Pre skoro 20 godina, kada je ćale raskrčio polovinu šljivara i zasadio špalir na tih 10 ari, bilo je bezmalo 500 čokota. U najboljoj godini, to je donosilo oko 1200kg grožđa. Zasađene sorte su bile who’s who srpskih kućevnih vinograda: Frankovka, Prokupac, Župljanka, Plovdina, Kardinal, Hamburg Muskat… Sve i svašta. Ne sećam se tačno razloga za ovakav pristup, ali verujem da je bio sistem: da vidim šta će se primiti i uspeti. ;)

Vremenom su se neke sorte isušile ili nisu ni iznikle. Povremeno bi se neka i smrzla (Pirot ume da bude gadno hladan). Onda je u martu 2005. bilo par nedelja užasne hladnoće (nije prelazilo preko -10) i tada se 60-tak čokota smrzlo.

Vreme je bilo da se tu neke stvari isprave. U četvrtak sam sa prijateljima zasadio 90 novih čokota, popunivši sva prazna mesta. Rupe su već bile pripremljene nekoliko dana ranije i sama sadnja je trajala oko 5 sati, bez neke veće žurbe.

Sada mi ostaje da sačekam godinu dana i vidim koliko će i kako niknuti. Kuc, kuc. A za recimo 3 godine prvi plodovi, a godinu nakon toga i prva ozbiljna berba. Kuc, kuc, kuc, kuc.