Obnovljeni vinograd

Pre skoro 20 godina, kada je ćale ras­kr­čio polo­vinu šlji­vara i zasa­dio špalir na tih 10 ari, bilo je bez­malo 500 čokota. U naj­bo­ljoj godini, to je dono­silo oko 1200kg gro­žđa. Zasa­đene sorte su bile who’s who srp­skih kućev­nih vino­grada: Fran­kovka, Pro­ku­pac, Župljanka, Plov­dina, Kar­di­nal, Ham­burg Muskat… Sve i sva­šta.
Ne sećam se tačno razloga za ova­kav pri­stup, ali veru­jem da je bio sistem: da vidim šta će se pri­miti i uspeti. ;)

Vre­me­nom su se neke sorte isu­šile ili nisu ni izni­kle. Povre­meno bi se neka i smr­zla (Pirot ume da bude gadno hla­dan). Onda je u martu 2005. bilo par nede­lja uža­sne hlad­noće (nije pre­la­zilo preko –10) i tada se 60-tak čokota smrzlo.

Vreme je bilo da se tu neke stvari isprave. U četvr­tak sam sa pri­ja­te­ljima zasa­dio 90 novih čokota, popu­nivši sva pra­zna mesta. Rupe su već bile pri­pre­mljene neko­liko dana ranije i sama sad­nja je tra­jala oko 5 sati, bez neke veće žurbe.

Sada mi ostaje da sače­kam godinu dana i vidim koliko će i kako nik­nuti. Kuc, kuc.
A za recimo 3 godine prvi plo­dovi, a godinu nakon toga i prva ozbiljna berba. Kuc, kuc, kuc, kuc.