Meni izbor deluje vrlo jednostavan: Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?
Da ili ne?
Ako je da, onda glasajte za bilo koga od ovih:
Za razliku od ranije, ovoga puta smo uvereni u formiranje vlade, a ako to kojim slučajem zatreba, makar i formiranje koalicije. Ne bih isključio tu mogućnost
Tomislav Nikolić koaliciju otvoreno nudi DSS-u, ali uz napomenu da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera.
Moramo poštovati izbornu volju naroda. Ja ne mogu, niti ću bilo kada reći da sam protiv svog naroda. A ako taj narod bira radikale, onda su oni u igri
Ko je gledao Utisak nedelje od 10. marta, mogao je i da čuje Borisa Tadića kako ne isključuje postizbornu koaliciju sa DSS-om ako “promene politiku”. U Kažiprstu narednog dana Pajtić odbio da isključi tu mogućnost. Onda Boris Tadić kaže da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera. G17 je poznat da im nije gadljivo da prave koaliciju sa njima (zajedno su srušili Živkovićevu vladu).
Baš lepo, srećno društvance.
Ako je ne, onda glasajte za LDP ili stranke manjina.
…
Potpuno je fascinantno na kolika poniženja je Demokratska stranka Borisa Tadića spremna da ide i koliko nisko je spremna da se spusti da bi zadovoljila apetite jedne salonske stranke koja je od svog nastanka ‘93. uvek u istraživanjima imala mnogo više procenata nego što ih kasnije na izborima zaista i dobije. Dragan Bujošević odlično ilustruje:
Meni sad to izgleda prosto neverovatno, ako je Vojislav Koštunica tresnuo vrata pred nosom Borisu Tadiću i rekao je - Zdravo, bre, raspuštam Vladu zbog tebe, neću s tobom, hoću s radikalima. Sad, Boris Tadić mu ponovo otvara vrata i kaže - Ej, ipak možemo… Pa, kako možete zajedno?
To je ono o čemu je Zoran Đinđić govorio, ovo je sad jedan lični detalj, pa, bila je zima 2002. nešto smo Zoran i ja pričali i Zoran meni kaže - Ja više stvarno ne mogu da radim sa Vojom, ne mogu više, sad ćemo da sredimo mafiju, sad ćemo ovo, ono, dobićemo te izbore, ali ja neću biti premijer vlade u kojoj treba da bude i Voja, ne mogu, neka bude bilo ko drugi iz Demokratske stranke. I tad mi je objašnjavao da su u stvari politike, da su ideje Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije različite. I on je rekao - Ej, ja govorim o društvu, ja ću da menjam društvo, a, kaže, Voja govori isključivo o državi, o granicama, to je naša suštinska razlika.
I ja mislim da je to i dalje u stvari razlika, da se ta razlika sad ispostavila, da ovi izbori dovode upravo do toga o čemu je Zoran govorio. I mislim da veliki deo ljudi u Demokratskoj stranci to jako dobro razume.
Dalje u razgovoru je i dodatna razrada o suludom odnosu Tadića i Koštunice - preporučujem čitanje. Obzirom da DS povećava broj mandata dok se DSS-u kroz izbore smanjuje, jedino razumno objašnjenje jeste da Tadić smatra da će ovakvom populističkom pričom da dalje otima glasače od DSS-a. Ako se to zaista i desi i ova DSS-NS idiotarija spadne na 20-tak poslanika ili (san snova) ni ne pređe cenzus, onda skidam kapu. To je istovremeno i prilično riskantna taktika jer u slučaju da tako ne bude, dobitnici će biti svi, a gubitnik samo DS. Ako i posle ovih izbora ispadne da DS mora da ide u koaliciju sa DSS-om, opet će biti meta najgorih ucena, broj razočaranih će nastaviti da raste i LDP će profitirati.
Za pobedu razumnih nad ovim zlotvorima, potrebno je da DS & co. pristigne radikale po broju mandata i da LDP dobije barem 30 poslanika. To znači da DS treba da pređe 80 poslanika a da G17 zadrži ili (ovo bi bilo ogromno čudo) poveća svoj broj. Uz sitan broj ostalih (tu računam pre svega na stranke manjina), to bi dovelo do preko 126.
U slučaju da LDP ne bude imao dovoljno poslanika da bude faktor u formiranju vlade, imaćemo ili vladu SRS + DSS/NS sa Nikolićem na mestu premijera ili vladu DSS/NS + DS & co gde će Koštunica opet sebi istrgovati mesto premijera. Situacija u kojoj DSS/NS ne pređe cenzus mi deluje nerealna, pa je ne razmatram. Pritom se potajno nadam da bi SPS ovaj put mogao da ostane ispod. Kuc, kuc.
Samim tim, cilj deluje jasan: dupliranje broja glasova LDP-a na 400.000, što bi bilo dovoljno za 30-tak poslanika. Sa ovakvim rasporedom političke scene kakav jeste, važnost LDP-a je ogromna. Stoga ponavljam pitanje s početka:
Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?