Kosovo

Čin prvi

Srbija je izgu­bila sve šanse da sačuva Kosovo u svo­jim okvi­rima 1997-e kada je bila i posled­nja pri­lika da se aktivno traži ula­zak u Part­ner­stvo za Mir. Tu opciju je zago­va­rao i tada­šnji prvi čovek voj­ske. Dotični je sme­njen, a zamena mu je bila…pa znamo već.

Rezul­tat 1998/99 je bom­bar­do­va­nje Srbije, gublje­nje Kosova u tom ratu i tu je kraj te priče.

Čin drugi

Ono što nije bilo gotovo je finalni sta­tus i finalno raz­gra­ni­če­nje sa Kosovom. 2002-e je bila aktu­elna ideja o podeli Kosova, između osta­log spo­mi­njana i iz usta pre­mi­jera. Ništa od toga nije bilo jer je isti ubi­jen, a nje­gov nasled­nik je uspe­šno vra­tio mito­ma­niju u srp­sku politiku.

Rezul­tat je pro­gla­še­nje neza­vi­sno­sti Kosova 2008-e. I tu je kraj i te priče.

Čin treći

Nasled­nici mito­mana su nasta­vili sa istom pri­čom i istom poli­ti­kom, bez ika­kve pro­mene. Per­so­ni­fi­ko­vani u onom kiki­re­znom liku i dalje mito­mane o neka­kvoj borbi za oču­va­nje nečega što odavno nije naše. Podr­ža­vaju bal­van revo­lu­cije i ohra­bruju ljude da istraju i da će na kraju uspeti.

Rezul­tat će bojim se biti isti kao i sa Kra­ji­nom 1995-e, samo što se nadam da će se ova sada­šnja vlast barem potru­diti da te ljude pri­hvati na nor­mal­niji način od onoga kako je kra­jin­ske Srbe doče­kala Milo­še­vi­ćeva vlast.

…

Ova zemlja, ovaj narod i vlast koju redovno i bez gre­ške svaki puta bira — ama baš ništa nisu nau­čili iz isto­rije. Ajde da razu­mem da ih mrzi da čitaju debele knjige, ali da nisu ništa nau­čili iz ovoga što im je bilo pred nosom dok su rasli, e to je već neoprostivo.