Pre dva meseca ovim gradom su trčali naši petnaestogodišnjaci, rušili su i palili sve pred sobom uzvikujući „nož, žica, Srebrenica”, „ubi, zakolji da Šiptar ne postoji”, a nikada nisu bili na Kosovu, nikada nisu videli nijednog Albanca. Nikada nisu bili u Bosni, u pelenama su bili kada se u Bosni ratovalo. Ta deca su žrtva našeg kukavičluka, naše nesposobnosti da uspostavimo red u ovoj zemlji.

Ko još u ovoj zemlji govori ovako nešto?