Marko na svom blogu prenosi tekstove Ramba Amadeusa, a jedan se tiče smrdljivog vazduha u Beogradu, što me podsetilo na slične traume koje imam prilikom svakog odlaska iz istog dužeg od 1 dan. Bez obzira da li odem u Pirot, na Zlatibor ili u drugu zemlju - kada se vratim prva stvar koja me dočeka je smrdljivi vazduh.

Najveći šok te vrste sam doživeo nakon prvog povratka iz Londona. Bio sam tamo 3 dana i kada sam izašao na BG Aerodromu nisam mogao da verujem. Kao da sam ušao u halu za obradu gume u Tigru. Kada sam pričao ljudima da je vazduh u Londonu neizmerno bolji nego u Srbiji niko da mi poveruje (sem onih koji su bili tamo). Ništa neobično obzirom da su nas u školi učili da se na tom zapadu, a pogotovo u Londonu umire od smoga. Jeste, ali pre 100 i kusur godina. Danas je pravo uživanje šetati Londonom. Spavanje u Londonu usred leta je identično spavanju na Zlatiboru. Nigde se nisam budio odmorniji nego na ta dva mesta. Sličan utisak imam i nakon posete Singapuru - najvećoj azijskoj luci - mada je tamo zbog nesnosne vlažnosti to teže primetiti.

Ako je Englezima trebalo 100 godina, koliko li će trebati nama..?