere. U stvari, u programiranje sam i krenuo kad sam skapirao da se to više plaća. Meni je ekspertsko znanje CSS-a jednako ekspertskom znanju C# ili Jave ili koječega drugog — no u mislima većine poslodavaca protected override vredi više od color:#333;background:#eee;.

Ultimativni vrh onda ispada kombinacija dizajner+developer — retka zverka. Mučno i traži mnogo ulaganja, ali i donosi kintu — zato sada deo svog slobodnog vremena trošim na Beginning ASP.NET 3.5 in C# 2008: From Novice to Professional, 2nd Edition. Ignorišite negativne komentare na Amazonu — ova knjiga je sjajna, taman kakva meni odgovara.

Zato povremene ekskurzije do nirvane doprinose mentalnom zdravlju. Provereno. Pronađite šta je vaša nirvana i pružite se katkad ka njoj.