Istra ’10
15. 5. 2010.
tu oko ručka
Prošle godine smo prvi put bili u Istri na letovanju. Meni je bilo prvi put uopšte, moja Ana je išla i pre koju godinu ili deceniju. Bez dileme, to mi je bilo najprijatnije letovanje ikada, pre svega zbog predivne klime. Kada smo ove godine razmatrali destinacije za odmor početkom maja, Istra se vrlo brzo iskristalisala kao najbolja opcija.
Lanterna i Poreč
Nismo baš pogodili nedelju, pošto je vreme ovih nedelju dana bilo prilično ćudljivo. Čitav prolazak kroz Hrvatsku nas je pratila kiša, koja je padala i u samoj Istri. Inicijalno smo rezervisali mesto u Lanterni, apartmanskom naselju pored Poreča. Rivijera Poreč se sastoji od desetak tih raznih naselja, od kojih se ispostavilo da je Lanterna najdalje od samog grada, oko 12km od centra.
Lanterna je idealno mesto za jul i avgust, kada su temperature preko 30C. Sve zgrade su u gustoj šumi, tik uz samo more. Samim tim je i dosta sveže i leti verovatno nema potrebe ni za klimom da bi bilo prijatno. U ovo vreme, medjutim, to znači da je uveče dosta hladno. Kad se doda i pod sa pločicama i tanki zidovi, Aleksu nismo smeli ni da okupamo da se ne bi prehladio.
Stoga smo prvi dan, koji je srećom bio kompletan sunčan, iskoristili da u samom Poreču pronadjemo smeštaj. Nismo se nešto posebno trudili — svratili u prvu agenciju i raspitali se. Pronašli smo prelep smeštaj, nedaleko od centra i ostatak letovanja bili tu. Vlasnici su vrlo prijatni ljudi a Aleksa se sjajno zabavljao u njihovom dvorištu.
Ovo je bio odmor bez ikakvog posebnog plana; tokom doručka smislimo šta ćemo pa krenemo. U tome nam je i vreme znatno “pomoglo” :) — gotovo svakog dana bi nas ujutro dočekala kiša pa onda odemo do izlaza iz Poreča, pogledamo na koju stranu deluje da će se razvedriti pa krenemo tamo. Samo jednog dana je kiša padala veći deo dana što smo iskoristili da odemo do Kopra u Sloveniji i pazarimo neke sitnice u tamošnjim tržnim centrima. Razmišljali smo da odemo i do Trsta, no vreme nije bilo za šetnju a van samog gradića tamo više nema skoro ničega — rat u bivšoj YU ih je propisno nagazio i to je sada samo jedan od gradića na Italijanskoj obali.
Motovun
Prva Istarska destinacija je ispao Motovun, mali gradić na brdu, sa prelepim pogledom na okolinu. U Istri gde god da pogledate obavezno ćete videti vinograde i maslinjake i zelene šume. Svuda možete da kupite lokalno vino, rakiju i med, a u ovom delu ćete pronaći i poveću ponudu raznih proizvoda sa tartufima.
Ručali smo u jednoj od mnogobrojnih kafanica, malo istarske maneštre i salate i patlidžana na žaru. Blizu Motovuna je Kaldir, u kome se nalazi vinarija Benvenuti, proizvođač jedne od mojih omiljenih malvazija. Na žalost, nisu se kockice složile da svratimo do njih.
Motovun je i odličan primer jednog od opštih utisaka koje imam o Istri — ovo je mnogo više italijanska oblast nego hrvatska, i pored više decenija van Itailje. Na jednoj od tabli u gradu je stajalo neko obaveštenje stanovnicima, kompletno na italijanskom. Imena ulica su većinom na italijanskom (ne samo ovde), ljudi izmedju sebe uglavnom govore taj jezik.
U većim gradovima je to manje primetno ali u ovim malim kao da ste u Italiji.
Dino Park u Funtani
Bili smo i do Funtane, malog mestašceta na pola puta od Poreča do Vrsara. Ovde možete pronaći gomilu restorana sa jagnjetinom i prasetinom na ražnju, no to nije bio razlog našeg dolaska. Došli smo u Dino Park, obzirom da Aleksa obožava dinosauruse i hrabro je preživeo Šetnju s dinosaurusima u Areni, početkom aprila. No, tamo su dinosaurusi bili dobrih 30-tak metara od njega i sedeo je meni u krilu. Ovde je prošao na metar od prilično vernih replika dinosaurusa koji se pritom pokreću (glava, udovi, rep) i ispuštaju prepoznatljive zvukove.
U prvom trenutku kada smo došli, prskala je neka kiša i došli smo maltene minut pre otvaranja, pa očigledno da nisu bili uključeni pošto smo prošli sve i nijedan se nije pomerio. Tek na kraju, kod brontosaurusa, sam video da se pokreće glava i rep. Aleksa se do tada hrabro slikao pored samih skulptura. Tada krenemo opet nazad stazom kroz šumu i kad smo stigli do raptora dotični je počeo da pomera glavu i reži (kada se prođe tik ispred njega okine se senzor) a Aleksa se propisno uplašio i zbrisao meni u naručje. :)
Sutradan je opet hteo da ide, no se isprepadao čim smo prišli ulazu na kome je 10m visoki t-rex, pa nije hteo ni da siđe iz maminog naručja. :)
Vrsar
Narednog dana smo stigli u Vrsar, meni najsimpatičniji gradić na kompletnoj obali. Deo sa plažom je bio kompletno pust, sve je bilo naše :). Izležavanje na suncu, bacanje kamenčića u vodu, lagana šetnja dok se Aleksa penje na igralištu. Blejanje za sve pare.
Odlazak u Vrsar nije potpun bez posete jednom od najboljih restorana u Istri — Trošt, u marini. Sve je ovde dobro, no posebno preporučujem svežu ribu na žaru. U ovom periodu terasa ne radi (previše vetra) pa se ručak služi unutra, u atmosferi konobe sa nekog skijališta. Doživljaj je stvarno lud — napolju sunce i leto, a unutra krcka žar i greje toplota koja dolazi odatle, kao da je zima. Mi smo imali posebno sreće ovaj put — taman kada sam prišao izložbenom frižideru za ribu, ubacivali su jedan sveže očišćeni brancin koji sam momentalno naručio. Slobodno mogu reći, nikada ukusniju ribu nisam pojeo u životu.
Severni deo obale Istre je popunjeniji od južne, pa tako iznad Rovinja imate Limski Kanal, Vrsar, Funtanu, Poreč, Novigrad, Umag…Kroz Novigrad smo prošli par puta, no nismo nijednom stali da obiđemo. Neki drugi put.
Veralda
Na putu za Umag, svratili smo u Brtoniglu. Ne bih ni znao šta je i gde je to, da to nije mesto u kome se nalazi vinarija Veralda, cenjeni proizvođač vina. Anin brat mi je posebno naručio da mu donesem njihovu Malvaziju. Pozvao sam telefonom ujutro oko 11 i pitao da li može da se svrati. “Naravno, samo izvolite”. Pola sata kasnije, upoznali smo se sa Narcisom Visintinom, veoma simpatičnim i pričljivim vlasnikom vinarije, koji je došao od kuće do vinarije da nas sačeka.
U lepo uređenoj degustacionoj sali, počeli smo od Muškata te nastavili s Malvazijom Prestige i Refošk Rozeom. Svako vino je ispraćeno kratkom pričom domaćina, a kad smo stigli do Refoška i Merloa Rezerve, pojavio se i tanjir sa domaćom pršutom koja je savršeno legla uz crvena vina. Cabernet je zaokružio priču, a na kraju smo probali i Ancellotu — vino sa sjajnim potencijalom za odležavanje, crno kao noć bez mesečine; verujem da će biti fantastično kada odleži 12–15 godina.
Veralda pravi i dve rakije — Grappu i Medenicu. Ja nisam neki ljubitelj niti poznavalac rakija, ali mi je ova Grappa sjajno legla. Nimalo ne “prži” usta, lepo sklizne, a posle 10-15s osetiš kako se toplota vraća uz grlo. Vrlo lep osećaj, milina da se popije. Proizvode i veoma kvalitetno maslinovo ulje.
Izašli smo odatle sa kartonom vina i par flaša rakije i maslinovog ulja pride. Ako dolazite u nekoj većoj grupi, najavite se dan ranije ako želite da vam pripreme i ručak, tokom koga možete probati sva ova vina natenane.
Iskrena preporuka svim ljubiteljima vina da svrate u Verladu kada se poslom ili zadovoljstvom nađu u Istri.
Umag i okolina
Svratili smo u Umag da na kratko obiđemo grad pre ručka, za koji smo pikirali Konobu Nono u Petroviji, na pola puta od Brtonigle do Umaga. Zeznuli smo se u Umagu i seli u turistički vozić, misleći da on obilazi stari grad. U stvari, on vozi do najudaljenijih plaža i hotela. Kako sam se parkirao u samom centru u zoni gde je zadržavanje najviše 1h, usledila je brza šetnja oko marine do kola, dok su me Aleksa i Ana sačekali. Tako da mnogo toga nismo ni videli, što ostaje razlog više za novu posetu.
Konoba Nono u dvorištu iza ima čitavu farmu, sa kozama, ovcama, ćurkama, guskama, kokoškama…i zecovima :). Aleksa se oduševio i čitav ručak trčao do njih da “hrani zeke”. Ručak je bio sjajan — teletina koja se topi u ustima i domaća testenina. I ovako van sezone restoran je bio prilično popunjen, te je moguće da je u sezoni potrebno rezervisati unapred.
Vodnjan
Poslednja stanica nas malih nomada je bio Vodnjan. Tog dana je propisno padala kiša, pa smo krenuli na južnu stranu, ka Rovinju. Još uvek je prskalo kada smo stigli tamo, te smo produžili ka Vodnjanu. Simpatični mali gradić, koji se lagano renovira i doteruje. Od prošlog leta je završena izgradnja parkinga na samom ulazu, tako da sada sa puta skrenete i posle 500m ste na parkingu.
U samom centru se mogu videti stare zgrade od kojih je ostao samo prednji zid, dok se kroz prozore vidi da se unutra sve urušilo. Neizbežna stanica ovde je restoran Vodnjanka gde prosto morate probati njihove testenine. Ovde se nalazi i prodavnica Buršić pršutare, što sam snagom volje ovaj put izbegao da kupim.
Utisci za kraj
Svi utisci od prošle godine su samo potvrđeni. Istra je predivna zemlja, sa veoma prijatnom klimom, dušu dala za jedan opušten odmor, bez žurbe. Ljudi su prijatni i ljubazni prema svima, baš ih briga odakle ste, isto će se prema vama ophoditi.
Jedan primer: na putu od Umaga ka Petroviji, na trenutak sam se zbunio i krenuo desno umesto levo na semaforu i onda kada sam to shvatio refleksno naglo skrenuo. Pritom sam prilično bezobrazno 2x isekao kola u susednoj traci. Kada sam stao na semaforu, čovek je izašao iz kola i krenuo ka meni. Očekivao sam da će se izdrati na mene (što sam i zaslužio), no ono što sam čuo je bilo:
Deluje da ste se izgubili, vidim da niste odavde — da li vam treba neka pomoć?
Kada se budem pitao narednih godina kuda na more i postoji dilema, Istra će sasvim sigurno prevagnuti.