15 godina web škrabanja, deo prvi

Nedavno na Twit­teru, slu­čajno me Dinke pod­seti da 2010-ta ozna­čava 15 godina moje web kari­jere. Kad sam počeo da se pri­se­ćam tih dana…

Prvi raču­nar, Sezam i Galeb.ETF

1994. ćale mi je kupio PC raču­nar. Zver­ska mašina u ono doba: 486DX/2 (Pen­tium je bio 3x sku­plji), 15″ CRT monitor…ne sećam se ni memo­rije ni diska koliko je bilo, gra­fička je bila valjda neka S3 911 ili tako nešto. Fokus 2001 tasta­tura, sa kli­kom naravno, a ne ovo notebook-like nje­sra što se sada ceni (šic!). Glavna stvar je bila modem: Intel 144i, čita­vih 300 DEM-ova, 5x sku­plji od stan­dard­nog krša koji se pro­da­vao i 20x bolji. Sve moguće korek­cije gre­šaka, držao vezu k’o zmaj. Čudo od raču­nara pla­ćeno 3750 DEM, u ono doba zver­ski puno para. Sreća te sam tada sta­no­vao bes­platno kod strica tokom stu­di­ra­nja, inače teško da bi fami­lija mogla da mi ovo zado­volj­stvo pri­u­šti. Win­dows 3.11, naredne godine zame­njen sa Win­dows 95…No, da ne davim.

Prva stvar koju sam ura­dio je bila da se pri­ja­vim na Sezam BBS, u ono vreme kultno online mesto za sku­plja­nje. Godi­nama pre toga sam  čitao i čitao isečke u Raču­na­rima, o noć­nom čatu, više­sat­nom zva­nju da se dobije veza, kon­fe­ren­ci­jama i vatre­nim disku­si­jama… Nisam mogao da dočekam.

Te kon­fe­ren­cije su bile čudo. Kada su neko­liko godina kasnije novi­nari Wireda i Timea dola­zili u Sezam (za vreme pro­te­sta 96/97) jedan od njih je rekao “it’s like The Well”. Kakvo je to vreme i entu­zi­ja­zam bilo, u 10 blog postova ne bi stalo. Zoran Živo­tić i Dejan Rista­no­vić su kre­i­rali jedno fan­ta­stično mesto, pravu oazu u jed­nom ludom vre­menu. Sezam­pro je sada velika firma, ozbi­ljan ISP, ali to više nije to. Feno­men koji je za online zajed­nicu taj BBS pred­sta­vljao se može meriti samo sa onim što je B92 pred­sta­vljao u radio sferi. Konferencije su mislim još uvek u životu, ali se ne sećam kada sam se posled­nji put pri­ja­vio, ima tome par godina. Pre­ga­zilo ih vreme.

S tim raču­na­rom poči­nje i moje zani­ma­nje za web. Ja sam odu­vek imao umet­nič­kih sklo­no­sti, a web pre­zen­ta­cije su pred­sta­vljale zani­mljivo novo platno. No, weba tada nije zai­sta ni bilo u Jugi…

RCUB, FON i ETF su tada imali neku nazovi vezu između sebe, a nekim štapa i kanapa meto­dama je preko FONa u nekom tre­nutku rađena raz­mena elek­tron­ske pošte iz našeg odse­če­nog kraja sveta sa Kali­for­ni­jom pa oda­tle na vrli novi vir­tu­elni svet. Pavle Peko­vić o tome može mnogo više i daleko pre­ci­znije da ispriča, ako na blogu objavi i po neki tekst, a ne samo šta sluša. ;) Vecxa je tada bio mla­đani bog i batina na Galebu, jad­noj 386-ici koja je pred­sta­vljala ser­ver na kome je u vreme kada sam došao na ETF bru­co­šima otva­ran nalog i dode­lji­vana email adresa. I tu na tim maši­nama svako je mogao da kre­ira pre­zen­ta­ciju koju je hteo.

Kako je izgle­dao taj web ’95-te? Pa ovaj Večin sajt je dobar poka­za­telj. :) Niko pojma nije imao o ničemu veza­nom za web. Dra­gan Sre­te­no­vić, glavni admin ETF-a u ono vreme, napra­vio je jednu od prvih stra­nica, zva­nični web ETF-a tada (link je iz ’97-me, Wayback Mac­hine nema ver­zije pre toga jer nismo ni bili deo veli­kog sveta).

Mi ostali smo onda kopali po View sour­ceu tog sajta a kasnije i po netscape.com  i raz­nim dru­gim lepo­tama. Pogo­tovo kada su RCUB i Tele­fo­nija (Beo­tel­Net) podi­gli onaj prvi mali bedan lin­kić do Mađar­ske — pa to je bilo more. Moo­ore ljudi, pojma nemate vi mlađi šta je to zna­čilo za nas. Pa tek pravi PPP pri­stup, ume­sto SLIRP-a.
Nije bilo knjiga, nika­kvih tuto­ri­jala, samo View source pa riljaj. Stri­čev stan je 5min od ETF-a, pa sam noći i noći pro­vo­dio u onoj maloj zgra­dici iza ETF-a gde je bila ter­mi­nal­ska sala.

Prvi web posao: Sezam­pro web master

Ne znam da li igde imam saču­vane te prve pre­zen­ta­cije koje sam pra­vio, između osta­lih i onu koju sam pri­lo­žio kao CV kada sam kon­ku­ri­sao za posao u Sezamu. Sećam se da sam je zavr­šio noć pre dola­ska na inter­vju. Oti­šao čisto fore radi, da vidim kako ti raz­go­vori za posao izgle­daju. Kojih je to ludih 3 dana bilo.
21. sep­tem­bra ’96. sam pre podne bio na inter­vjuu, zatim popodne oti­šao za Šabac na rođen­dan kod dru­gara, pa ostao tamo i sutra­dan na slavi kod dru­gog pri­ja­te­lja i onda se 23. vra­tio u Beo­grad. Čim sam ušao u stan zove me keva “brzo dolazi u Pirot, sutra uju­tro imaš pola­ga­nje vozač­kog”. Naime, bio sam u avgu­stu u Pirotu, odve­zao časove i onda se vra­tio u Bgd, rekao instruk­tor da će biti ter­min za pola­ga­nje tek u okto­bru. Onda nešto izmu­vao i ispalo da je vrlo brzo, pa trk na sta­nicu i u Pirot. Polo­žio to, odmah nazad za Bgd, poči­nje seme­star. 25. ula­zim u stan oko 2, zvoni telefon.

“Alek? Pa gde si čoveče, nikad nisi kući; 2 dana te zovemo da ti kažemo — pri­mljen si na posao, dođi da se dogo­vo­rimo o deta­ljima.” Bio je to Danko Jev­to­vić, jedan od suvla­snika Sezama. E kad se nisam srušio…

Kao web­ma­steru, moj posao je bio da napra­vim sajt koji će pro­mo­vi­sati Sezam­pro kao ISP. Ideja vla­snika nije bila da se napravi prost neki sajt sa cenama i uslu­gama — za to im ne treba stalno zapo­sleni web­ma­ster — već da se napravi sajt koji će ljudi pose­ći­vati jer imaju šta da čitaju, da vide. A da se kroz to pro­vuče i priča o pro­daji inter­net sati, moguć­no­sti da se ima lična pre­zen­ta­cija itd.

Naravno, nakon što sam napra­vio ini­ci­jalni Seza­mov sajt, onda sam napra­vio i svoju pre­zen­ta­ciju na adresi http://www.sezampro.yu/~aleck/ a onu na Galebu pro­me­nio da poka­zuje na ovu. Ta se pre­zen­ta­cija često menjala, kao i Seza­mova. Kad sad pogle­dam neke od ovih…brrr.

Ovo je prva ver­zija koju sam napra­vio, sad gle­dano baš krš, mada leva kolona i nije toliko stra­šna. Na tom sajtu bih posebno izdvo­jio stra­nicu o vestima. Sećate se ’96-te i velike pobede Koa­li­cije Zajedno na lokal­nim izbo­rima širom Srbije? Prva velika stvar u borbi pro­tiv onog skota. Jutro nakon toga, žestoko nei­spa­van od muva­nja po cen­tru grada do kasno u noć, bau­ljam ka Ska­dar­liji gde je bilo Seza­movo sedi­šte. Već oko 10 me zove Danko. “Slu­šaj, ajde stavi negde na sajt, onako kao vest, da je opo­zi­cija ostva­rila pobedu na lokal­nim izbo­rima. Ništa napadno, ali oba­ve­zno stavi”. Ih, k’o da mi je rekao napravi agit­prop sajt za Zajedno. :)

Revo­lu­ci­o­narne godine

Sek­cija Vesti u pot­pu­no­sti biva posve­ćena tim deša­va­njima, zbi­va­njima. Sećam se da sam u 3 izla­zio u pro­testnu šetnju a onda kasno uveče dola­zio nazad u firmu i kucao izve­štaj, ske­ni­rao koje­ka­kve slike što su pra­vljene i ljudi mi dono­sili u kancelariju.

Ne mogu opi­sati kako je to izgle­dalo. 110% sam upao u celo to zbi­va­nje. Pro­te­sti, navla­če­nje s poli­ci­jom, kontra-miting, pri­zna­nje pobede, ski­da­nje one zve­zde sa Grad­ske Skup­štine i ona feno­me­nalna slika kada su ski­nuli to čudo i dali Ɖinđiću a on to drži ispred ulaza u tu zgradu, k’o malo dete kad dobije željenu igračku. Zoran, Dejan i Danko se skoro uop­šte nisu mešali u to što sam radio. Pisao i posta­vljao tamo šta sam hteo, k’o da je sve to moje. Kakvo je vreme bilo i šta su sve ulo­žili u tu firmu, to je bilo jako hra­bro s nji­hove strane. Sreća vero­vatno da je DB i ko li je šta tu već radio sma­trao nas za sitne ribe, pa su se zado­vo­lja­vali vodom u kablu 92-ci.

Dobi­jao sam 10–20 mai­lova dnevno od ko zna kojih ljudi širom sveta, ljudi koji su pobe­gli odavde od onog zla. Sećam se jed­nog iz Austra­lije “svaka čast ekipi, odlično ovo radite. Ako bi mogli svaki sat da ažu­ri­rate vesti, pro­ve­ra­vam stalno”. A ja ne znam kad sam i koliko spavao…Išao sam i u Fonet i poku­ša­vao da napra­vim deal da se nji­hove vesti pre­nose kod nas na sajtu u zamenu za hosting i ne znam šta. Od toga nije bilo ništa, napra­vili su deal sa BeoCityjem.

Sećam se da smo se posle tih 3 meseca vra­tili manje-više u nor­malne tokove. Sajt je redi­zaj­ni­ran, otvo­rene su mnoge nove rubrike. Fre­e­bi­king sajt je rođen na Sezamu, jedan od ret­kih koji je i danas veoma akti­van. Zatim i vero­vatno prvi cele­brity sajt u zemlji — sek­cija zvana Fas­hion Ses­sion, za koju je anga­žo­vana spoljna sarad­nica i profi foto­graf. Čuveni inter­vjui sa Leon­ti­nom, Iva­nom i Gocom iz (tada) Tap 011, Mon­te­ni­ger­sima i posebno inter­vju i foto gale­rija sa ori­gi­nal­nom posta­vom grupe Models. Čoveče, kakva je to lud­nica bila… nji­hova naja­vljena poseta Sezam Cafeu je pro­i­zvela naj­veću posetu kafiću i pre i posle toga, a stra­nice o tome na sajtu su bile 10x čita­nije nego bilo šta drugo u tih dve godine koliko sam radio u Sezamu. Na žalost pose­ti­laca, u kafiću se poja­vila samo Ivana Beren­dika i nji­hov mena­džer. Njoj svaka čast, ona je pro­fe­si­o­nalno došla, ostale tri se nisu ni poja­vile. Fotke su napra­vljene kasnije u parku kod JDP-a.

Mnogo je bilo tu inte­re­sant­nih stvari, ko će se svega setiti. Meni je tih dve godine tamo bilo izu­zetno zna­čajno. Našao sam se na sjaj­nom mestu, na samom začetku weba u zemlji (a ne tako daleko i od početka u svetu), imao veliku slo­bodu u radu. Dream job.

No, kra­jem leta ’98. sam sabrao šta i kako mi je činiti. Imao sam još 3 godine faksa (drugu sam pona­vljao neko­liko puta, uglav­nom pro­du­ža­vao bez­veze) i još nešto preko 3 godine do 27-me i oba­ve­znog odla­ska u voj­sku. Situ­a­cija u zemlji je bila sve gora i gora i raz­mi­šljao o odla­sku iz zemlje. Razne su opcije bile u igri, ali sam na kraju odlu­čio da dam otkaz i 100% se posve­tim faksu. Da pro­bam da zavr­šim sve za tri godine, odslu­žim voj­sku, pa mi je onda sve čisto i otvo­reno i da tada vidim šta ću i kuda ću.

E pa zamalo.

Rat i FreeSerbia

Prvo je tog sep­tem­bra donet onaj ludački Zakon o Uni­ver­zi­tetu. Pa se nastava na ETF-u ras­pala — bil­mezi na ulazu, rešetke u hod­ni­cima. Tmurno i ogavno mi je bilo ići u tu zgradu, ta jesen/zima je bila očaj, više puta sam se pitao da li je bilo pametno davati otkaz. No glupo je bilo ići nazad — učio sam, spre­mao ispite…Onda u dru­gom seme­stru NATO bom­bar­duje Srbiju, nastava i sve ostalo u zemlji se ras­padne. Dese­tak dana nakon početka, spa­ku­jem raču­nar i odem u Pirot.

U onom opštem ludilu, ekipa ljudi, veći­nom sa Sezam kon­fe­ren­cija i pri­vat­nih grupa, poči­nje da uobli­čava ideju da se pokuša kre­i­ra­nje web sajta koji bi svetu pred­sta­vio dru­ga­čiju sliku Srbije od tada domi­nantne u stra­nim medi­jima. Tako je rođena Free Ser­bia — other voi­ces from Ser­bia - iza koje je sta­jala veoma raz­no­lika grupa ljudi. Ja sam napra­vio sajt, orga­ni­zo­van je hosting kod XS4All (sećate ih se, tamo je bio i Radio B92 i nji­hov Real­Me­dia stream). Mnogo je ljudi uče­stvo­valo u tome, što direktno, na dnev­noj bazi, što kao podr­ška i veza sa bit­nim lju­dima i insti­tu­ci­jama. Napra­viću nepravdu prema dese­ti­nama ljudi koje neću pome­nuti, naj­više se sećam onih sa kojima sam naj­više radio:

• Sta­ni­mir i Sloba Milj­ko­vić — danas ih možda znate kao Mul­ti­com grupu
• Janja Bobić i Vlada Ćalić (kasnije dugo godina u IT-u B92)
• Nataša Pan­tić — ćerka pozna­tog komen­ta­tora Milojka Pan­tića u čijem stanu su mnogi sastanci održani
• Aca Basrak koji je feno­me­nalno držao sve uzde te raz­no­rodne grupe i često mirio zava­đene strane (a bilo je svađa i pre­pirki, iha haj..).
• Bane Čale koji je vre­me­nom postao glavna (a jedno vreme i jedina) veza sa stra­nim nevla­di­nim fondovima
• Boris Mili­će­vić, koga sam se setio pre neko­liko meseci kada sam ga pre­po­znao u Uti­sku Nede­lje — danas pred­sed­nik GSA.

Sva­šta smo radili. Ne znam da li neko negde ima kom­pletnu arhivu tog sajta, ali mislim da je FS bila jako bitan deo medij­ske priče Srbije. Jezivo je bilo kada smo pustili sajt u život, a baš tog dana režim ubije Slavka Ćuru­viju. No nije bilo ni pomi­sli da se odu­stane. Dugo i naporno smo radili na tom sajtu za vreme rata, a posle rata bili smo još jači.

Napra­vili smo fan­ta­sti­čan inter­net radio pre­nos onog čuve­nog mitinga koji je pokre­nuo G17, na Malu Gospo­jinu ’99-te.

• Sta­ni­mir i ekipa kao radio izve­štači sa Nokiom (više njih, kao bac­kup) na čijoj dru­goj strani je bila druga Nokia sa hands-freejem na koji je nale­mljen audio kabl a onda to išlo u audio kar­ticu raču­nara Vlade Ćalića (a možda je bio i ser­ver kupljen samo za to, nisam sigu­ran više…)
• Raču­nar je bio u Janji­nom stanu, koja je tu radila simul­tani pre­vod na engle­ski. Vlada Ćalić drži vodu da cela ska­la­me­rija pre­živi dan.
• Tu je kodi­ran Real Media stream (tač­nije dva, srp­ski i engle­ski) pa je rađen upload na XS4all ser­ver u Holan­diji oda­kle je išlo javno emitovanje.
• Adža je bio on-site foto­graf a par ljudi je na smenu trčalo od pla­toa ispred Save­zne Skup­štine do stana Vlade Bla­go­je­vića na 4-tom spratu zgrade u Kosov­skoj. Zgrada bez lifta, a trčali su čim napune kar­ticu u digi­talcu (nemam pojma koji je model bio). 50-tak metara od ulaza u tu zgradu u Kosov­skoj su bili par­ki­rani auto­busi sa spe­ci­jal­cima — ovi momci su sve vreme trčali sa onim kar­ti­cama pored njih.
• Ja sam bio u web ekipi u Vla­di­nom stanu gde smo na par raču­nara obra­đi­vali done­sene slike Pho­tos­ho­pom i kratke video snimke te onda radili upload na sajt. Imali smo mak­si­malno kašnje­nje sa sli­kama od 20-30min od momenta kada su sni­mljene. Takođe smo kucali i kratke, twitter-like vesti.

Kakav je to dan bio. I danas me podi­lazi jeza kad se setim šta smo uspeli da ura­dimo. Sećam se momenta kada Vlada Ćalić nama u ovom dru­gom stanu javlja da XS4All dovlači nove ser­vere za nas pošto smo posti­gli rekord po broju isto­vre­me­nih slu­ša­laca za bilo šta kod njih ikada ranije — a to je bilo 1h pre početka mitinga. Finalna cifra je mislim bila oko 200 kon­ku­rent­nih konek­cija. Za ono vreme to je bila čude­sna cifra. A deluje malo sve dok se ne pro­čač­kaju deta­lji. Na pri­mer, jedna od tih veza je bio Radio Kra­gu­je­vac koji je uklju­čio naš stream direktno u svoj pro­gram i nisu pre­ki­dali do kraja. To je slu­šala cela Šumadija.

Kasnije su se ređali mnogi doga­đaji koje je FS pra­tila i sa njih izve­šta­vala. Ni sam ne znam koliko sam puta bio na pro­te­stima Saveza za pro­mene pa onda išao do redak­cije da done­sem slike. No, vre­me­nom sam sve više sma­nji­vao svoje uče­šće, iz raz­nih razloga i na kraju se isklju­čio. Kako god bilo, od svega što sam u životu radio, ovaj deo kari­jere mi je ostao u naj­u­pe­ča­tlji­vi­jem seća­nju. Tra­žeći neke infor­ma­cije o FS, nale­teh na ovu stra­nicu — ne znam ko je pisao, ali je lep sumarni tekst.

Nakon FS, ula­zim u 100% profi vode (bata­lio ideju o faksu). Radio u jed­nom od mno­gih dot-com balona koji su se kasnije ras­pr­sli. Pre­šao u BEG Fin­soft. Oti­šao u voj­sku. Vra­tio se u Fin­soft, koji je kasnije kupljen od strane GTECHa gde se nala­zim i danas. O tome u dru­gom delu.