Vacić Rose 2004

Obzirom da je u grožđu bilo i nešto belog vina, sačekali smo dva dana da bi dobili onu roze koju ja volim. Možda smo i malo preterali gledajući šta je izlazilo iz prese, ali mislim da će biti ok. Koliko čekati je vrlo individualna stvar - neki ljudi u Pirotu odmah posle muljanja direktno presuju, sve zavisno od toga šta žele da dobiju i kakve sorte grožđa imaju.

Taj dan pauze sam iskoristio za probno flaširanje vina iz berbe 2004.

Etiketiranje

Etikete sam već pripremio na samolepljivom papiru, a ostalu opremu je valjalo kupiti. Pre svega, obezbediti dobre pampure od prirodne plute. Posredstvom kataloga In Vino Festivala Vina, pronašao sam firmu Beomox koja prodaje zatvarače austrijske kompanije Schiesser. Prilično skupi (28din + PDV), ali veoma kvalitetni.

U Revinu, na Banovom Brdu, pronašao sam jednostavnu ručnu zatvaračicu (1300din) i PVC kapice (1.80din), crne, matirane. Imali su raznorazne kapice, ali sve redom sjajne, što mi se ne dopada. Svetle kapice bi bolje išle uz roze, ali ni crne nisu loše - ako se dobro uklope sa nalepnicom onda je sve ok.

Zatvaranje flaša plutom

Zatvaračica nije loša, ali ima mali problem. Radi na principu kupastog žljeba, gde je gornji deo gde ulazi pampur širi od donjeg. Metalna šipka je naravno koji mm uža od tog donjeg otvora, te kada pritisne čep odozgo ona ga blago udubi. Kako prolazi nadole, pluta se ugiba i otkine se mali prsten plute sa vrha, debljine 5mm. Obzirom da su čepovi dobri, dovoljno ostane za flašu, ali estetski ne deljuje najbolje. Zbog toga čepove treba namokriti da bi brže kliznuli na dole. I obavezno nakon svakog zatvaranja dobrano očistiti zatvaračicu jer od tog kidanja ostanu delići koji pri sledećem zatvaranju završe u vinu. To sam iskusio nakon 10-te zatvorene flaše :( a da ne bi kućnog prijatelja ne bih ni shvatio otkud ti delići u flašama. Nauk 1.

U Revinu imaju i dosta skuplju stonu zatvaračicu (7.500din) koja radi na drugom principu. Ima visoku ručku koja pomeranjem skuplja seriju prstenova oko plute i stiska je. Tako stisnut čep se onda jednim potezom ubaci u flašu i sam čep bude netaknut. Lepa stvar, samo teško isplativa za par desetina flaša koliko će mi trebati sada. Možda neke naredne godine.

A u praksi…

Lepljenje etiketa na flaše

Nalepnice sam isekao…nekako. Još jedno iskustvo - nalepnice štampati spojene jednu uz drugu: tako ćete jednim potezom seći 2 ivice. Ja sam ih “pametno” razdvojio sa po 1cm beline, što je em veći posao za sečenje em tako tanke trake se loše seku pa krajevi budu neravni / iskrzani. Nauk 2.

Moja originalna ideja sa nalepnicama je bila da su pune dužine i da potpuno zatvore flašu, tj. da naprave ceo krug. To mi estetski deluje najbolje, a u praksi… Urnebes bre! Trebalo mi je po 15-tak pokušaja da ubodem iole dobar pravac, tako da se krajevi lepo uklope. I 1-2mm da se ne slaže nije dobro, izgleda baš ružno. Uraditi ovako nešto ručno je muka živa i bez nekog šablona gde bih položio prvo nalepnicu a zatim pozicionirao flašu i okretao je postepeno…nemoguća stvar. Nauk 3.

Prianjanje kapica - običnim fenom

No, šta je tu je, zalepio sam kako sam znao. Pre nego sam stigao, mama mi je javila da ima nekoliko flaša za probu. Ono što nisam znao je da su to tamno-zelene flaše. Bedak. To nisu flaše za roze vino! Roze mora da se vidi - njegova lepota se sastoji od boje, prozirnosti, kristalnoj čistoći, prelamanju svetlosti. Sve je to sastavni deo uživanja u ovoj vrsti vina. Ali šta je tu je. Počeo sam iz navike da skupljam prozirne 0.75l flaše, zatrebaće kad tad. Krajnji rezultat je pozitivan. dizajn je dobro prihvaćen od prijatelja i ispalo je prilično veselo.

U Revinu sam video i mašinu za zatvaranje kapica. Naime, da bi dobili onako fino skupljenu kapicu oko vrha flaše, sve što treba uraditi je da se dobrano zagreje, čime se skuplja i hlađenjem očvrsne. Sprava košta “sitnih” 12k dinara, pa je totalni overkill za ovo što meni treba. Zbog toga smo se snašli običnim fenom - uključite na najjače, pa lagano okrećete flašu i gledate kako se lagano skuplja. Ne uspe baš totalno da se zalepi, ali je ipak prilično dobro. Mada bi valjalo probati i sa nekim jačim fenom

Pranje burića

Pranje burića sodom - svašta izađe

Čisti sudovi, čisti sudovi. Mantra koju valja stalno ponavljati. Burad u koju je trebalo sipati vino smo propisno oprali. Prvo se opere običnom vodom i tu retko kada nešto ozbiljno prljavo izađe. To je zato što se ostaci od vina zavuku duboko u drvo. Tek pranje korišćenjem sode za buriće zaista pokaže čega sve tu ima - svako ko prvi put vidi to crnilo se šokira. Još jedno pranje vodom nakon toga i vreme je za test: zapali se sumporna traka, ubaci u bure i blago zapečati. Ako kompletno izgori onda je sve u redu - ako se plamen isključi i traka ostane barem malo neizgorela - opet na pranje, nije bilo dobro.

Naravno, sav ovaj trud se takođe valjao zaliti, pred sutrašnje presovanje ;)