U nekoliko poslovnih poseta UK sam stekao utisak o izuzetnoj stabilnosti UK kao države. Od javnog prevoza koji je eonima ispred ove patetike koju mi imamo, parlamentarnog sistema i mnogih drugih stvari. Bez sumnje, to je posledica stabilnog i planiranog razvoja, bez naglih promena državnog sistema kakve smo mi u istoriji imali.

Jednom prilikom sam gledao sam emisiju na Channel4 (čini mi se) o razvoju zdravstva (UK HealthCare) nakon dolaska Laburista na vlast. Toni Bler i kompanija su u prvom mandatu mislili da se provuku sa nekim razmerno malim ulaganjima. No, nakon par godina se pokazalo da iako je potrošeno skoro milijardu funti, to nije bilo dovoljno ni da se izvrši kompjuterizacija sistema a kamoli da se uradi nešto bitnije što će ljudi moći da osete na dnevnoj bazi. Stoga je u drugom mandatu okrenut novi list i krenulo se u dugoročni plan unapređenja te službe. Potrošili su do sada nekih 7 milijardi funti što je za efekat imalo mnogo opipljivih stvari; recimo, skraćeno je vreme čekanja na skupe i komplikovane operacije za 50%. Drugi deo te priče se pokazao juče.

Gledajući jučerašnje tužne scene u Londonu, na kraju dana je jedna stvar bila više nego očigledna. A to je odlična reakcija države na jedan prilično dobro organizovan i izveden teroristički napad.

Maltene desetak minuta nakon što je sve počelo da se dešava, policija je izolovala mesta napada. Pojavile su se kolone ambulantnih vozila - u jednom trenutku sam video scenu gde 4-5 vozila čeka u redu da preuzme povređene - oni su čekali da izvuku povređene iz krša a ne da povređeni čekaju njih. Na svakom od mesta napada helikopterom su prevezeni doktori i kreirane traumatološke sobe (ako sam sad lupio naziv, medicinari neka mi oproste) za one koji nemaju vremena za prevoz do bolnice. U bolnicama su ih pak sačekali redovi osoblja, što sestara što doktora na samom ulazu i odmah pružali pomoć. Za posmatrača sa strane, pogotovo iz zemlje kao što je naša, ovo je fascinantno.

Jasno je da mi još dugo nećemo imati ni približno takav nivo državnih službi. Mnogo stvari je potrebno promeniti a strepnja mi je dublja od nade da postoji ikakva strategija; ne dok nam državu vode nesposobni mamlazi kakve sada imamo u Vladi. I što je najgore, onaj ko nije bio napolju, posetio par država, ne može ni da zamisli koliko sve to može biti bolje. A ovo je samo UK. Bliski rođaci mi žive u Švedskoj i kada slušam o tome kako tek njihova država funkcioniše…