RHCP u Inđiji

Mislim da ovo može da se podvede pod case-study: kako spek­takl pre­tvo­riti u haos i razočarenje.

Vero­vao sam da Ješić i nje­gova ekipa mogu ovo da izvedu, upr­kos tome što je logika nago­ve­šta­vala da je ovo pre­ve­liki zalo­gaj za tako mali grad, sa infra­struk­tu­rom u razvoju. Dola­zak na kon­cert je manje-više oprav­da­vao oče­ki­va­nja. Kre­nuli smo iz Beo­grada oko 5, a par­ki­rali se oko pola 7. Gužve su bile na izlazu iz Beo­grada (30-40min), kod onih sema­fora oko Metroa, nakon toga se pičilo lepo do naplatne rampe, gde je čeka­nje bilo nekih 20-30min.

Na odva­ja­nju za Inđiju je sve bilo fino obe­le­ženo, do par­kinga se išlo novo ura­đe­nim putem, dve trake, pro­šli za 10min. Druge dve trake su bile za VIP. Na ulazu u par­king ti naplate 500din i čitava serija momaka je spro­vo­dila kola i pako­vala ih jedna po jedna. Sve je delo­valo super: kola su pako­vana jedna pored dru­gog u dva reda, pa onda red pra­zno da može da se izađe. Bilo je više takvih kolona sa redo­vima i “uli­cama” između.

Ovde je napra­vljena prva gre­ška: nije bilo ama baš nika­kvih oznaka po tim redo­vima i kolo­nama. Mi smo stali gde su nas sme­stili, ali posle neko­liko pre­đe­nih metara sam se zapi­tao kako ću kasnije pro­naći to mesto. Ama baš nika­kve oznake. Ja sam se ori­jen­ti­sao po štandu sa plje­ska­vi­cama i ivici arene i nadao se da plje­ska­vi­čari neće da to ras­pa­kuju i odu pre kraja koncerta.

Koliko je to bilo loše, videlo se pri izla­sku. Kiša je počela da pada u momentu izla­ska. Tu se video drugi veliki pro­blem: par­king nije osve­tljen. Neve­ro­vatno! Nema oznaka redova, nema sve­tla, a 10.000 auto­mo­bila i ti sad treba da po plju­sku i mraku pro­na­đeš svoj auto. Orga­ni­za­cij­ski pro­pust decenije…bar bi bio, da nije bilo ovog sledećeg.

Nikog, ama baš nikog od redara koji su raspo­re­đi­vali auto­mo­bile pre kon­certa nije bilo nakon kon­certa. Mrak, plju­sak, nika­kvih oznaka, nika­kve orga­ni­za­cije. Ljudi su sami izla­zili u one tzv. ulice i onda stali uredno u red, čeka­jući da dođe nji­hov red da izađu. Pona­vljam — ljudi su stali u red i str­pljivo čekali da izađu. I tako smo tu na tom mestu pro­veli 2h!

Kad god je pre­sta­jala kiša sam izla­zio da gle­dam oko sebe. Ništa, ama baš ništa se ne pokreće, sve stoji. Ni na samom putu se ništa ne mrda, sve totalno stoji, niko nema pojma šta se dešava. Onda posle tih 2h i kusur vidim da je kom­pletna ekipa iza mene, sto­tine auto­mo­bila kre­nelo preko par­kinga ka zad­njem kraju. Šta ću, kre­nem i ja, pomi­slim tu se otvo­rio neki izlaz da se ispra­zni, kada ono prc — pre­šli 200m i stali. Tu smo pro­veli još 2h pre nego smo iza­šli na put.

Šta je bila fora? Neki idiot — da pono­vim: idiot — je zabra­nio povra­tak ka auto­putu onim dvema tra­kama kojima smo došli, nego je sve auto­mo­bile upu­ći­vao na kru­žni tok koji je na putu ka Inđiji. Ko nije bio — to znači obi­la­zak svih izlaza iz par­kinga, kom­plet­nog par­kinga (i VIP i obič­nog) i onda još malo pa eto okre­ta­nja. Pri tom nema nijed­nog poli­cajca koji tu nešto regu­liše i onda imaš auto­buse, kom­bije, dugačke limu­zine, raz­no­ra­zne auto­mo­bile koji poku­ša­vaju da prođu. Naravno, totalni kolaps.

I onda na B92 čuješ Ješića kako uvre­đe­nim gla­som priča kako je sve to nor­malno i da je 80% auto­mo­bila iza­šlo i da će eto z koliko 45min da se sve ispra­zni. I onda to upo­re­đuje sa špicem u Beo­gradu. Ma nije nego. U špicu jeste pičvajz ali se pome­ramo, malo po malo — ovde se ludi čoveče sta­jalo u istom mestu satima i ništa se ne mrda.

Zasrali ste orga­ni­za­ciju naj­stra­šnije i sve što ste ura­dili a što je bilo dobro ste nači­sto usrali. Blaža reč za ovo sinoć nije pri­me­rena.
Tek kada je u 4 uju­tro došlo iz dupeta u glavu da treba dozvo­liti povra­tak onim tra­kama ka auto­putu, sve se rasčistilo.

Apso­lutna nula od orga­ni­za­cije. NULA! Ma minus…svi plu­sevi su više­struko neu­tra­li­sani time što sam iza­šao iz arene u 23:30, a sti­gao kući u 5:30.

Nastup

Sam koncert…uf bre, stvarno ne znam. Pep­persi su bili odsutni, ne naro­čito zain­te­re­so­vani za komu­ni­ka­ciju sa publi­kom. Jedino se Flea nešto zezao, ostali ama baš ništa. Prže­nje je bilo odlično, ozvu­če­nje sjajno, pro­jek­cije izu­zetne. Zašto su ovi imali ova­kav pri­stup i da li su bili izner­vi­rani ili ne znam šta — ma baš me briga bre. 100k ljudi je došlo iz neko­liko zema­lja da ih gleda — moraju da poštuju tako nešto.

Ne govo­rim tu o tra­ja­nju kon­certa, nego o odnosu i komu­ni­ka­ciji sa publi­kom. E, Flea je rekao zahval­nicu pre zad­nje pesme i to je sve, nisu ni pozdra­vili ljude na kraju, samo su oti­šli. Znaš ono, kao skupe se ispred, podignu ruke i ćao. Ništa, samo oti­šli. I onda su ljudi nor­malno oče­ki­vali da bude još kojeg bisa. Sasvim je razu­mljivo razo­ča­re­nje i bes kada su ume­sto njih iza­šli maj­stori da raz­mon­ti­raju opremu.

Em kasne 50 minuta, em završe 15min ranije. E, u tome leži glavni razlog razo­ča­re­nja: orga­ni­za­tori su masno sla­gali da će početi u 21h a da je kraj u 23:30. Kada ti ume­sto obe­ća­nih 2:30 daju 1:25, baca­nje onih flaša i zvi­žduci nisu nimalo neo­bični i neo­če­ki­vani. RHCP su tu izvu­kli deblji kraj i dobili kon­cert zvi­žduka kakav nisu baš zaslu­žili, zbog laži orga­ni­za­tora.

Sve je to super što je festi­val­ski nastup i oni tu svi­raju 75min i ne znam šta. Totalno me ne zanima — obe­ćano je 2.5h (od čega bih bio zado­vo­ljan i sa 2h) a dobili smo ku*ac nešto duži od 1h. Pa i Franz Fer­di­nand je na pro­šlom Exitu imao festi­val­ski nastup pa su rastu­rili bre (naj­bo­lji kon­cert na kome sam ikada bio). Billy Idol je na istom Exitu takođe svi­rao duže. Duran Duran su imali fan­ta­sti­čan kon­cert, vra­tili su se na 3 bisa, zad­nji nakon 10minuta apla­u­di­ra­nja i buke. Ispo­što­vali su ljude 110%.

Kažem opet, stvar je u oče­ki­va­nju — da su rekli da će biti 1.5h, ok to je to. Onda bih samo mogao da plju­jem RHCP zbog odvrat­nog odnosa ka publici. Prvi put sam bio na kon­certu na kome pevač benda ne pro­go­vori ni jednu jedinu reč ka publici. Nešto je sra­njuc­kao ali ka svo­joj ekipi ili osta­lima u bendu, nama ni reč. K’o stu­dij­ski nastup, da ne poveruješ.

Na kraju ipak: tuga i jad.