Novi pasoš

Uzeo sam novi pasoš.

Iste­kle su sve vize koje sam imao u sta­rom, pa sam se potru­dio da uzmem novi, ako iskoči potreba da se negde ide. Obzi­rom da sam već imao neko­liko viza za UK, sle­deći put bih tra­žio na 5 godina i tako…

Ne znam kako je u dru­gim opšti­nama, moja isku­stva su na Novom Beo­gradu. Prvi put sam naivno došao izju­tra jedne subote, uđem ja, vidim nema gužve, tek neko­liko ljudi. Kre­nem da kupu­jem uplat­nice kad me gospođa pita “a imate li broj?” Moj rebus-pogled joj je sve rekao. “Bro­jevi se dele uju­tro u 8, bez broja ne možete da uđete.” Jolly.

Sle­deće subote, eto me u 15 do 8, dobio sam broj 52. Oko pola 12 sam svra­tio (bio tu u pro­lazu) sti­gli su tek do broja 16. Popodne dođem oko 5, čekaju bro­jevi 50 i 51, ulazi se po dvoje — rekoh ok, neće biti stra­šno. Ne lezi vraže — dok mi tako čekamo, dođoše i bro­jevi 38, 42, 43 i 48. 38 sa sobom vodi sina koji je 53 (dobio gre­škom taj broj, bili su ispred mene). Uglav­nom, na red stig­nem tek u 15 do 7.

Sliku nemojte ni da nosite, džaba vam je. Imali / nemali, foto­gra­fi­saće vas tamo — shodno tome idite obri­jani, umi­veni, naspa­vani, nače­šljani — to će vam biti slika nared­nih 10 godina. U kabini gde sam bio, kori­sti se Canon A510 :) Džaba meni moja lepa slika što sam doneo, iz profi studija.

Od papira, sem magič­nog broja, treba izvod iz knjige rođe­nih i uve­re­nje o drža­vljan­stvu — ne sta­rije od jebe­nih šest meseci — i dve uplat­nice koje popu­njene mogu da se kupe u samoj sta­nici. Ti šalteri ne rade popodne, tako da to uzmite uju­tro kad uzi­mate broj, inače ste ga popodne izdu­vali (sem da sami popu­nja­vate, jurite naj­bližu poštu/banku i tako to).

E sad, ono što me fasci­nira je da cela ova pro­ce­dura traje 15-20min, a jedan lik (ovaj 48) je bio unu­tra ja mislim više od pola sata. Valjda je muka ako hoćeš i pasoš i novu ličnu kartu, sve se radi zasebno (valjda). A glavni zastoj je činje­nica da sve ide kače­njem na jedan te jedini cen­tralni ser­ver i ta komu­ni­ka­cija tra­a­a­a­a­je­e­e­e­e­e­e­e­e­e­e­e­e­eee…
Pot­pis, oti­sak oba kažirp­sta, sli­ka­nje, ske­ni­rana doku­menta, ske­ni­rana potvrda, pro­vera poda­taka — uplo­ada i down­lo­ada koliko ti volja.

Kad nekako preživeh,rekoše da dođem za 5 rad­nih dana. Pri tom sam saznao da mi se žena u poli­ciji vodi da mi je sta­no­da­vac. Inte­re­santna rod­bin­ska veza. :)

Naredne subote dođem uveče po pasoš. Samo lično se pre­u­zima, pošto se kaži­prst čita na lici­nom mestu, a pri tom opet ima neko­liko uplo­ada i down­lo­ada. Ske­ni­ra­nje potvrde koju sam dobio ranije i sada doneo, pa štam­pa­nje i ske­ni­ra­nje potvrde o pre­u­zi­ma­nju. Tako da i ovo potraje 5–10 minuta, zavisi od toga kakva je veza. Još ako uzi­mate i pasoš i ličnu, tek onda traje, jer je naravno odvo­jena priča.

Inte­re­santno, pasoš se dobija ras­pa­ko­van, a lična u zatvo­re­noj koverti. Ličnu nisam uzi­mao, samo video kod čoveka ispred mene.

Lepa su ta obe­ća­nja o belom šengenu, ali već drugi put bilo samo što nije. Dok ne poč­nemo da se pona­šamo k’o odra­sli, neće ni da bidne.
Ja, ja sam sad spre­man za vizi­ra­nja. Bring it on.