Prazna i čista presa, pripremljena za rad

Treći dan sam smatrao za dan sa najviše fizičkog posla. Psihički sam se pripremao za prenošenje jedno 40-50 kofa vina, od garaže niz stepenice do podruma. No, komšija Mita mi je prethodno veče, dok smo prali burad saopštio vest nedelje - da nema nikakvog nošenja. Ćale je naime izbušio rupu u zidu od garaže do podruma, tako da se tu progura crevo i vino direktno iz prese ide u bure. Džoli gud. :)

Presovanje

Ujutro smo primetili da se grožđe u buradima blago podiglo, javljajući da je i više nego spremno za vrenje. Nije se imalo šta čekati, tako da se ekipa okupila nešto posle podneva i krenulo se sa radom.

Presa je puna, vreme je za mišiće

Sama presa stoji na plitkom metalnom prihvatu koji na jednom ćošku ima otvor veličine 6-7cm. Ispod njega se prikači cedilica sa gustom mrežicom tako da se spreči pad sitnih bobica i grančica u otok vina. Otok se skuplja u široku plastičnu posudu koja na dnu ima otvor odakle ide crevo. Između garaže i nivoa bureta postoji neki mali pad, no ipak premali i pretakanje bi trajalo dosta dugo. Zbog toga je ćale (elektroinženjer) svojevremeno sastavio malu pumpu, koja stvara dodatni pritisak i brzo prebacuje vino. Iz vrlo praktičnih razloga, prekidač za uključivanje pumpe stoji na dugačkom kablu koji zajedno sa odvodnim crevom ide do podruma. Naime, samo onaj dole u podrumu koji puni burad zna kada treba da prekine, zato i prekidač treba da bude kod njega.

Na samom odvodu iz prihvatne posude stoji slavina koja se zavrće čim nivo vina u njoj opadne vrlo blizu gornjeg dela otvora. Sama creva moraju biti potpuno puna vinom - ako uđe nešto vazduha pumpa prosto neće da povuče. Svako ko je pretakao vino, rakiju, gorivo ;) na cug, zna o čemu pričam. Tada mora da se cinculira sa pumpom, crevima i slično, samo da se nekako popune te rupe gde manjka tečnosti.

Ovo je negde oko polovine prese i potrebna je solidna snaga da se istisne još nešto

U samom presovanju nema mnogo mudrosti. Grožđe presipamo u presu, a sve vreme lagano se pritiska ili nekim širokim drvetom ili rukama previše je usko da se unutra smesti mlada snaša ;). Kada se napuni do vrha, onda se postavi serija širokih letvi i na kraju metalna presa sa ručkom za okretanje. Odatle je posao na momente dosadan: okrene se 3-4 puta dok ne počne čitava skalamerija da se okreće, pa se zatim čeka dok to polako otiče i grožđana masa “popusti” da može još par puta da se okrene…i tako u krug. Kao što to obično biva, prvih 80% vina se istisne očas posla, a preostalih 20% zahteva 3-4x više vremena. Tipično.

Provera nivoa - mora da ostane 10-tak cm od vrha, za ispravno vrenje

To je samo još jedna prilika da se proveri kvalitet starijeg vina, dok se proverava još koliko mesta ima u kom buretu. ;) Nama je svih 520kg grožđa stalo u dve prese, tako da nismo imali mnogo praznog hoda - ceo posao je bio gotov za 4h. Kada se propisno ispresuje, onda je procenat iskorišćenja oko 80%, što smo postigli, jer smo ukupno imali nešto preko 400litara. Za neke sušne godine, ovo može da padne i na 70%. Koliko smo dobro ispresovali, videlo se i po tome što nije bilo nikakvog curenja kada smo rasklopili presu. “Torta” koja je ostala je bila vrlo čvrsta i zahtevala je pristojan napor da se razbije i prebaci na drugo mesto. Takva može da se iskoristi samo da nekoj rakiji da lepši ukus, ne i za recimo popularnu kominu. Mita mi je rekao da su moj ćale i on jedne godine preterali sa presovanjem toliko da nisu uspeli rukama da razbiju ovu masu, pa je ćale doneo testeru i sekao. Nije lovačka priča, zaista je moguće. :)

TRS = tupa radna snaga. Vrti dečko, dok curice prolaze ulicom…

Na kraju cele priče, bitno je dobro postaviti “aparaturu” za vrenje. Iz samog bureta crevo ide u u kofu sa vodom (dovoljno je da je 50% puna). Izlaz iz bureta se dobro zatvori tzv. živom gumom. Vrlo je bitno da se redovno (više puta dnevno) proverava da li sva burad uredno krčkaju. Kada počne vrenje, gasovi koji se kreiraju vrenjem će kroz crevo izlaziti u kofu koja se u prvim danima propisno zacrni, dok iz vina izlazi raznorazna prljavština. Upravo zbog tih otpadaka je bitno da se ostavi praznog mesta na vrhu bureta, da sve to izađe, inače bi se zabilo u unutrašnjost bureta i onda bi vam sledilo dodatno pretakanje da to sredite.

Ovako izgleda “setup” :) za odvod

Ti gasovi su takođe vrlo neprijatnog mirisa i rekao bih i otrovni (mada bi mi ovde trebao neki tehnolog za potvrdu), zbog čega na podrumu imamo mali prozor koji se drži otvorenim sve vreme vrenja. Bez toga bi se u podrumu stvorila jako neprijatna atmosfera. Ne znam nikoga da se ugušio od ovoga, no…

Evo šta ostane kada se rasklopi presa, fina torta od bobica

Značaj one cediljke sa sredine priče je dvostruko značajan. Čvršće bobice mogu da naprave propisnu štetu. Prvo, mogu da dovedu do začepljenja pumpe i do pregorevanja rotora. Nekih 2000 dinara za premotavanje, ako imate sreće da je samo to. Druga šteta može biti mnogo gora. Ako se neka od bobica ili neka od grančica zaglavi unutar cevi za odvod vrenjskih gasova, gasovi će se gomilati unutar bureta i izazvati pravu pravcatu eksploziju koja može da raznese bure. U najgorim slučajevima može da kreira male drvene projektile koji će izbušiti i ostalu burad. Za svakog vinara, najgora noćna mora posle vremenskih neprilika tik pred berbu.

I na kraju, sve se lepo zatvori i počinje vrenje

Eto, to je kraj ove serije. Vrenje je još uvek u toku, mama to redovno prati, tako da tu problema nema. Sledeća stvar koja prestoji je prvo pretakanje, što se nadam da ću takođe moći da ispratim slikama. Do tada, ostaje da se igram sa dizajnom etiketa.

Slatko vino, 100% prirodni grožđani sok. Predivan, presladak i već prilično bistar

Nadam se da ste uživali, što u priči što u slikama. Voleo bih da čujem ako neko ima slična iskustva - komentari su otvoreni pa…

Živeli!