Zaređao sam nešto po konferencijama, a za sve je kriv Ivan Ćosić. Pozvao me niotkuda nekoliko nedelja pred wwvrsac i dao mi pola dana da odgovorim da li mogu da održim predavanje. Što kažu, ostalo je istorija :)
Ivan Minić je takođe bio u Vršcu, dopala mu se moja priča i na licinom mestu me pozvao da svoju priču - iOS app development iz Srbije - prezentujem i na Blogomaniji 2013. I tako…
Tema
Blogomanija nema dominantnu temu. Jeste, piše tamo digitalni marketing i PR, content i društvene mreže, no to je toliko široko da u praksi znači da teme nema. Moj utisak - a ja iskustva sa ovakvim dešavanjima nemam nimalo, imajte to na umu - jeste da je cilj konferencije da pokrene ljude na akciju, kakva god ona bila i u kojoj god oblasti. Da pokaže da je više nego moguće da u životu uspete čime god se bavili. Da vam da priliku da se upoznate sa ljudima koji vam u tome mogu pomoći. Inspiracijom ili konkretnom akcijom.
Tako imate Braću Burazere - za njih nikada pre ovoga nisam čuo - koji su napravili vrlo uspešan posao od crtanja grafita. Momci su uspeli da taj svoj hobi, uz mnogo strasti i talenta i podosta poslovnog njuha pretvore u nešto od čega se živi.
Zatim njuz.net, the Books of Knjige (opet: nikad čuo ranije za njih) i Tarzanija koji rade i grade karijere (ili jednu od) na sprdnji, visprenosti i satiričnoj oštrici.
Imate i Ladies Corner, plejadu uspešnih žena koje su ljubav prema modi, putovanjima ili hrani prelile u blogove koje su pretvorile u karijeru. Na IT sceni je prisutno previše testosterona, no ako ste sposobni da pređete preko toga i stvari posmatrate na realan način, mnogo toga možete naučiti od food/photo/fashion/travel blogerki.
Zadatak konferencije jeste i mnogo spominjani networking. Malo je dobrih i velikih stvari koje se mogu uraditi sa svojih 10 prstiju. Na svakom koraku se potencira upoznavanje, ljudi se pozivaju da se međusobno druže i vide šta tu ko radi. Ko zna, možda se nešto i izrodi. Na zatvaranju konferencije Burek je rekao da su istu izneli ljudi koji se pre 5 godina nisu ni poznavali.
Prići nekom nepoznatom iznebuha zahteva određenu dozu ekstrovertnosti, koju ja nemam i nije mi baš lako da se tek tako upoznajem. Ali kada se situacija nekako podesi da priča počne, onda kočnice nestanu i vrtim priču sve u…16. Tako da sam zahvalan svima koji su mi prišli i preskočili tu meni veliku stepenicu.
Scena
Kada pričam, volim da vidim publiku. Volim da se koncentrišem na par lica u publici i da čitavu priču ispričam njima. To mi pomaže da se fokusiram i da ostvarim dobar kontakt zamišljajući da pričam sa jednom/dve osobe umesto sa 100 ili 500. To ovde nije bilo moguće jer su mi svetla reflektora išla direkno u oči i iskreno ne znam kako sam zvučao i da li je sve ispalo kako sam želeo.
Sa zebnjom iščekujem da se snimak predavanja pojavi na livetv-u, unapred spreman da se iznerviram kad vidim šta sam sve promašio da kažem, a što sam želeo da kažem. No dobro, sve je ovo škola.
Ne samo za mene.
Govornici
Primetno je bilo da je mnogima ovo bio prvi javni nastup uopšte ili prvi javni nastup na većoj sceni. Lepo se moglo videti ko su profesionalni govornici a ko ne. Znati ono o čemu pričate je tek jedan manji deo potrebnih sastojaka za dobru prezentaciju.
Smatram da je ubedljivo najvažniji sastojak sposobnost dominacije u komunikaciji. Vi ste na sceni, vi ste ispred publike i vaše je da dominirate u priči. A to znači da se obraćate publici, da kontrolišete dinamiku i ni u kom trenutku ne ispadnete iz ritma.
Ubedljivo najjači utisak na mene je ostavio Srđan Erceg - pogledajte njegovu priču kako se dolazi do najboljih priča. Obratite pažnju kako je preskočio preko ozbiljnih tehničkih problema i sve vreme držao ritam i tačno znao šta želi i kako da predstavi. Prosto sjajno.
Svako od govornika mora obavezno da pogleda sebe i da pogleda druge. Pogledajte šta ste radili, kako je to izgledalo sa druge strane i trudite se da naredni put budete bolji.
Šta ne propustiti
Ne mogu vam reći šta obavezno da pogledate, jer ono što je meni zanimljivo, ne mora biti i vama. Sem spomenutog SErcega, meni su posebno bile interesantne ove priče:
Ovaj spisak bi svakako bio veći, ali sam mnogo, baš mnogo prezentacija propustio. Srećom, tu je livetv.rs, pa ću svakako protrčati kroz video materijale, pogotovo kroz radionice i ženski kutak.
I tu leži najveći problem…
Za svetliju budućnost
Mnogo bre gusto. Raspored je baš, baš bio nabijen, predavanja po 20min nalepljena jedno na drugo. Takva satnica prosto nema šanse da se ispoštuje i naravno, gotovo sve je kasnilo.
20min je pri tom prilično malo. Za ovo što sam ja želeo da prezentujem, dodatnih 5min bi donelo barem 2x bolju prezentaciju. Ovako sam baš žurio, preko nekih slajdova preleteo, da pokušam da se uglavim u 20min (završio sam 20-tak sekundi pre isteka). U suštini, ovo je moja greška, mogao sam još neke stvari da izbacim i dam sebi više lufta po cenu gubljenja nekih podataka, no…kako rekoh već, sve je ovo škola.
Činjenica da je program išao u 2 a zatim i u 3 linije automatski znači da se mnogo toga mora propustiti. Ja to ne volim i trudim se da ispratim predavanja i ispoštujem trud i organizatora i govornika. I zato najviše volim konferencije sa jednim nizom. Kada je Blogomanija u pitanju, to znači da bi morala da traje nedelju dana :) tako da nisam pametan šta tu ima smisla raditi.
Jedna od stvari koje treba imati u vidu kada se formira satnica je i okruženje konferencije. Kopaonik je prelepa lokacija, hotel Angella je sjajan prostor. No, kada ljudima date manje od 1h za ručak, hotel nije otvoren za ručak za sve, imate 500+ učesnika i svega 2-3 restorana koji rade - jasno je da će predavanja koja su tik pre i posle ručka imati najmanju posećenost. Fizički prosto nije moguće uglaviti ručak.
Lični primer: prvog dana u Alo Alo nije bilo mesta, Lazin Salaš imao zastoj u kuhinji, na kraju otišli u Grand (sjajna čorba i topla pogača!) ali smo sveukupno potrošili 20min samo u šetanju.
Kako je bilo
Šta da vam pričam, pogledajte #blogomanija i sve će vam se kasti. Od popularnih aktivnosti - bazen nisam posetio, za spa sam čuo, nisam se upoznao sa fashion blogerkama, promašio sam kneeground na žurci.
Reklo bi se da sam omanuo. A možda i nisam. Upoznao sam neke sjajne ljude i prihvatio neke dobre ideje. Meni dovoljno.
Ivanu i Ivanu i Viti i Srđanu i svima ostalima koji su ovu priču izgurali želim opuštenih narednih 3-4 dana odmora. Zaslužili ste.
Dodato 4. dec: LiveTV objavio snimak, nije toliko strašno kao što sam se plašio, sem blesavog menu bara koji sam propustio da sklonim pa se video sve vreme. Grumpf.