Goran Aničić je na Twitteru danas poslao info da je bivši premijer Zoran Živković dobio bespovratne subvencije od Ministarstva Poljoprivrede u iznosu od 525.000€. Kada sam zatražio izvor, ispostavilo se da je to portal o poljoprivredi Moja Farma a koji je očigledno samo direktno preneo tekst iz Pressa. Nisam ranije čuo za ovaj sajt, ali im ovakav rad nimalo ne služi na čast i sve što napišu ću nadalje uzeti sa velikom dozom sumnje. Obzirom da je tematika bloga poljoprivreda, morali bi da biraju malo izvore ili da barem to što linkuju/prenose provere.

Zašto?

Ja se vinarstvom i vinogradarstvom malo ozbiljnije bavim u poslednjih godinu-dve i shodno tome pratim dešavanja. Sam pogled na par cifara u tekstu mi je nagovestio da je vrlo moguće da tu uopšte nema nikakvih mutnih radnji i da se vrlo verovatno radi o potpuno čistoj priči. Zašto to tako nije bilo i sa autorima portala je na njima da odgovore, ali u mojim očima obara reputaciju portala. Press i slična novinska đubrad meni uvek uključe lampicu za opreznost, jer se nebrojeno puta pokazalo da pišu notorne laži ili istinite stvari prikazuju u drugačijem svetu.

Dakle, da vidimo kako ovde stoje stvari, na jedan jednostavan i lako proverljiv način, sve zajedno potrošeno par sati.

Kaže Press:

Ministar Slobodan Milosavljević juče nam je dostavio svu dokumentaciju o državnoj subvenciji Kući vina „Živković”. Po papirima u koje je Press imao uvid, bivšem premijeru je 30. novembra 2007. godine, na račun njegove vinarije registrovane u Inđiji, uplaćeno 41.070.579 dinara na ime posađenih 164.135 sadnica!

Kaže Ministarstvo Poljoprivrede u Programu raspodele i korišćenja sredstava subvencija za 2007-u:

10) Подстицање подизања вишегодишњих засада

…

Субвенционише се подизање нових вишегодишњих засада, пре свега сертификованим садницама, уз субвенционисање наслона за винограде и хмељарнике. Такође услов за добијање подстицаја биће и примена нових технологија. Износ подстицаја ће варирати у зависности од воћне врсте, винове лозе и хмеља.

Предвиђена средства за ову намену износе 1.000.000.000 динара.

Samo da naglasim, ako se neko zabrojao sa ovim silnim nulama - ukupan fond za ove subvencije u 2007-oj je bio 1 milijarda dinara. Ministarstvo takođe kaže i ovo u Uredbi o korišćenju podsticajnih sredstava …. vinove loze i hmelja za 2007-u, vidi član 3:

Подстицајна средства по садници сертификоване категорије (дин/ком)

Винова лоза : 200

Kako ovo inače funkcioniše, i tada i danas: vi sve ovo kupujete sami, zasadite sami, prijavite sve to Ministarstvu. Nakon nekih godinu dana, inspekcija to pregleda, ustanovi da li su ispunjeni uslovi (ima ih mali milion, najvažniji da se primilo barem 90% sadnica) i onda vam se isplati subvencija ako je sve u redu.

Malo matematike: Živkovićevih 164.135 sadnica * 200din po komadu = 32.827.000, ili ti skoro 33 miliona dinara. Znači samo računajući sadnice smo došli vrlo blizu spomenute sumnjive (šic!) cifre od 41 milion dinara.

U istoj uredbi u članu 6 se dalje navodi da oni kojima je odobrena subvencija za zasade imaju pravo i na refundiranje dela sredstava (do 50%) potrošenih za opremanje vinograda (stubovi, ankeri, žica itd), za šta moraju da polože originalne račune od kupovine. Nemam pojma koliko je to sve koštalo niti koliko može da košta za spomenutih 47ha ali me ne bi čudilo da to ispadne tih dodatnih 8 miliona dinara. Ili barem dodaje dosta na tu cifru, a sa ovim se ne završava spisak mogućih subvencija koje Min. Polj. daje, no me mrzi da dalje pretražujem po prilično konfuzno uređenom sajtu ministarstva.

Zaključak se sam nameće. Moja ovakva ovlaš analiza je poprilično narušila tendenciozno pisanje Pressa, što i nije neko iznenađenje za dotični pamflet papir. Žalosno je da posle godina i godina lažnog i tendencioznog pisanja Kurira i Pressa ozbiljni ljudi dotične i dalje koriste kao nekakav izvor informacija.

Par dodatnih stvari, iz ličnog ugla…

Odakle Živkoviću pare da finansira originalnu kupovinu? Pojma nemam. Možda mu dao rođak gastarbajter, možda uzeo kredit u banci, možda nešto deseto - poenta je da ne znam. Pošto ne znam, nemam pravo da paušalno i tendenciozno pišem da je čovek ovo ili ono. Utvrđivanjem ispravnosti poslovanja bavi se Poreska Uprava, bavi se MUP. Trošenjem sredstava iz budžeta bave se Ministarstva a kontrolom tog trošenja se bavi Državna Revizorska Inspekcija. Lično bih jako voleo da cela ova priča efikasno funkcioniše pa da za one za koje se utvrdi da su mutili ili sredstava van-zakonski trošili slede debele kazne. Ujdurme i zajebancije sa izveštajem DRI za 2009-u dovoljno govore o tome koliko je to u našoj državi sve stabilno. Ali opet, sama ta činjenica ne daje nikome za pravo da bilo koga javno proziva i proglašava lopovom, tajkunom i tome slično, a bez ikakvih konkretnih dokaza.

U dotičnom tekstu Press navodi anonimne izvore koji kažu da su pokušavali da dobiju ista ta sredstva pa nisu uspeli. Šic, anonimni izvori koji ne žele da se zameraju Živkoviću - ma nemojte kasti, Živković je sad pa ne znam kakva faca pa bi mogao nekome da naudi. U svojim retkim javnim nastupima jednako najebava i bivšu vlast (DSS i ekipu) i sadašnju vlast (iz sopstvene stranke DS) pa sve se nešto plašim da je dobar drugar sa svima njima i da ima uticaja na ne znam koga i šta.

Jedini koji se navodi imenom i prezimenom jeste čovek iz Vinarije Kiš i koji kaže:

Državne subvencije je veoma teško dobiti! Uvek traže neka nova i nova dokumenta… Pri tom, proizvodnja vina dugo traje i puno košta, a subvencije pokriju maksimalno 60 odsto troškova - kaže Trnković.

Ovo je sve tačno. Ministarstvo ima vrlo striktna pravila, sa mnogo sitnih slova koja treba čitati i koja treba proučiti. I menja ih iz godine u godinu. Drugim rečima zahteva da se jebeno mnogo truda i vremena utroši da bi se ova sredstva dobila.

Sama izjava g. Trnkovića ne optužuje nikoga niti ijednim slovom podržava ono što Press implicira. Samo navodi prostu činjenicu: proizvodnja vina jeste skup i dugotrajan posao i troškovi se ne završavaju na sađenju. Tu je održavanje zemljišta, opremanje podruma, kupovina opreme za podrum i preradu, kupovina buradi itd. Sve to može da košta jako mnogo.

No to ne znači i da subvencije nisu dobrodošle da pokriju barem deo tih troškova. Baš te 2007-e sam kupovao 200-nak sadnica za privatnu upotrebu (daleko od minimuma potrebnog za dobijanje subvencija) i želeo da kupim vrhunske, sertifikovano bezvirusne sadnice najviše kategorije. U domaćoj kompaniji Bojoni koja iste proizvodi i prodaje sam čuo cenu: 100din (te godine, danas je nešto skuplje, zavisno od sorte). Znači, Ministarstvo svesno daje više nego što sadnice koštaju. I to je veoma dobar i pozitivan korak Min. Polj. jer se time upravo radi ono što je namena ovih sredstava - podstiče se proizvodnja kvalitetnog grožđa. Primera radi, nivo subvencije se povećava svake godine - vidi Uredbe za 2008-u i Uredbu za 2009-tu.

Na kraju, lični utisak - samo još jedan primer kakvo je jadno novinarstvo u Srbiji, sa vrlo retkim izuzecima. Pazite šta navodite kao izvor - lične simpatije ili nesimpatije prema nekoj osobi nisu potvrda ispravnosti bilo čijeg pisanja pa da to prenosite kao činjenicu.