Peščanik: čita umesto nas

Pešča­nik možete da volite ili ne volite. Retke su tako bes­kom­po­ro­mi­sne emi­sije i obično se nalaze na dva ekstremna kraja: ili su totalno dru­štveno nor­malne — gde spada Pešča­nik — ili totalno razum­ski nenor­malne (imam i ovde pri­mere, no neću da zaga­đu­jem blog).

I za one koji ne vole Pešča­nik pre­po­ru­ču­jem feno­me­nalnu rubriku na sajtu pescanik.net zvanu “Čita ume­sto nas”. Svake nede­lje se tu obja­vljuju oda­brane izjave raz­nih lica divne li nam javne scene. Redovno umi­rem od smeha čita­jući poje­dine bisere glu­po­sti ali i lucid­no­sti.
Neko­liko pri­mera iz ovo­ne­delj­nog izda­nja:

Već 200 godina velike sile mešaju se u naše unu­tra­šnje stvari. Da smo velika sila, mešali bismo se i mi.
[Milan St. Pro­tić, bivši diplo­mata, Glas jav­no­sti, 10.04.08.]

I Zemun i Beo­grad su bili “poro­bljeni”. Beo­grad od Oto­man­ske impe­rije, Zemun od Austrije. I, kako su ti Srbi, pod te dve oku­pa­cije, živeli? Ko je u stvari bio potla­čen? Po izja­vama patri­ot­skih dile­ta­nata ispada da su Srbi u Šuma­diji, pod Tur­cima, bili slo­bodni, a oni preko, u Evropi, živeli su u rop­stvu.
[Dra­gan Stoj­ko­vić, čita­lac, Danas, 11.04.08.]

Voj­vo­đan­ski Mađari se već dugo zalažu za per­so­nalnu i teri­to­ri­jalnu auto­no­miju, ali naša stranka takav anti­ci­vi­li­za­cij­ski kon­cept ni u ludilu neće pri­hva­titi.
[Borko Ilić, funk­ci­o­ner DSS, Glas jav­no­sti, 12.04.08.]

Od ula­ska Rusa i par­ti­zana 1944. u Beo­grad nije bilo veće ope­ra­cije.
[Alek­san­dar Tija­nić, direk­tor RTS o “Evro­songu”, Poli­tika, 11.04.08.]

I za kraj nešto što uop­šte nije sme­šno, ni tužno. Pro­sto je van­se­rij­ski tra­gično i naj­sli­ko­vi­tije poka­zuje šta će biti kraj­nji cilj sada­šnje “poli­tike” tre­nutne vlasti:

Prvi su napu­stili radna mesta zapo­sleni u gnji­lan­skom kraju, naj­ma­nje 250 poli­ca­jaca i rad­nika pra­vo­suđa. “Ni do danas niko nije ništa dobio. Nadaju se da će dobiti… U Pri­štini bi ih pri­mili opet na posao, ali kako sada da se vrate kada su iza­šli zbog neza­vi­sno­sti. Plaše se da bi to bilo shva­ćeno kao da sada to pri­znaju”, kaže Vesna Jova­no­vić iz gnji­lan­ske opštine. Ona dodaje: “Narod ovde, u Pomo­ra­vlju, gde inače niko nije ni došao da im javi niti obra­zloži bilo šta, izdr­žaće nekako dok se ne završe izbori. A, ako ni tada ne dobiju ništa, onda smo u gad­nom pro­blemu. Većina kaže da posle svega ne bi ni u Srbiju, već da traže azil”.

Mini­star za Kosovo i Meto­hiju je naj­od­go­vor­niji. On je to (napu­šta­nje posla) suge­ri­sao narodu i on je davao ta obe­ća­nja. Sra­mota! Ne samo što je obe­ća­vao, on i deli narod! Na severu Kosova poli­cajci su dobili plate i iz Pri­štine i iz Srbije, a južno od Ibra, gde je narod naj­u­gro­že­niji, niko ništa.
[Goran Arsić, načel­nik Kosov­skog okruga, Blic, 10.04.08.]