Nedavno je otkriveno da je Dulićevo ministarstvo platilo web sajt ocistimosrbiju.rs finih 25.000€, što je izazvalo pravu buru, što u web-neukoj javnosti, što u web-dev krugovima. Komentari na ovu vest na b92.net su se kretali od očaja do beznađa - te to može da se napravi za vikend za 200€ (ma, važi!), te nema šanse da košta više od 1000€ (hm, dobro…), te je moglo da se uradi na free platformi pa onda ni ne košta ništa (!?!?) itd. Svakakve gluposti. Kada se tome doda i izjava nekog lika iz samog ministarstva da je “sajt rađen u jeziku CMS te je stoga malo ozbiljniji od običnih sajtova” - što ukazuje na kompletno nepoznavanje materije o kojoj se izjava daje i vrlo moguće nemanja pojma šta je uopšte kupljeno - otvorilo se široko polje za priče o korupciji, nameštanjima tendera, ja tebi-ti meni pričama itd.
Ko zna, možda zaista i jeste bilo mutnih radnji, no to je tema za neke druge organe države. Ja sam takođe reagovao na taj način, prosto je cifra za 25k€ za viđeni sajt bila ogromna. Na prvi pogled. Posle par dana, misli se slegnu.
Ljudi koji se ne bave ovim poslom - i uopšte poslovima vezanim za web, softver i slične stvari koje ne uključuju opipljive stvari - nemaju šanse da shvate koliko tu zaista ima posla. A pošto se webom bavi ko stigne, cene za sajtove su postale toliko mizerne da kada potencijalnom klijentu kažem da ovakav sajt recimo košta 5000€ (da ne idemo na cifru od 25k) 95% njih će me bledo gledati.
Non-IT ljudi ne mogu da shvate zašto taj proizvod toliko košta jer oni vide i cene samo finalni proizvod. Ja sam recimo dosta davno imao slučaj da sajt od bukvalno 5 web stranica, svaka veličine jednog ekrana, košta 2000 DEM po mojoj proceni. Bledi pogled je upravo ono što sam dobio, a od posla naravno nije bilo ništa. Čovek prosto nije mogao da shvati da će u tom slučaju recimo samo skupljanje i obrada materijala uzeti više od 50% ukupnog vremena. Za njega to prosto nije ulazilo u krajnju cifru.
A ko god je web radio kao freelancing u Srbiji će se sigurno prepoznati u primerima koji slede…
Inicijalni razgovori telefonom - “treba nam mali sajt, par proizvoda i telefon i adresa, brzo ćemo to” (dočeka te katalog od 50 strana)
Prikupljanje materijala - “evo ti naš katalog proizvoda, imamo prekucano” (srpskih slova nigde ili očajno formatirano, slike će biti već koliko sutra)
Mnogobrojni odlasci (putarine, gorivo, hrana itd.) kod klijenta - “uh, imamo slike spremljene kod Mileta u fioci, ali Mile nije baš sad tu, stiže u toku dana”
Usaglašavanje i prilagođavanje terminima klijenta - “super što si došao, samo da završim nešto u servisu i tvoj sam” (čekanje od 2h)
Nacrti i testiranje, razne varijante dizajna i funkcionalnosti - “e, ovo je dobro, samo znaš, mi imamo 5 vrsta navoja ovde a tebi se vidi samo jedna” (peti dolazak, prvi put čujem za to)
Ujurivanje plaćanja - “stižu mi uplate u ponedeljak, dobiješ narednu ratu do srede”
Mogu ovako doveka. Dugo sam se bavio tim poslom i čak i kada su klijenti normalni, razumni ljudi, uvek se ispostavi da je sam konkretan rad vrlo mala stavka u ukupno potrošenom vremenu za bilo koji projekat. A ne naplaćuje se proizvod, naplaćuje se totalno potrošeno vreme. Utrošeni sati * cena po satu, to je vrednost posla.
Merenje utrošenog vremena, kada se dobro uradi, pokaže ponekad zapanjujuće stvari - u iOS aplikaciji koju sada radim email prepiska i par sastanaka su trajali skoro 10% vremena procenjenih sati za posao, dok je pomoć u kreiranju i testiranju service API-a (koji nije moj deo posla) oduzeo 14% vremena. Što će reći da sam četvrtinu procenjenih sati potrošio bez da sam i pipnuo Xcode. (sreća te sam ovu lekciju davno naučio, pa pri procenjivanju uračunavam i ovakve stavke)
Zbog toga je a-priori omaložavanje cene za dati sajt od 25.000€ pucanje u nogu nama samima: web developerima i programerima raznih fela. Kamo lepe sreće da sajtovi uobičajeno koštaju toliko. U Srbiji svi znaju da su advokatske i (privatne) zdravstvene usluge skupe, a taj web - ma to je sića, završi se brzo. A za to smo sami krivi, što pristajemo na sulude cene i što ovako reagujemo kada neko drugi uspe da uzme lepe pare za web sajt. Dok tako pristupamo svom poslu, cena radnog sata će nam biti manja od molera, vodoinstalatera i sličnih zanimanja. Jer su se oni izborili za poštenu cenu svog posla, mi nismo.