Duran Duran

Kakvo fan­ta­stično veče. Duran Duran, grupa koja je svoje zve­zdane tre­nutke imala u vreme kada sam slu­šao Gunse i Metal­licu, odr­žala je feno­me­na­lan kon­cert u Hali 1 na Sajmu.

Pred­grupa su bili Laki Pin­gvini, bend koji je pre­stao da svira pre nego sam se i zani­mao za muziku ;) ali sam ipak znao pesme, iako nisam znao da su to baš oni. Izveli su neko­liko hitova, ali je naj­veće izne­na­đe­nje bila oper­ska arija usred nji­ho­vog nastupa, koliko da se vidi da pevač nije mala maca. Onda je nastu­pila pri­lično iri­tantna pauza od reda 45minuta tokom koje su ispre­me­štali sva­šta po bini. No, svo to čeka­nje se zabo­ra­vilo kada su Dura­novci iza­šli na scenu i kre­nuli sa nastupom.

Obzi­rom da nisam neki zagri­ženi fan, dobar deo pesama nisam znao, ali većinu ipak jesam. Nji­hov opus je toliki da bez ika­kvih pro­blema mogu ceo kon­cert popu­niti samo naj­ve­ćim hito­vima. Odlično svi­raju, ozvu­če­nje je bilo dobro (da, i to se može na Sajmu) mada ne i savr­šeno — vokali su tre­bali više doći do izra­žaja (Stin­gov kon­cert u Novom Sadu je apso­lutni vrh po ovom pitanju).

Totalno sam fasci­ni­ran Simo­no­vim peva­njem — neve­ro­vatno je koliko ener­gije i dobrog glasa taj čovek ima. Zvo­nak, čist ton glasa koji je vrlo lepo slu­šati je naj­više došao do izra­žaja na izvo­đe­nju The Cha­uf­feur — ma čudo. Come undone i Ordi­nary world (hitovi iz vre­mena kada sam shva­tio da ima još neke muzike sem hard rocka i metala) su takođe bili sjajno izve­deni. Gitar­ska deo­nica u refrenu ove poto­nje je toliko jed­no­stavna i pre­lepa da je svr­sta­vam rame uz rame sa počet­kom Sweet Child o’ Mine (gde ako ne znate čija je to pesma neću ni da pri­čam s vama).

I bio bi totalni (muški) greh ne spo­me­nuti bac­kup peva­čicu, crn­ki­nju koja izgleda neve­ro­vatno — savr­šeno, ali savr­šeno telo — a pri tom i odlično peva; bez nje Come undone ne bi ni upola tako dobro zvučala.