Majstori, majstori

Pre neki dan, cik zore (oko pola 9) neko ner­vo­zno naleg’o na zvonce. Poku­ša­vam da shva­tim šta mi se dešava…zvrrrnd…usta­jem, bunovno tra­žim nešto da obu­čem…zvrrrnd…

EVOOO!

To moje raz­de­ra­va­nje je smi­rilo ner­vozu izgleda. no i dalje ne mogu da se setim gde su mi ber­mude i otva­ram u donjem vešu. Otvaram…Žika. Pre­ced­nik kuć­nog saveta. Mnogo goti­van lik inače, ali u cik zore mi je slabo ko gotivan.

Zdravo kom­šija. Ja te tra­žio sinoć ali nisi bio tu…

Mrko-bunovni pogled sa moje strane.

Eeeeh…ja došao da vidimo za tu vodu.

Mrko-zbunjeni pogled sa moje strane.

Pa nemaš vodu u kuhi­nji, zar ne? Pukla cev negde kod tebe, sigurno se izlilo. Kod kom­šije sve popla­vljeno, mora da je i kod tebe…

Odemo do kuhi­nje. Em imam vodu, em nigde ne curi.

U bree…ma sigurno je negde puklo, no kod tebe ne izlazi. Doći će maj­stori, mora da se menja cev.

I tako sle­de­ćeg dana dođoše maj­stori, u još gori cik zore, no sam ovoga puta bio spre­man. Stvarno pukla cevka, majku mu, ali toliko blizu poda da se nije ni sli­valo kod mene nego kroz cigle pa dole. A puklo još na 3 mesta prema kom­šiji nadole, urne­bes. Usput nađoše i da je parče moje cevke (nasta­vak na gore) napr­slo i da bi se sigurno izlilo za koji mesec…Divota, još ispade ovaj krš i lom (1.2m odva­lje­nog zida i nešto plo­čica) dobra pre­ven­tiva i za mene. Pitam šta sad sa zidom, kažu da se ništa ne bri­nem, to će takođe Komu­na­lac da sredi, ne treba ja ništa da krpim sam.

Zavr­šiše oni to rela­tivno brzo, za 3h. 2m nova cev sta­vljena od mene dole do kom­šije, kroz sprat i osta­više me tako sa rupom do kom­šije. Kažu, sad treba da zovete ovaj tele­fon da se dogo­vo­rite kada da vam naši maj­stori dođu i zamal­te­rišu, zamene plo­čice i tako to…Aha.
No, mala je muka što se na dati tele­fon ne javlja niko. I ja i kom­ši­nica preko puta zvali li zvali, niko se ne javlja.

I onda jutros u naj­gori cik zore (mislim oko pola osam) opet zvrnddd. Jao Žiko, šta ću da ti radim…Otvaram vrata, nigde nikog. Dok sam sti­gao, taj već nestao. Kre­nem nazad, kad eto ti trči neki majstor…

Eee, čekajte… Dobar dan, mi došli da zamal­te­ri­šemo zid, pa da vidim da li ste tu…

Tu sam, tu sam, samo izvolte. Da su došli 1h kasnije, već bi bio na putu za firmu. Beh…No, naj­ne­ve­ro­vat­nije od svega mi je bilo što su došli sami. Ovi pret­hodni su javili svo­jima u Komu­na­lac Čuka­rica da su zavr­šili posao i druga ekipa došla sama, da nastavi posao. To je samo po sebi sjajno i meni lično neve­ro­vatno pošto sa takvim grad­skim slu­žbama imam redom loša isku­stva, mnogo čeka­nja, name­šta­nja i slično. Malo među­sobne komu­ni­ka­cije im ne bi škodilo, pošto ovi prvi rekoše da ja treba da zovem i zaka­žem kad da dođu. Ladno sam mogao da ne budem tu i da i dalje zovem onaj tele­fon bez­veze, jer se tamo ama baš niko ne javlja. Van te male zavr­zlame, posao je ekspe­di­tivno zavr­šen, plo­čice vra­ćene na mesto (sreća te su one obične bele, ne znam šta bi bilo da ovaj stan ima neke fancy šarene) i sve ok.

Valjda sam sad miran što se tiče vodovoda…