Srce mi se steglo kada sam video da Troicki izlazi na poslednji meč. Ozeb’o sam k’o na februarskom mrazu kada je prvi servis gem nastavio onako kako je išlo u 3 i po seta dubla juče - ama baš nikako. Troicki bez prvog servisa protiv Llodre u životnoj singl formi (razbucao nedavno nekoliko velikih imena na Mastersu u Parizu) - nade su mi bile u crvenom.

Ono što nisam očekivao nikako je Murray-evski nivo (a to znači najbolji na svetu) passing shota. Viktor je do očajanja doveo Llodru, čoveka kome je servis-volej sve i sva u igri. Ne znam statistiku, ali mi deluje da ga je Viktor prošao u jedno 80% pokušaja. Fascinantno, totalno. Viktor Troicki je odigrao meč karijere, meč za koji je trebalo imati mnogo muda, pogotovo posle velikog razočarenja juče. Ovo danas je bilo kao u snu.

Da ne zaboravim i fenomenalnog Novaka Ɖokovića, koji je oba svoja meča odigrao na tako vrhunskom nivou da deluje kao da se čitave sezone spremao samo za ovo finale. Fenomenalno koncentrisan i napaljen, demonstrirao je silu i pokazao da je u ovoj grupi tenisera totalno bez premca.

Žao mi je Janka, koji je imao loš dan u petak, no ne zaboravljam dve čudesno vredne pobede u polufinalu protiv Čeha - zbrisao je finalistu Wimbledona i top 10 igrača Berdiha kao i uvek nenormalno napaljenog (kad igra za reprezentaciju) Štepaneka i uz Novakov strašno psihički težak meč protiv Berdiha doneo prolaz u ovo finale.

Nenad Zimonjić zaokružuje ovaj tim. Nenad je nekako uvek u senci, ali kao najstariji uvek ima šta da savetuje i pomogne - danas je dva puta selektoru Obradoviću nešto govorio tokom Novakovog meča, nesumnjivo stvari koje je primetio kao slabosti kod Monfilsa. Živo me zanima kako će naredne godine on i Llodra funkcionisati kao dubl i nadam se da će konačno uspeti da osvoji Australian Open.

Šta posle ovoga?

Kada si ovako visoko, na samom vrhu, nema se više gde nagore, a mnogo je teško tu ostati, pogotovo kada se mora igrati protiv slabijih selekcija. Psihički je teško napaliti se na takve mečeve posle ovoga. No to je tako i nema se gde - u martu igramo u Areni protiv Indije a nakon toga videćemo kuda i kako. Sada kada je đana skinuta i Salatara je konačno naša, ostaje mi samo da se nadam da ću u Beogradu gledati i strašnu Španiju, naravno sa zdravim i pravim Rafaelom. Pa da vidimo da li će i njega boleti glava od buke u Beogradskoj Areni, kao što meni zveči kojih par sati nakon izlaska odatle. I Švajcarsku naravno, ali sumnjam da Rogera Davis Cup dovoljno zanima, po svim izjavama zanimaju ga samo Grand Slamovi i Olimpijske Igre. No, nada postoji. I još mnogo, mnogo tenisa za čisto uživanje.

Tenis je sport u kome možeš da vodiš 6:0 6:0 5:0 40:0 i da izgubiš meč. Ovo je sport u kome do poslednjeg poena mora da se igra koncentrisano i sigurno, nikada ništa nije gotovo. Zato volim tenis (a iz istog razloga i odbojku) jer nema vremenskog ograničenja i nema zvonka spasića koji će te nagraditi što si 60-70% meča odigrao vrhunski a ostatak čekao da prođe vreme. Ovo je sport za glavu isto koliko i za mišiće, ovo je sport za gladijatore.

Moja Srbija je šampion sveta u takvom sportu i ja ne mogu biti sportski srećniji od ovoga.