Evro po čoveku, za film Atentat.

Bladi konačno. Čitav turnir je odigrao fenomenalno, jedino je ovde bio blago stegnut ali je ipak uspeo da pobedi the najboljeg. Federer je bio isti kao i uvek - mnogo winnera i ekstremno mnogo poklonjenih poena. No, pobeđuje onaj k’o manje greši i Novak je bio izuzetan.

Izuzetan momak u svakom pogledu. Kako je samo dostojanstveno prešao preko teškog kiksa organizatora, a usput verovatno i naljutio sve lokalne “patriote”. Dva velika plusa za njega u mojim očima.

Možda već na US Openu, ali sasvim sigurno sledeće godine minimum jedan Grand Slam.

Aleksa je napunio mesec dana. Ili barem kalendar tako kaže.

Prvih par dana su bili pakleni. Dolazak malog pištavog je urnebesan. Kaže mi Ana da je u bolnici bio retka zverka - miran i uglavnom spava. Ne znam šta su mu tamo radili, ali se kod kuće regularno drao, samo tako. Kasnije smo provalili da su ga puno dohranjivali i on onako sit samo kulirao. Anino telo se još uvek privikavalo na celu tu priču i oporavljalo od porađaja, pa mleka još uvek nije bilo dovoljno. A mali navikao na dosta hrane, pa je bilo vrištanja i pištanja, frustracije, čitave noći na nogama u pokušaju da ga umirimo…

Posle 3 ili 4 dana smo provalili da u stvari možda i nije samo do hrane.Uspeo je da iskija jednu slinu, što će reći da ga je mučio i nos. Fiziološki rastvor i malo golicanja pelenom i iskijao je još svašta…što je ta noć bila divna, čudo jedno.

Tada se već i mleko ustalilo, pa smo počeli da ga privikavamo da ne može da jede kada mu padne na pamet. Potrajalo je to nekih nedelju dana, dok se nismo ustalili na 3h. Između početaka hranjenja, pošto je u startu jedno hranjenje trajalo i po 1.5h. Mali blesan u početku sisa k’o gladna godina, a onda počinje da posustaje i zaspe. Neverovatno - ne možeš ga probuditi, ne reaguje na drmusanje, štipkanje, ma ništa. Baksuz mali - a kada ga uspavljujem i spustim da spava, probudi se i na najmanji nagli pokret. Sada je kraće, obično oko 40min.

Na kraju druge nedelje su počeli grčevi. E što je to muka…Najede se, pun stomačić, zaspe k’o klada, spustiš ga u krevetac; 10min kasnije čuješ prvo stenjanje a onda dreku. Grči se, isplazi jezik i stiska ručice - srce me zaboli kada ga gledam. No, šta je tu je, jedino da mu nekako zagrejem stomak i blago pritisnem. Ako podrigne, ih - mirni smo 15min. Ali sve je to malo. Opet se budi, kako kad. Nije strašno baš uvek, nikad se ne zna.

U to vreme sam odgledao jedno 6-7 filmova koji mi mesecima stoje u redu za čekanje. Odgledao sam 7 epizoda Battlestar Galactice iz treće sezone. Pre neku noć sam počeo i 24, prva sezona. Fenomenalna serija. Da se primetiti da čuvanje slatkiša ima i dodatnih prednosti. Kad već se leže u 2, 3, 4 ujutro, barem da iskoristim.

Poslednjih nedelju dana ima dana kada po čitav dan plače. Ponekad prosto ne znamo zašto; zaceni se od plača da se zagrcne i prestane da diše. Tada se umiri, misliš neće više, kad ono - samo uzme vazduha i nastavi. Pa se đipa, gura me i rukama i nogama, grči se a nekad i ne nego se samo dere iz sveg glasa. A onda po čitav dan bude miran, čak i ne spava nego samo leži u kolicima i gleda…negde…

No…da vam kažem…kada mi spava u naručju, što na ramenu, što na grudima i jedna ruka ispod njega a druga podignuta malo višlje ka mom vratu…rastopim se. Zaboravim i na to da je 3 ujutro i da moram da izdržim još 1h jer je tada sledeće hranjenje (i da Ana uhvati malo sna). I da sam hteo da ga bacim pre pola sata jer se drao bezveze. I da čitavo veče ništa pametno nisam radio jer ga čuvam i pazim ili prosto samo smirujem grčeve.

Nema tada ničega drugog na svetu sem nas dvojice.

Ne, neću pisati o radnji. :)

Ko ne čita, čuće već, a ko prati knjige, pročitaće. Mada, prosto ne mogu da zamislim da je neko pročitao svih onih šest i da nije sad preko vikenda dohvatio sedmu knjigu. Ja sam jako ponosan na sebe - uspeo sam da se uzdržim da ne skidam ništa sa Interneta, da ne pratim forume, da ne čitam NY Times review ukradenog izdanja…ništa.

U subotu, oko pola 1 sam krenuo ka Plato knjižari u Knez Mihajlovoj, gde sam i ranije kupovao HP knjige, pa sam znao da prodaju. Blago sam se iznenadio kada sam u redu video samo 15-tak ljudi - očekivao sam više. Mark, kolega iz firme, inače Englez je trebalo da dođe takođe, ali oko 5 do 1 ga nije bilo.

Krećem tada unutra, pazarim knjigu i čujem se sa Markom, koji kaže da stoji ispred Knjižare Akademija gde čeka stotine ljudi u redu. I onda sledi jako smešan razgovor.

Mark, come here, 200m down to Plato. There are 4-5 people in line.

• Are you sure they are selling it there, I think it’s only here that it’s sold…

Mark, I’m telling you, you can buy it here.

• I’m not sure, really…

Mark, I’m holding the book, I just bought it.

• You’re holding it? Really? You got the book?!

Yes. (umirem od smeha ovde)

• Err…buy me one, buy me one please, I’m coming now.

Nakon što je i on uzeo knjigu, vratili smo se do Akademije i obavestili ljude u redu da mogu da je kupe i nešto niže. Prvo smo mislili da dođemo ispred i da se proderemo “knjiga na prodaju u Platou” i napravimo stampedo ali smo odustali, pa rekli tu ovima što su bili zadnji u redu. Nisu nam baš svi poverovali. :) Šta da im radim… ;)

E da: bio sam i na premijeri 5. filma. Super sam se zabavljao, klinci su navijali čitav film, a scena borbe Death Eatera i članova Order of the Phoenix je izuzetna. Jedva čekam DVD pa da pogledam nekoliko puta.

E da 2: Deathly Hallows je sjajan završetak - dinamičan, stalno se nešto dešava, bez praznog hoda. Sve se rasvetljava, JKR je sve niti lepo ispovezala. Na par mesta sam bio iznenađen razvojem situacije i pomislio eh, sad nije znala šta će pa koristi Deus ex machina foru ali ne - sve je ok, sve ima razlog. Naravno, suštinska poruka čitavog serijala - da su ljubav, nesebičnost i požrtvovanje najveća snaga i vrednost jednog razumnog bića - se potvrđuje i ovde i na divan način rešava celu priču.

Jedva čekam da Aleksa poraste, pa da ga zarazim ovim virusom. ;)

Preterujem, ali ipak…

Kada vam 3rd-party service za reklame blokira učitavanje sajta na skoro 1 minut (tačnije prestao sam da gledam, a posle video da se u nekom momentu učitavanje strane nastavilo) onda bi se valjalo zapitati o smislenosti tih reklama. Ili barem o alternativnim tehnikama učitavanja istih.

Nije ovo prvi put da sa B92 sajtom imam ovakve mukice…Tu spada ono “čuveno” istraživanje publike - lista od desetak pitanja na koje ste morali da odgovorite da bi uopšte videli sajt. To je period kada uopšte nisam posećivao sajt - najduži period ikada (posećujem inače svakodnevno). Krajnje glup potez, što su valjda i shvatili pa skinuli tu glupost.

Zatim imbecilne Flash reklame sa ekstra-sitnim “zatvori” ili samo “x”…Krajnje iritirajuća praksa, čiji je jedini efekat bio da mnogo češće potežem AdBlockPlus.

Voleo bih da pročitam jednom na blogu Dejana Restaka koliko su takve stvari imale pozitivan/negativan efekat. Na primer, kakve su cifre posećenosti u vreme onog formulara. Bila bi zgodna promena u odnosu na postove o politici bloga.