Čin prvi

Srbija je izgubila sve šanse da sačuva Kosovo u svojim okvirima 1997-e kada je bila i poslednja prilika da se aktivno traži ulazak u Partnerstvo za Mir. Tu opciju je zagovarao i tadašnji prvi čovek vojske. Dotični je smenjen, a zamena mu je bila…pa znamo već.

Rezultat 1998/99 je bombardovanje Srbije, gubljenje Kosova u tom ratu i tu je kraj te priče.

Čin drugi

Ono što nije bilo gotovo je finalni status i finalno razgraničenje sa Kosovom. 2002-e je bila aktuelna ideja o podeli Kosova, između ostalog spominjana i iz usta premijera. Ništa od toga nije bilo jer je isti ubijen, a njegov naslednik je uspešno vratio mitomaniju u srpsku politiku.

Rezultat je proglašenje nezavisnosti Kosova 2008-e. I tu je kraj i te priče.

Čin treći

Naslednici mitomana su nastavili sa istom pričom i istom politikom, bez ikakve promene. Personifikovani u onom kikireznom liku i dalje mitomane o nekakvoj borbi za očuvanje nečega što odavno nije naše. Podržavaju balvan revolucije i ohrabruju ljude da istraju i da će na kraju uspeti.

Rezultat će bojim se biti isti kao i sa Krajinom 1995-e, samo što se nadam da će se ova sadašnja vlast barem potruditi da te ljude prihvati na normalniji način od onoga kako je krajinske Srbe dočekala Miloševićeva vlast.

…

Ova zemlja, ovaj narod i vlast koju redovno i bez greške svaki puta bira - ama baš ništa nisu naučili iz istorije. Ajde da razumem da ih mrzi da čitaju debele knjige, ali da nisu ništa naučili iz ovoga što im je bilo pred nosom dok su rasli, e to je već neoprostivo.