Sada kada je konačno nestao s lica zemlje, osećam se prilično ravnodušno. Meseci provedeni na ulici, godine bačene niz vetar…kako sve to nekako ode u zaborav. Neopisiv bes sam osećao prema svemu što je reprezentovalo taj režim. Sada, senka tog besa se javi samo kada vidim odvratne face profiterskih govnara iz tog vremena, a koji se i dalje pojavljuju u medijima.

Kada se jedan protivnik zgazi, onda postane nebitan; otud valjda i ova razvnodušnost. Ovih dana me daleko više nerviraju preostali Profesionalni Srbi-Patriote, ostatak grobarskog društva koje zakopava ovu zemlju. No, Milošević je odličan primer da račun stiže i najmoćnijima. Stići će i njima, a u istoriji će ostati pamćeni kao najgora gamad koju je ova zemlja ikada imala: RTB direktor i ratno-huškački profiter, grobar, balavac, žaba, neobavešteni i njegova unjkava bratija. Račun uvek stigne.

A sutra je 12. mart. Treća godina od početka novog nazadovanja Srbije. Videćemo koliko će ovaj put trajati. Taj račun me posebno zanima.