Prvo pretakanje

Dobrano kasnim sa ovom pri­čom, no bolje ikad…
U pret­hodna tri posta sam pisao o berbi i mulja­nju, fla­ši­ra­nju i ota­ka­nju. Sada ide priča o prvom pre­ta­ka­nju. Nemam foto­gra­fija sa ovog dela priče — koji je inače tra­jao nekih 4h — ali sam isko­pao neke stare foto­gra­fije koje su mi veoma drage. Decem­bra 2003 smo ćale i ja radili berbu 2002, a suštin­ski je to ista priča; pro­ce­dura se nije promenila.

Potrebni sastojci

Pri­hvatna posuda i burad. Ova dva imaju preko 400 litara zajedno

Sle­deće stvari treba spre­miti pre nego se uop­šte i počne:

• sum­porne trake
• 2 tanke žice (bakarne su ok, lako se savi­jaju a dovoljno su čvrste)
• kesice vino­brana (10g/100l), kupuju se u bilo kojoj poljo­pri­vred­noj apoteci
• ced­njaci za vinobran
• konop­čići za cednjake
• soda za burad, 1 jogurstka čaša / 100l

Za samo pre­ta­ka­nje, pošto imamo elek­tričnu pumpu, treba nam velika pla­stična posuda za prvi pri­hvat, pla­stična burad za pri­vre­meno sme­šta­nje i jaka čelična žica za vezi­va­nje creva za vrh buradi.

Pra­nje buradi

Kada sam radio sa ćale­tom svo­je­vre­meno, pro­ce­dura za svako bure je bila:

Lju­ljaj dečko, ljuljaj

• 1 pra­nje hlad­nom vodom
• 1 pra­nje vre­lom vodom
• 1 pra­nje vre­lom vodom sa drve­nom sodom
• 1 pra­nje vre­lom vodom
• 1 pra­nje hlad­nom vodom

Sada smo radili neznatno dru­ga­čije, po receptu koji kori­sti čika Danja:

• 1 pra­nje hlad­nom vodom
• 1 pra­nje vre­lom vodom sa drve­nom sodom
• 3 pra­nja hlad­nom vodom

Stvar izbora zai­sta. Logično dođe da će topla voda oprati bolje, no mislim da su u pita­nju nijanse. Ako imate pri ruci pun boj­ler i rela­tivno malo burića, onda zašto ne — inače je pogod­nija druga pro­ce­dura, pre svega što nema čeka­nja da se nova koli­čina vode zagreje.

Postu­pak

Elek­trična pumpa skoro pot­puno izbaci fizički rad iz priče, tako da je pre­ta­ka­nje u stvari jako dobra zabava. Sku­pite veselu dobru ekipu, malo hlad­nog mezea, vino je već tu — šta ćete više. :) I jako, jako bitno: pro­sto­rija (podrum, šta već) mora kon­stantno da se vetri, ma koliko bilo hladno. Sum­po­ri­sa­nje, pra­nje, mulj…sve to kre­ira jako puno gasova i može da iza­zove muč­ninu i gla­vo­bo­lju. Vetriti!

1. Name­sti celu ska­la­me­riju. Izla­zno crevo se žicom veže za vrh pri­hvat­nog bureta, pošto vino ističe pri­lič­nom brzi­nom pa može da izleti iz bureta, a kada je bure pra­zno i da ga pre­vrne. Stoga ga pri­dr­ža­vajte dok se ne napuni do negde tre­ćine. Notica za mene (za ubu­duće): dugačko crevo za nastav­kom je izla­zno, kratko crevo je ulazno.
2. 

   Moj ćale, na omi­lje­nom poslu

   Postavi široku posudu za pri­hvat ispod bureta, isču­paj burmu i pusti da teče. Kada se pri­bliži vrhu, uključi pumpu (ne zabo­ra­vite da pri­dr­ža­vate pri­hvatno pla­stično bure). I tako pustiš da sve lepo ide, dok se ne pri­bliži dnu. Tada već ide lagano, pa se bure može podići i nagnuti da ide malo brže ali pri­tom jako bitno držati neku cediljku i posma­trati kada se pojavi mulj. To se može i vizu­elno videti u mlazu, a pri ovom prvom pre­ta­ka­nju se pojavi belo-siva skrama. Tada se pre­kida isi­pa­nje, sve se pre­spe (do zad­nje kapi) u bure i onda ide jedino fizikalisanje.

3. Bure se skine, napuni vodom i isipa se kom­ple­tan mulj. Verujte, ima toga dosta. Sre­ćom pa je ćale pri pra­vlje­nju podruma pred­vi­deo kana­li­za­ci­oni odvod, inače bi to izno­sili kofama napo­lje. Ćale je bio geni­ja­lac, bez ika­kve sum­nje. Pra­nje je jed­no­stavno, isto sa sva­kom vodom. Nasipa se pro­i­zvoljno, otpri­like toliko da pokrije burmu, a onda lju­ljaj, pa lju­ljaj — tako da voda trči po celoj unu­tra­šnjoj povr­šini bureta.
4. Isko­ri­sti pri­liku da ope­reš bure i spo­lja — nema lep­šeg pri­zora od čistih, uredno slo­že­nih buradi.
5. 

   Nemoj slu­čajno da nešto ostane — do zad­nje kapi

   Nakon zavr­še­nog ciklusa pra­nja, otki­nuti malo parče sum­prone trake, zaka­čiti za bakarnu žicu i zapa­liti i onda brzo spu­stiti u bure– ali pažljivo, da tra­kica ne spadne. Ako uredno izgori, onda je sve ok, bure je čisto. Ako to parče ne izgori celo, ne valja, još jedna tura sa toplom vodom i sodom, pa opet toplom vodom.

6. Ako je ok, onda se za žicu okači kom­pletna traka, zapali (smrdi do zla boga) i spu­sti pažljivo u bure. Zatvori se čepom odo­zgo i ostavi da izgori. Pravo vreme za meze i čašicu. ;)
7. Čep otva­rati sa gla­vom okre­nu­tom na stranu. Stvori se unu­tra pri­lično pri­ti­ska, pa može da izleti a i…da li sam već rekao da smrdi? Piihhh… Žicu jako pažljivo vaditi, da bi se videlo da je sve lepo izgo­relo (naglim vađe­njem može nei­zgo­relo parče da otpadne i da mislite da je sve u redu). Opet — ako nije sve izgo­relo, pra­nje i pra­nje. Ni slu­čajno se ne igrati s ovim — kom­ple­tan jed­no­go­di­šnji trud može da se sje*e zato što vas je mrzelo da potro­šite 10min na dodatno pranje.
8. 

   Može odmah i da se proba

   Vra­titi bure na mesto, pre­me­stiti apa­ra­turu i pre­si­pati nazad u bure. Zani­mljivo je posma­trati kako vino iste­ruje sum­porni dim napo­lje. Kada se bure pro­pi­sno napuni, onda spre­miti vinobran.

9. Šta je vino­bran tačno, nemam pojma, ali se u ovom tre­nutku sta­vlja. Naspe se u ced­njak, ced­njak se uredno uveže na kanapče, spu­sti u vino i bure se pro­pi­sno zatvori odo­zgo. Vino­bran će pomoći bistre­nju, neu­tra­liše sum­por (valjda) i gene­ralno leči vino od čega kod lošeg ima.

Sve se ovo ponovi za svako bure. Naših 400l sme­šte­nih u 5 burića razli­čite veli­čine je na kraju stalo u 4 bureta i sve je bilo gotovo za 4h. Od 1 do 5, pa na klopu. Nakon ovoga, vino će se izbi­striti i sre­diti za nekih 2 nede­lje i već tada može da se pije. No, kako rekoh, mi nemamo potrebu da to radimo kada ima sta­rog vina, tako da ova berba i dalje čeka svoj red.