London: teroristi i odgovor države

U neko­liko poslov­nih poseta UK sam ste­kao uti­sak o izu­zet­noj sta­bil­no­sti UK kao države. Od jav­nog pre­voza koji je eonima ispred ove pate­tike koju mi imamo, par­la­men­tar­nog sistema i mno­gih dru­gih stvari. Bez sum­nje, to je posle­dica sta­bil­nog i pla­ni­ra­nog razvoja, bez naglih pro­mena držav­nog sistema kakve smo mi u isto­riji imali.

Jed­nom pri­li­kom sam gle­dao sam emi­siju na Channel4 (čini mi se) o razvoju zdrav­stva (UK Health­Care) nakon dola­ska Labu­ri­sta na vlast. Toni Bler i kom­pa­nija su u prvom man­datu mislili da se pro­vuku sa nekim raz­merno malim ula­ga­njima. No, nakon par godina se poka­zalo da iako je potro­šeno skoro mili­jardu funti, to nije bilo dovoljno ni da se izvrši kom­pju­te­ri­za­cija sistema a kamoli da se uradi nešto bit­nije što će ljudi moći da osete na dnev­noj bazi. Stoga je u dru­gom man­datu okre­nut novi list i kre­nulo se u dugo­ročni plan una­pre­đe­nja te slu­žbe. Potro­šili su do sada nekih 7 mili­jardi funti što je za efe­kat imalo mnogo opi­plji­vih stvari; recimo, skra­ćeno je vreme čeka­nja na skupe i kom­pli­ko­vane ope­ra­cije za 50%.
Drugi deo te priče se poka­zao juče.

Gle­da­jući juče­ra­šnje tužne scene u Lon­donu, na kraju dana je jedna stvar bila više nego oči­gledna. A to je odlična reak­cija države na jedan pri­lično dobro orga­ni­zo­van i izve­den tero­ri­stički napad.

Mal­tene dese­tak minuta nakon što je sve počelo da se dešava, poli­cija je izo­lo­vala mesta napada. Poja­vile su se kolone ambu­lant­nih vozila — u jed­nom tre­nutku sam video scenu gde 4–5 vozila čeka u redu da pre­u­zme povre­đene — oni su čekali da izvuku povre­đene iz krša a ne da povre­đeni čekaju njih. Na sva­kom od mesta napada heli­kop­te­rom su pre­ve­zeni dok­tori i kre­i­rane tra­u­ma­to­lo­ške sobe (ako sam sad lupio naziv, medi­ci­nari neka mi opro­ste) za one koji nemaju vre­mena za pre­voz do bol­nice.
U bol­ni­cama su ih pak sače­kali redovi oso­blja, što sestara što dok­tora na samom ulazu i odmah pru­žali pomoć. Za posma­trača sa strane, pogo­tovo iz zemlje kao što je naša, ovo je fascinantno.

Jasno je da mi još dugo nećemo imati ni pri­bli­žno takav nivo držav­nih slu­žbi. Mnogo stvari je potrebno pro­me­niti a strep­nja mi je dublja od nade da postoji ika­kva stra­te­gija; ne dok nam državu vode nespo­sobni mamlazi kakve sada imamo u Vladi. I što je naj­gore, onaj ko nije bio napo­lju, pose­tio par država, ne može ni da zami­sli koliko sve to može biti bolje. A ovo je samo UK. Bli­ski rođaci mi žive u Šved­skoj i kada slu­šam o tome kako tek nji­hova država funkcioniše…