Nedavno na Twitteru, slučajno me Dinke podseti da 2010-ta označava 15 godina moje web karijere. Kad sam počeo da se prisećam tih dana…

Prvi računar, Sezam i Galeb.ETF

1994. ćale mi je kupio PC računar. Zverska mašina u ono doba: 486DX/2 (Pentium je bio 3x skuplji), 15” CRT monitor…ne sećam se ni memorije ni diska koliko je bilo, grafička je bila valjda neka S3 911 ili tako nešto. Fokus 2001 tastatura, sa klikom naravno, a ne ovo notebook-like njesra što se sada ceni (šic!). Glavna stvar je bila modem: Intel 144i, čitavih 300 DEM-ova, 5x skuplji od standardnog krša koji se prodavao i 20x bolji. Sve moguće korekcije grešaka, držao vezu k’o zmaj. Čudo od računara plaćeno 3750 DEM, u ono doba zverski puno para. Sreća te sam tada stanovao besplatno kod strica tokom studiranja, inače teško da bi familija mogla da mi ovo zadovoljstvo priušti. Windows 3.11, naredne godine zamenjen sa Windows 95…No, da ne davim.

Prva stvar koju sam uradio je bila da se prijavim na Sezam BBS, u ono vreme kultno online mesto za skupljanje. Godinama pre toga sam  čitao i čitao isečke u Računarima, o noćnom čatu, višesatnom zvanju da se dobije veza, konferencijama i vatrenim diskusijama… Nisam mogao da dočekam.

Te konferencije su bile čudo. Kada su nekoliko godina kasnije novinari Wireda i Timea dolazili u Sezam (za vreme protesta 96/97) jedan od njih je rekao ”it’s like The Well”. Kakvo je to vreme i entuzijazam bilo, u 10 blog postova ne bi stalo. Zoran Životić i Dejan Ristanović su kreirali jedno fantastično mesto, pravu oazu u jednom ludom vremenu. Sezampro je sada velika firma, ozbiljan ISP, ali to više nije to. Fenomen koji je za online zajednicu taj BBS predstavljao se može meriti samo sa onim što je B92 predstavljao u radio sferi. Konferencije su mislim još uvek u životu, ali se ne sećam kada sam se poslednji put prijavio, ima tome par godina. Pregazilo ih vreme.

S tim računarom počinje i moje zanimanje za web. Ja sam oduvek imao umetničkih sklonosti, a web prezentacije su predstavljale zanimljivo novo platno. No, weba tada nije zaista ni bilo u Jugi…

RCUB, FON i ETF su tada imali neku nazovi vezu između sebe, a nekim štapa i kanapa metodama je preko FONa u nekom trenutku rađena razmena elektronske pošte iz našeg odsečenog kraja sveta sa Kalifornijom pa odatle na vrli novi virtuelni svet. Pavle Peković o tome može mnogo više i daleko preciznije da ispriča, ako na blogu objavi i po neki tekst, a ne samo šta sluša. ;) Vecxa je tada bio mlađani bog i batina na Galebu, jadnoj 386-ici koja je predstavljala server na kome je u vreme kada sam došao na ETF brucošima otvaran nalog i dodeljivana email adresa. I tu na tim mašinama svako je mogao da kreira prezentaciju koju je hteo.

Kako je izgledao taj web ‘95-te? Pa ovaj Večin sajt je dobar pokazatelj. :) Niko pojma nije imao o ničemu vezanom za web. Dragan Sretenović, glavni admin ETF-a u ono vreme, napravio je jednu od prvih stranica, zvanični web ETF-a tada (link je iz ‘97-me, Wayback Machine nema verzije pre toga jer nismo ni bili deo velikog sveta).

Mi ostali smo onda kopali po View sourceu tog sajta a kasnije i po netscape.com  i raznim drugim lepotama. Pogotovo kada su RCUB i Telefonija (BeotelNet) podigli onaj prvi mali bedan linkić do Mađarske - pa to je bilo more. Mooore ljudi, pojma nemate vi mlađi šta je to značilo za nas. Pa tek pravi PPP pristup, umesto SLIRP-a. Nije bilo knjiga, nikakvih tutorijala, samo View source pa riljaj. Stričev stan je 5min od ETF-a, pa sam noći i noći provodio u onoj maloj zgradici iza ETF-a gde je bila terminalska sala.

Prvi web posao: Sezampro web master

Ne znam da li igde imam sačuvane te prve prezentacije koje sam pravio, između ostalih i onu koju sam priložio kao CV kada sam konkurisao za posao u Sezamu. Sećam se da sam je završio noć pre dolaska na intervju. Otišao čisto fore radi, da vidim kako ti razgovori za posao izgledaju. Kojih je to ludih 3 dana bilo. 21. septembra ‘96. sam pre podne bio na intervjuu, zatim popodne otišao za Šabac na rođendan kod drugara, pa ostao tamo i sutradan na slavi kod drugog prijatelja i onda se 23. vratio u Beograd. Čim sam ušao u stan zove me keva “brzo dolazi u Pirot, sutra ujutro imaš polaganje vozačkog”. Naime, bio sam u avgustu u Pirotu, odvezao časove i onda se vratio u Bgd, rekao instruktor da će biti termin za polaganje tek u oktobru. Onda nešto izmuvao i ispalo da je vrlo brzo, pa trk na stanicu i u Pirot. Položio to, odmah nazad za Bgd, počinje semestar. 25. ulazim u stan oko 2, zvoni telefon.

“Alek? Pa gde si čoveče, nikad nisi kući; 2 dana te zovemo da ti kažemo - primljen si na posao, dođi da se dogovorimo o detaljima.” Bio je to Danko Jevtović, jedan od suvlasnika Sezama. E kad se nisam srušio…

Kao webmasteru, moj posao je bio da napravim sajt koji će promovisati Sezampro kao ISP. Ideja vlasnika nije bila da se napravi prost neki sajt sa cenama i uslugama - za to im ne treba stalno zaposleni webmaster - već da se napravi sajt koji će ljudi posećivati jer imaju šta da čitaju, da vide. A da se kroz to provuče i priča o prodaji internet sati, mogućnosti da se ima lična prezentacija itd.

Naravno, nakon što sam napravio inicijalni Sezamov sajt, onda sam napravio i svoju prezentaciju na adresi http://www.sezampro.yu/~aleck/ a onu na Galebu promenio da pokazuje na ovu. Ta se prezentacija često menjala, kao i Sezamova. Kad sad pogledam neke od ovih…brrr.

Ovo je prva verzija koju sam napravio, sad gledano baš krš, mada leva kolona i nije toliko strašna. Na tom sajtu bih posebno izdvojio stranicu o vestima. Sećate se ‘96-te i velike pobede Koalicije Zajedno na lokalnim izborima širom Srbije? Prva velika stvar u borbi protiv onog skota. Jutro nakon toga, žestoko neispavan od muvanja po centru grada do kasno u noć, bauljam ka Skadarliji gde je bilo Sezamovo sedište. Već oko 10 me zove Danko. “Slušaj, ajde stavi negde na sajt, onako kao vest, da je opozicija ostvarila pobedu na lokalnim izborima. Ništa napadno, ali obavezno stavi”. Ih, k’o da mi je rekao napravi agitprop sajt za Zajedno. :)

Revolucionarne godine

Sekcija Vesti u potpunosti biva posvećena tim dešavanjima, zbivanjima. Sećam se da sam u 3 izlazio u protestnu šetnju a onda kasno uveče dolazio nazad u firmu i kucao izveštaj, skenirao kojekakve slike što su pravljene i ljudi mi donosili u kancelariju.

Ne mogu opisati kako je to izgledalo. 110% sam upao u celo to zbivanje. Protesti, navlačenje s policijom, kontra-miting, priznanje pobede, skidanje one zvezde sa Gradske Skupštine i ona fenomenalna slika kada su skinuli to čudo i dali Ɖinđiću a on to drži ispred ulaza u tu zgradu, k’o malo dete kad dobije željenu igračku. Zoran, Dejan i Danko se skoro uopšte nisu mešali u to što sam radio. Pisao i postavljao tamo šta sam hteo, k’o da je sve to moje. Kakvo je vreme bilo i šta su sve uložili u tu firmu, to je bilo jako hrabro s njihove strane. Sreća verovatno da je DB i ko li je šta tu već radio smatrao nas za sitne ribe, pa su se zadovoljavali vodom u kablu 92-ci.

Dobijao sam 10-20 mailova dnevno od ko zna kojih ljudi širom sveta, ljudi koji su pobegli odavde od onog zla. Sećam se jednog iz Australije “svaka čast ekipi, odlično ovo radite. Ako bi mogli svaki sat da ažurirate vesti, proveravam stalno”. A ja ne znam kad sam i koliko spavao…Išao sam i u Fonet i pokušavao da napravim deal da se njihove vesti prenose kod nas na sajtu u zamenu za hosting i ne znam šta. Od toga nije bilo ništa, napravili su deal sa BeoCityjem.

Sećam se da smo se posle tih 3 meseca vratili manje-više u normalne tokove. Sajt je redizajniran, otvorene su mnoge nove rubrike. Freebiking sajt je rođen na Sezamu, jedan od retkih koji je i danas veoma aktivan. Zatim i verovatno prvi celebrity sajt u zemlji - sekcija zvana Fashion Session, za koju je angažovana spoljna saradnica i profi fotograf. Čuveni intervjui sa Leontinom, Ivanom i Gocom iz (tada) Tap 011, Montenigersima i posebno intervju i foto galerija sa originalnom postavom grupe Models. Čoveče, kakva je to ludnica bila… njihova najavljena poseta Sezam Cafeu je proizvela najveću posetu kafiću i pre i posle toga, a stranice o tome na sajtu su bile 10x čitanije nego bilo šta drugo u tih dve godine koliko sam radio u Sezamu. Na žalost posetilaca, u kafiću se pojavila samo Ivana Berendika i njihov menadžer. Njoj svaka čast, ona je profesionalno došla, ostale tri se nisu ni pojavile. Fotke su napravljene kasnije u parku kod JDP-a.

Mnogo je bilo tu interesantnih stvari, ko će se svega setiti. Meni je tih dve godine tamo bilo izuzetno značajno. Našao sam se na sjajnom mestu, na samom začetku weba u zemlji (a ne tako daleko i od početka u svetu), imao veliku slobodu u radu. Dream job.

No, krajem leta ‘98. sam sabrao šta i kako mi je činiti. Imao sam još 3 godine faksa (drugu sam ponavljao nekoliko puta, uglavnom produžavao bezveze) i još nešto preko 3 godine do 27-me i obaveznog odlaska u vojsku. Situacija u zemlji je bila sve gora i gora i razmišljao o odlasku iz zemlje. Razne su opcije bile u igri, ali sam na kraju odlučio da dam otkaz i 100% se posvetim faksu. Da probam da završim sve za tri godine, odslužim vojsku, pa mi je onda sve čisto i otvoreno i da tada vidim šta ću i kuda ću.

E pa zamalo.

Rat i FreeSerbia

Prvo je tog septembra donet onaj ludački Zakon o Univerzitetu. Pa se nastava na ETF-u raspala - bilmezi na ulazu, rešetke u hodnicima. Tmurno i ogavno mi je bilo ići u tu zgradu, ta jesen/zima je bila očaj, više puta sam se pitao da li je bilo pametno davati otkaz. No glupo je bilo ići nazad - učio sam, spremao ispite…Onda u drugom semestru NATO bombarduje Srbiju, nastava i sve ostalo u zemlji se raspadne. Desetak dana nakon početka, spakujem računar i odem u Pirot.

U onom opštem ludilu, ekipa ljudi, većinom sa Sezam konferencija i privatnih grupa, počinje da uobličava ideju da se pokuša kreiranje web sajta koji bi svetu predstavio drugačiju sliku Srbije od tada dominantne u stranim medijima. Tako je rođena Free Serbia - other voices from Serbia - iza koje je stajala veoma raznolika grupa ljudi. Ja sam napravio sajt, organizovan je hosting kod XS4All (sećate ih se, tamo je bio i Radio B92 i njihov RealMedia stream). Mnogo je ljudi učestvovalo u tome, što direktno, na dnevnoj bazi, što kao podrška i veza sa bitnim ljudima i institucijama. Napraviću nepravdu prema desetinama ljudi koje neću pomenuti, najviše se sećam onih sa kojima sam najviše radio:

• Stanimir i Sloba Miljković - danas ih možda znate kao Multicom grupu
• Janja Bobić i Vlada Ćalić (kasnije dugo godina u IT-u B92)
• Nataša Pantić - ćerka poznatog komentatora Milojka Pantića u čijem stanu su mnogi sastanci održani
• Aca Basrak koji je fenomenalno držao sve uzde te raznorodne grupe i često mirio zavađene strane (a bilo je svađa i prepirki, iha haj..).
• Bane Čale koji je vremenom postao glavna (a jedno vreme i jedina) veza sa stranim nevladinim fondovima
• Boris Milićević, koga sam se setio pre nekoliko meseci kada sam ga prepoznao u Utisku Nedelje - danas predsednik GSA.

Svašta smo radili. Ne znam da li neko negde ima kompletnu arhivu tog sajta, ali mislim da je FS bila jako bitan deo medijske priče Srbije. Jezivo je bilo kada smo pustili sajt u život, a baš tog dana režim ubije Slavka Ćuruviju. No nije bilo ni pomisli da se odustane. Dugo i naporno smo radili na tom sajtu za vreme rata, a posle rata bili smo još jači.

Napravili smo fantastičan internet radio prenos onog čuvenog mitinga koji je pokrenuo G17, na Malu Gospojinu ‘99-te.

• Stanimir i ekipa kao radio izveštači sa Nokiom (više njih, kao backup) na čijoj drugoj strani je bila druga Nokia sa hands-freejem na koji je nalemljen audio kabl a onda to išlo u audio karticu računara Vlade Ćalića (a možda je bio i server kupljen samo za to, nisam siguran više…)
• Računar je bio u Janjinom stanu, koja je tu radila simultani prevod na engleski. Vlada Ćalić drži vodu da cela skalamerija preživi dan.
• Tu je kodiran Real Media stream (tačnije dva, srpski i engleski) pa je rađen upload na XS4all server u Holandiji odakle je išlo javno emitovanje.
• Adža je bio on-site fotograf a par ljudi je na smenu trčalo od platoa ispred Savezne Skupštine do stana Vlade Blagojevića na 4-tom spratu zgrade u Kosovskoj. Zgrada bez lifta, a trčali su čim napune karticu u digitalcu (nemam pojma koji je model bio). 50-tak metara od ulaza u tu zgradu u Kosovskoj su bili parkirani autobusi sa specijalcima - ovi momci su sve vreme trčali sa onim karticama pored njih.
• Ja sam bio u web ekipi u Vladinom stanu gde smo na par računara obrađivali donesene slike Photoshopom i kratke video snimke te onda radili upload na sajt. Imali smo maksimalno kašnjenje sa slikama od 20-30min od momenta kada su snimljene. Takođe smo kucali i kratke, twitter-like vesti.

Kakav je to dan bio. I danas me podilazi jeza kad se setim šta smo uspeli da uradimo. Sećam se momenta kada Vlada Ćalić nama u ovom drugom stanu javlja da XS4All dovlači nove servere za nas pošto smo postigli rekord po broju istovremenih slušalaca za bilo šta kod njih ikada ranije - a to je bilo 1h pre početka mitinga. Finalna cifra je mislim bila oko 200 konkurentnih konekcija. Za ono vreme to je bila čudesna cifra. A deluje malo sve dok se ne pročačkaju detalji. Na primer, jedna od tih veza je bio Radio Kragujevac koji je uključio naš stream direktno u svoj program i nisu prekidali do kraja. To je slušala cela Šumadija.

Kasnije su se ređali mnogi događaji koje je FS pratila i sa njih izveštavala. Ni sam ne znam koliko sam puta bio na protestima Saveza za promene pa onda išao do redakcije da donesem slike. No, vremenom sam sve više smanjivao svoje učešće, iz raznih razloga i na kraju se isključio. Kako god bilo, od svega što sam u životu radio, ovaj deo karijere mi je ostao u najupečatljivijem sećanju. Tražeći neke informacije o FS, naleteh na ovu stranicu - ne znam ko je pisao, ali je lep sumarni tekst.

Nakon FS, ulazim u 100% profi vode (batalio ideju o faksu). Radio u jednom od mnogih dot-com balona koji su se kasnije rasprsli. Prešao u BEG Finsoft. Otišao u vojsku. Vratio se u Finsoft, koji je kasnije kupljen od strane GTECHa gde se nalazim i danas. O tome u drugom delu.