U državi u kojoj živimo, odavno je umrla odgovornost za izrečenu reč. Još tamo devedesetih, kada su razni opskurni likovi dobili priliku da svoje baljezgarije neograničeno i podsticano seju po najširem javnom mnenju.

Ideja javne kritike je obesmišljena od kada je državna televizija bez imalo srama i stida blatantno pljuvala po svemu i svačemu što nije igralo uz muziku vlasti. Najtužnije od svega je činjenica da se nakon 2000-te samo promenila adresa. Udarna pesnica besmisla postaje novinsko smeće koje izrasta jedno iz drugog, ponekad samo za potrebe jednog izbornog ciklusa.

Tabloidi nekad direktno a češće uvijeno kroz sprdnju i prizemnu zabavu izlažu ruglu grupu ljudi ili pojedince koji predstavljaju prepreku ili problem finansijerima te štampe. Pa tako dobijete Đinđića kriminalca, Čedu narkomana a to onda dovodi do situacije da svaka šuša pomisli da je dozvoljeno i (u njihovom bolesnom umu) čak dobrodošlo da se te osobe i fizički ugroze. Zorana su ubili, Čedomira više puta napadali. To nije došlo niotkuda, takva atmosfera se kreira godinama i svako od nas koji barem jednom prenese neki tekst ili link ka tim člancima doprinosti tabloidizaciji čitavog društva.

Protiv takvog višegodišnjeg bombardovanja je jako teško boriti se i takav način javnog izražavanja postaje uobičajen, postaje kao dobar dan, čak i kod ljudi koji bi morali znati bolje.

Konkretan povod za ovaj post je tweet sa naloga Tržišno Rešenje koji linkuje naoko posprdan tekst o Čedomiru Jovanoviću. I još jedan link u istom posprdnom tonu kao i Smrdirov tekst. Ovo je verovatno 10-hiljaditi takav tekst o ovom čoveku koji ga je malo-pomalo pretvorio u verovatno najomraženiju ličnost na srpskoj javnoj sceni.

Šta je ovde problem? Pa to što Tržišno Rešenje smatram jednim od najboljih domaćih blogova sa izuzetnim sadržajem. To je reputacija koja se teško i mukotrpno stiče a može lako i brzo da se izgubi ako im ovakvi komentari postanu manir.

Pročitajte samo tekst koji je linkovan. Baljezgarija za baljezgarijom. Prepun sugestivnih, ničim potkrepljenim rečenica o nekakvim desetinama i stotinama hiljada evra koje on i porodica troše za letovanje. Na stranu što cifre ne prolaze ni najpovršniju zdravorazumsku analizu, to ovde nije bitno. Radi se cementiranju stare priče - da je čovek lopov i mutikaša koji je dobar ortak sa krimosima i odatle njemu sve te pare. To je deo priče kojom je godinama pokušavano rušenje procesa za ubistvo Đinđića. Besmislice koje su “dozvoljene” i nekažnjene zbog ubijene odgovornosti za izrečenu javnu reč.

Da li zaista želite da budete deo takvog miljea? Zbog čega? Zar stvarno mislite da je ovaj plitak humor smešan?

Čak i ako osobu o kojoj se piše ne respektujete iz bilo kog razloga, linkovanje ovog smeća u afirmativnom tonu - a to ova dva tweeta jesu - je veoma štetno. Juče Zoran, danas Čeda, sutra to možete biti upravo vi, ako se drznete da se bavite javnim poslom. Ako ne znate kako to izgleda pitajte Sašu Radulovića kome su Smrdir, Smećegraf, Drukara i sličan novinski treš pokušali (i nastaviće) da smeste da je prebio sopstvenu ćerku, da je grobar srpskih preduzeća i slične trice.

Već sam ranije pisao o tome da lična antipatija prema nekome nije razlog da ozbiljni ljudi linkuju i komentarišu takvo smeće. Kad god vidite neki tekst koji potiče iz ovakvih izvora i uhvatite sebe da se slažete - zastanite i razmislite. Radi sebe i nas ostalih, da ne budemo zaklani što letujemo u Hrvatskoj i kupujemo u Idei.