Ko je vikao “zeleno, zeleno” na pešačkom prelazu ispred Moskve, uveče, tik nakon kontra-mitinga — ne treba. Ko je šipčio onih nedelja i nedelja po susnežici na protestima Saveza za Promene — ne treba. Ko je bio ispred Terazija 3 u noći 24. septembra 2000. — ne treba. Ko je bio na ulicama od jutra 5. oktobra pa sve do kasno u noć i dalje do jutra — ne treba. Ko je bio na grobu Zorana Đinđića 12. marta 2004. — ne treba.
Svi ostali — treba da kupe i pročitaju knjigu Moj sukob s prošlošću Čedomira Jovanovića. Kome nije jasno, za istog nema nikakve nade.