Razvaljivanje.
To je verovatno najbolja reč da opišem sinoćnji početak Exita06. Razvaljivanje u najpozitivnijem mogućem smislu. Dobar nastupa Cardigansa (malo vrljav u startu ali se popravili kasnije) me ničim nije pripremio za one škotske ludake. Ne da se vidi da su još mladi i glavni svirke, nego nije normalno. Drugi deo koncerta je bio takvo prašenje da su zajebali najveći deo metalskih bendova koje sam ikada slušao, sa definitivnim vrhuncem u momentu kada su trojica svirala na bubnjevima. Smrz!
A onda su nastupili The Cult, zbog kojih sam najviše i došao. Kada sam bio klinac / srednjoškolac, nisam ih baš previše slušao, ali sam znao glavne hitove *. No, vremenom sam shvatio koliko sam sebi uskratio pa sam ubrzao obnavljanje propuštenog. Te stoga sada…moram da priznam da sam u početku bio blago skeptičan, pogotovo kada Ian nije uspeo (ma, nije ni pokušavao) da izvuče refren SSS, već je onako seckao. No, svirali su tako dobro, tako moćno, da sam do 5-6 pesme i to prestao da primećujem i prepustio se ritmu. Vrhunac - Rain - je bio da odlepiš. Iznenađujuće izvođenje Edie (više bih voleo razbijačku varijantu, no i ovo je bilo dobro) i 10-minutni poziv na bis, kada su izveli She Sells Sanctuary, po kvalitetu izvođenja odmah iza Rain. Srmz, smrz!!
- sećam se, bili su to počeci Trećeg Kanala, a na istom, nekog od dana u 22h je bila Heavy Metal top lista. Kultno bre - tada sam se zatvarao u sobu, odvrnuo TV i postavljao “not now!” znak na vratima. I tako se jedne nedelje celom emisijom najavljuje da je na prvo mesto uleteo novitet, za koji je u par dana pristiglo nekoliko hiljada glasova. I čekam ti ja i čekam i onda na kraju krene…Sweet Soul Sister…raspametio sam se. 100% rock, 100% od sorte koju najviše volim.