Negde u jesen prošle godine, više se ne ni ne sećam tačno kada, sam proverio gde se moja firma - Radiant Tap - rangira na Googleu, kada tražim te dve ključne reči: radiant i tap. Žmarci su me prošli kada sam video da se rangiram na prvom mestu ali da su opisi i naslovi ispisani uz linkove na moj blog u stvari neki teški spam za swiss watches i slično njesra.

Ispostavilo se da su ko zna kada ranije, neki likovi iskoristili rupu u Wordpress temi koju sam koristio za ovaj blog i preko njega preuzeli kontrolu nad svim sajtovima koje imam na datom hosting accountu. Umesto da naprave neku štetu ili pakost, oni su promenili .htaccess file tako da ako ovom sajtu pristupaju Google ili Yahoo! bot i slična družina, oni vide potpuno drugačije stranice od onog što se vidi kada ljudi tu dolaze. Obzirom na vreme koje su imali na raspolaganju, razmere hackovanja su bile ogromne, do mere da bih morao da sve lepo dižem iz početka, da čistim Wordpress bazu, gomilu .php fajlova itd. U tom momentu nije bilo šanse da to radim zbog silnih obaveza i onda sam sve sajtove oborio sem firminog gde sam samo sklonio blog a očistio bitne stvari da sajt i dalje radi.

I tako je to stajalo sad već mesecima, jer nije bilo vremena. Najlakše bi bilo podići Wordpress ispočetka, ali posle ovog iskustva stvarno nisam imao živaca da ulažem još vremena u sve to. Bavim se sada drugim stvarima, web me slabo zanima i pomisao da treba da posvetim dosta vremena odmah a da zatim detaljno pratim celu tu industriju da bih reagovao na vreme kada se pojave ovakve rupe…nah.

Početkom ove godine sam počeo da razmišljam šta da radim sa svim ovim.

Ponedeljak, jutro. Još nije završeno finale Roland Garrosa 2012, nastavlja se u 13h, ako ne bude kiše. Međutim, jednu stvar treba zabeležiti (komentar je sa RG sajta).

I wish this comment could be liked by millions as it needs to be highlighted. The gesture in the second set when Djokovic conceded a point when the rules say it should have been replayed ( a Nole shot was called out when it was in fact in, although Rafa hit the next shot for a winner) was a bigger deal than winning four majors in a row or 7 FO’s. It was a display of sportsmanship that every child in the world should be shown, it was brilliant and shows what an amazing man he is, I would not have conceded that point, and 99% of people I’m sure would not have done. I do want Rafa to win as he is my favourite player, but Djokovic is all class, a gentleman, and a better man than I’ll ever be and a true inspiration. If only footballers could display such class instead of always trying to cheat the referee. Novak Djokovic - a champion in every sense of the word.

(Gary Roy · Birmingham UK)

Novak je najbolje što Srbija u ovom momentu ima, što svet priznaje i prepoznaje.

Od 15. januara više ne radim u GTECH-u; nedostajalo je još nešto manje od dva meseca pa da se navrši 11 godina mog rada u toj firmi. Doduše, ako  oduzmem 10 meseci što je otišlo na vojni rok, ispadne maltene tačno 10 godina aktivnog rada. :) GTECH je odlična i stabilna firma (i koja trenutno ima otvorene pozicije za 20 radnih mesta) i mnogo dragih ljudi odatle me prijatno iznenadilo poklonom za odlazak:

Jednom sam se u životu ozbiljno pripremao da napustim Srbiju ali sticajem okolnosti do toga nije došlo. Tada sam bio još uvek samac, bez ozbiljnih veza i obaveza. Sada, sa porodicom koja uključuje dvoje male dece, emigracija je veliki izazov. Stoga nisam nešto ozbiljno razmišljao na tu temu, iako se moja država svesrdno trudi, gotovo svake nedelje, da mi da povoda za takve misli. U poslednjih šest meseci sam sticajem okolnosti dosta vremena proveo van Srbije. Prvo dve nedelje u novembru u Americi (Memfis, TN) a sada već gotovo dva meseca u Homburgu, Nemačka. Dve nedelje u vrlo čudnom Memfisu nije dovoljno za formiranje mišljenja o uslovima života. Dva meseca možda i jeste, mada sam u zemlji čiji jezik ne znam, pa je teško uklopiti se.

No, bez obzira na same uslove života, jedna razlika u odnosu na život u Srbiji je toliko očigledna da mi bode oči svaki put kada se vraćam. Dominantni atribut društvene atmosfere u Srbiji je nadrkanost. Lica ljudi na ulici, način ophođenja (pogotovo među mlađim svetom) u radnjama, javnom prevozu itd - neverovatno je koliko više agresivnosti i mračnjaštva opazim nego napolju. Ne mislim tu na subjektivnost, ono što konkretno doživim, nego prosto posmatrajući druge ljude.

Setite se ovoga kada za nekoliko meseci budete držali olovku iznad glasačkog listića.