Dodaj jedno suvo drvce

Posled­njih neko­liko meseci sam pro­veo pod nehu­ma­nim poslov­nim pri­ti­skom. Bilo je toliko toga da se uradi, da sam se dan za danom ose­ćao kao da me pre­ga­zio tram­vaj. Nije da se ta situ­a­cija nešto pro­me­nila pa ovo pišem čio i odmo­ran — juče, petak, sam iza­šao s posla u 22:14 — nego se ono što radim promenilo.

Ja sam ušao u ovaj posao kao web dizaj­ner. Uro­đeni tale­nat za švrlja­nje po papiru je uglav­nom zaslu­žan za to — za prvi posao (web master Seza­ma­Pro, 1996.) sam kao minuli rad pri­ja­vio ličnu pre­zen­ta­ciju o super­mo­de­lima ’90-tih. Za divno čudo, pri­mili me, mada sum­njam da je bilo zbog tih curica. Za dve godine u Sezamu sam od dizaj­nera / HTML kodera pri­lično duboko zaga­zio u vode web pro­gra­mi­ra­nja. ASP i SQL sam viđao daleko više od Pho­tos­hopa / HTML-a.

(Digre­sija: ako ste u istom pro­fe­si­o­nal­nom košu kao ja i nale­tite na nekog C++ / Java / DB / nešto pro­gra­mera koji vam kaže da to što vi radite i nije neko pro­gra­mi­ra­nje slo­bodno ga ote­rajte u tri lepe pizdine. Dotični pojma nema o čemu priča.)

Kako je vreme pro­la­zilo, tako sam se sve više bavio server-side stva­rima i na kraju pot­puno izgu­bio kom­pas. Ono što sam naj­više voleo da radim — da pro­ve­dem sate petlja­jući sa mock-up vari­jan­tama sajt dizajna — je pot­puno nestalo iz dnev­nog posla. Vizu­elna kre­a­tiv­nost se sakrila ispod slo­jeva sa ružnim ime­nima: ASP, PL/SQL, T-SQL, ADO, log pro­ces­sing, data mode­ling, cross-browser scrip­ting i slič­nog njesra.

Onda sam, sasvim slu­čajno, ule­teo u go–web-standards–go ideju, CSS-based design, A List Apart. Uža­sni dnevni posao bes­kraj­nog prč­ka­nja po nenor­malno veli­kim tabe­lama da bih imple­men­ti­rao kli­jent­ske zahteve se pre­tvo­rio u izne­na­đu­juće kre­a­ti­van posao. Zahtevi kojih sam se ranije gro­zio, sada su pred­sta­vljali zado­volj­stvo. I tu sam se pri­vre­meno spa­sio. Brzina imple­men­ta­cije tih zahteva je zna­čajno pora­sla i na kraju dana je osta­jalo dovoljno ener­gije da se kre­i­raju neke lepe stvari tipa redi­zajna mog naj­dra­žeg pro­jekta ikad i redi­zajna lič­nog bloga

No, nije to baš dugo tra­jalo. Brzina rada se jeste pove­ćala, ali se još brže pove­ćao i obim posla. To valjda ide jedno s dru­gim. Vrhu­nac čitave priče je bio sre­di­nom ove godine i od tada ne popu­šta. Opet sam isku­sio dane na čijem kraju mi nije ni do čega. Ne radi se tu samo o koli­čini posla, već o sadr­žaju tog posla. Ako me ono što radim ispu­njava, nije mi pro­blem da crn­čim do 22h. U suprot­nom i 3h je pre­više. Morao sam da pro­na­đem neki izlaz, nešto što će držati dok ovaj pičvajz ne prođe.

I opet se izlaz uka­zao sam od sebe. Prvo je Jason Santa Maria kre­i­rao pre­lep dizajn za A List Apart. Ma pre­lep. Samo gle­da­jući u taj dizajn sam posle više od godinu dana ose­tio želju da napra­vim nešto novo, da se ponovo latim papira i Pho­tos­hopa. Izlaz iz sumor­nih dana = MSDN, Per­fo­mance Moni­tor, WCAT i zve­ra­nje u Event Vie­wer — bio je dizajn. Vizu­elni dizajn. Svaki drugi dan sam otva­rao ALA sajt. Redovno obi­la­zim CSS Import, CSS Zen Gar­den, Style­Gala, CSS Bea­uty… Pola sata raz­gle­da­nja je dovoljno da doda koje suvo drvce u tinja­jući kamin kre­a­tiv­no­sti, taman dovoljno da se prođe.

I konačno pre­lomna tačka — Par­tic­le­Tree web sajt i nji­hovo pre­divno čedo — Tre­e­Ho­use PDF maga­zin. Ako ana­li­zi­rate, vide­ćete da časo­pis kori­sti malo gra­fič­kih ele­me­nata — gro stra­nica je čist tekst, ali kakav tekst. Isto kao i novi ALA, Tre­e­Ho­use fan­ta­stično kori­sti razli­čite tipo­graf­ske ele­mente tako da “lista­nje” časo­pisa pred­sta­vlja pravo zadovoljstvo.

Zašto pre­lomna tačka? Šutnulo me dovoljno jako da se pome­rim sa mrtve tačke i poč­nem da nate­nane radim na nečem što već više od godinu dana stoji. Više mi nije bitno šta ću raditi na poslu — kada dođem kući, ovo sitno zado­volj­stvo će me čekati…