Ranije sam pisao o tome kako moja familija već neko vreme unazad pravi domaće vino, roze. Nakon odlaska mog ćaleta, taj posao je blago otišao u zapećak. Prošla godina je bila katastrofa, sa očajnim vremenom, koja je donela rod koji nije bio vredan branja, pa smo tih 200-tak kg poklonili prijatelju iz sela, za rakiju. Ove godine priča je bila drugačija, vreme je bilo lepo tokom septembra i oktobra i rod je bio prihvatljiv - daleko od idealnog, ne baš dobar, ali sasvim pristojan obzirom na katastrofu od prošle godine. Ako vas je ikada zanimalo kako se to sve radi i kako nektar bogova dolazi na trpezu, čitajte dalje…

Pranje muljače, da se ne gubi vreme narednog dana

Ana i ja smo stigli u Pirot u subotu popodne i već isto veče su odrađene osnovne pripreme, pre svega pranje muljače. Prvi savet: nakon samog grožđa, drugi osnovni faktor kvalitetnog vina su čisti sudovi. Burići, muljača, presa, creva - sve mora biti čisto, inače će sav jednogodišnji trud biti …pa sje*an. Ne vidim kako bih to drugačije rekao.

Berba

Berba je bila u nedelju, 22. oktobra. Vojvođani će sigurno reći prekasno, ali šta da im radim. Pirot je u kotlini, sa izrazitom kontinentalnom klimom, te ovde berba ide u drugoj polovini oktobra. Pola naših prijatelja je bralo 15. oktobra, a mi smo 22. Oprema koju imamo za pripremu vina je ortačka, bilo da se radi o muljači ili pumpi za pretakanje. Shodno tome se usklađujemo međusobno. Obzirom da ja sada značajno učestvujem, onda smo se usklađivali i sa mojim poslom i mogućnošću da idem od Beograda do Pirota. Dakle, 22.

Berači u akciji, u tipičnim položajima:)

U berbi se skupila standardna ekipa, kućni prijatelji, sa dodatkom mene i Ane, obzirom da sam ranijih godina retko uspevao da postignem da dođem na berbu. Grožđe je bilo lepo, tako da je posao išao brzo. Kada je grožđe loše - ima dosta buđi recimo - onda i desetoro može da bere 5h isto ovo, samo zato jer treba odvajati to loše na stranu. Nas sedmoro je obralo 400+ čokota (11 ari) za oko 2.5h. Vreme je bilo prelepo, kakvo se samo poželeti može. Tako da je utovar džakova (22 komada) počeo oko pola 12, nakon kraćeg odmora.

Utovar plodova, sve lepo spakovano da se ne prospe i slučajno ne zagubi neko zrno

Ukupno 520kg grožđa, nakon muljanja, kako je merenje pokazalo.

Moja mama, sa posebno lepim, bogatim grozdom frankovke

Sorte grožđa

Valjalo bi nešto reći i o sortama grožđa koje imamo u vinogradu. Ćale je svojevremeno isprobavao sve i svašta, da bi video šta uspeva u našem kraju. Vremenom se pokazalo da prokupac i frankovka najbolje uspevaju, od sorti vina koje daju dobro vino. A i prilično su slični, pa se nekad zbunim šta je šta

Prokupac, autentična srpska sorta

Župljanku je takođe lepo imati, jer je neophodna za lepu roze boju vina po kojoj je pirotsko vino poznato, a daje i dobru dozu šećera. Roze u suštini može da se pravi i od tamnih sorti, ali presovanje mora da nastupi nakon maksimum jednog dana stajanja. Sa dobrom dozom belog grožđa, to može da bude posle dva dana (što smo mi radili).

Župljanka

Ono što treba zaobilaziti je plovdina, koja je začudo jedna od dominantnijih sorti u pirotskom kraju, valjda iz navike. Ona uspeva i kada nije posebno tretirana i održavana, daje dobar i bogat plod, plod koji je prilično vodenast i daje dobru zapreminu. Ono što ne daje jeste jačinu i šećerinu. Opravdano sumnjamo da je ona zaslužna za nisku širu (nizak nivo šećera) koju ovogodišnje vino ima, obzirom da je nje bilo baš dosta.

Plovdina

Muljanje

Obzirom da je ćale svojevremeno sa prijateljima napravio muljaču na struju, ovaj deo posla je trebao da bude osrednje lagan, tj. najveći deo posla bi bio pretovarivanje džakova. ED Pirot se potrudila da to tako ne bude, isključivši struju polovini grada zbog redovnog remonta. Tako da smo spomenutih 520kg dobili ručnim muljanjem. Gadno teška stvar, da vam ja kažem. Prosto se divim starim domaćinima koji su tako oduvek radili - mogu samo da zamislim kako to izgleda sa 3-4 ‘iljade kg roda.

Muljanje, muljanje…

No, šta je bilo, bilo je - slistili smo sve to za 1, do 1.5h. Zatim se sve to presipali u plastičnu burad, pošto je komplet muljača išla dalje, kod suvlasnika, koji je takođe brao istog dana, sticajem okolnosti.

Finalni rezultat prvog dana

Zatim ide dramatičan momenat, kada se pokazuje da li je sve dobro rađeno i da li su sve odluke bile dobre: merenje šire. Širometar (po Ekslu, ako sam dobro pročitao) je sprava koja meri količinu šećera u vinu, a to se zatim prilično precizno prenosi na procenat alkohola u vinu. Ovom vinu je pokazalo 72, što je 16.2 šire.

Merenje širometrom i određivanje postotka tabelom

No, bitan je i uticaj temperature. Date vrednosti se važe na temperaturi vina od 15 Celzijusovih, a temperatura našeg vina je 19 (rekoh već da je bilo toplo vreme). Na svakih 1 stepen se dodaje 0.2 šire, pa je krajnji rezultat 17 (tj. 170g/l ako gledate tabelu). To mu dođe tačno 10% alkohola. Ovo se povećava dodavanjem kristalnog belog šećera pre vrenja, 3-4kg/100l, da bi se dobilo (po meni) idealnih 20 šira, tj. 11.8% alkohola.

Time smo kompletirali prvi dan i vreme je bilo za ručak i propisno isprobavanje berbe 2004. ;)

Nastavak priče sledi za koji dan…