Sjajna 2010-a godina broji sitne sate.

To je godina u kojoj je Ana na svet donela našeg drugog dečaka, tako da kakva god bila na nekom drugom planu, to je divna godina bez ikakve sumnje. Časlav lepo raste i po drugi put imam privilegiju da uživam i radujem se zajedno sa bebom dok otkriva svet oko sebe. Sve te toliko proste i obične stvari nama odraslima, postaju neverovatne kada se dožive zajedno s njim. Kada recimo ujutro podignem venecijaner u njegovoj sobi a njegove oke se iznenađeno rašire a lice ozari osmehom kada me ugleda. Ili kada mu kapljica kiše padne na nos sa grane drveta pa skupi okice pokušavajući da fokusira i vidi šta to bi. Ili kad prvi put uspe da uhvati moj prst. Ili kad zatrese zvečku i onda zadivljeno pogleda u mene da podeli radost zbog tog novog iskustva. Ili kada idemo autoputem pa prolazimo ispod nadvožnjaka i na jedan tren se svetlost smanji a on se izbeči i gleda šta to bi. Ili…

Aleksa ga je divno prihvatio. Da mi je neko pričao da će dečak od tri godine ostaviti omiljenu igricu na iPadu i trčati do kreveca da priča sa bebom jer ona plače…Teško da bi bolje moglo biti.

Poslovno, ovo je godina koja je mogla biti i mnogo bolja. Mnogo, mnogo bolja. Nesposobna vlada ove zemlje nema pojma kako da nas izvuče iz mulja u kome se nalazimo, nema nikakvu strategiju niti viziju kakva bi ekonomija ove zemlje trebala biti.

Ovo je godina kada sam pokušao da otvorim svoju prvu firmu i odustao istog momenta, pošto ne startujem sa nule, već sa -84.000 dinara (a da sam to pokušao pre 2 meseca bilo bi -260.000din) i svakog meseca sam automatski dodatno u minusu barem 24.000 dinara, pre nego što sam išta zaradio (tačnije nebitno je da li posla uopšte imam). Možda sam ja naivan, ali mi to nikako ne deluje normalno. U zemlji u kojoj je 160.000 ljudi ostalo bez posla u privatnom sektoru, gde raste broj preduzetnika koji oduzimaju sebi život zato što su u dugovima i biznis im propada – izvršna vlast povećava količinu nameta ka onima koji se usude da nešto pokrenu i sklone sebe i možda još po nekog sa Biroa za nezaposlene. Ako u vlasti uopšte ima nekoga zainteresovanog da nešto dobro uradi, preporučujem da počnu od ovog teksta o pokretačkoj snazi nemačke privrede i ovog primera munjevitog preobražaja pravno-ekonomskog sistema čitave jedne zemlje. (Dok su Estonci imali Marta Laara, mi smo ubili Zorana Đinđića i dva puta birali Koštunicu. O ovim smetenjacima koji su ga smenili, ne vredi ni trošiti reči. Tuga.)

Lično u 2011-oj očekujem još gomilu lepih porodičnih momenata za pamćenje.

Poslovno ne očekujem ama baš ništa. Radiću puno kao i ove godine (vrlo verovatno i više nego ove godine) ali sam očekivanja ukinuo. U zemlji gde 80% glasova čvrsto drže nesposobni i nesposobniji, nadati se boljitku je nepotrebno opterećenje.

Ovu foru sam nedavno dobio na mail. Ne znam ko je autor, ali je plakanje od smeha garantovano.

U Novom Sadu je nedavno održano takmičenje “Veliki majstori paprikaša”. Pošto je treći sudija iznenada otkazao učešće zbog bolesti, umesto njega su nagovorili Peru (sudija #3), koji je uzbuđeno stajao kraj sudijskog stola pred sam početak takmicenja. Uveravali su ga da paprikaš nije nešto naročito ljut, a on je pristao najviše zato što će uz degustaciju biti točene neograničene količine piva.

Komentari sudija su u prilogu.

Mađarski paprikaš # 1 - Andrašova ljuta guja…

• Sudija # 1 - Malo previše paradajza. Zanimljiv šmek!
• Sudija # 2 - Fin, blag ukus paradajza. Jako blag.
• Sudija # 3 (Pera) - Gospode Bože, šta je ovo? Ovim se može skidati farba sa puta. Trebala su mi dva piva da ugasim vatru u ustima. Nadam se da je ovaj najgori. Ovi Mađari su ludi!

Mađarski paprikaš # 2 - Mirkov mlazni auspuh…

• Sudija # 1 - Dimljen, sa blagim ukusom svinjetine. Pomalo ljutne horgoška paprika.
• Sudija # 2 - Uzbuđujući ukus roštilja. Treba malo više ljute paprike da bi bio shvaćen ozbiljno.
• Sudija # 3 - Sklanjajte ovo od dohvata dece. Ne znam šta ovde treba da osetim osim bola. Morao sam da se odbranim od dvoje ljudi koji su hteli da mi pruže veštačko disanje. Doterali su još piva kad su mi videli lice.

Mađarski paprikaš # 3 - Izgore štala…

• Sudija # 1 - Odličan vatrogasni paprikaš. Odličan smek.
• Sudija # 2 - Malo preslan, odlično upotrebljena paprika.
• Sudija # 3 - Zovite službu za radiološko-biološko-hemijsku dekontaminaciju. Našao sam izliv uranijuma. U nosu mi je kao da sam ušmrkao čistač WC šolje. Svi već znaju šta treba da rade. Donose još piva dok se nisam zapalio. Konobarica me je opalila po leđima tako da mi je kičma sada sa prednje strane grudnog koša. Polako me hvata svo to pivo koje sam do sada popio.

Mađarski paprikaš # 4 - Crna magija…

• Sudija # 1 - Crni paprikaš sa skoro nimalo začina. Razočarajuće.
• Sudija # 2 - Blagi ukus limuna u crnom paprikašu. Dobar kao prilog za ribu ili druga blaga jela. Nije neki paprikaš.
• Sudija # 3 - Osetio sam kako mi nešto grebe po jeziku ali nisam osetio bilo kakav ukus. Mogu li se spaliti receptori za ukus? Eržika, konobarica, već stoji iza mene sa svežim pivom. Da li od piva ali ta žena od 150 kila počinje da izgleda privlačno, baš kao i ovaj nuklearni otpad kojeg jedem. Da li je paprikaš afrodizijak?

Mađarski paprikaš # 5 Maricina živa vatra .

• Sudija # 1 - Mesnati, jak paprikaš. Sveže samlevena paprika daje značajan smek. Jako impresivno!
• Sudija # 2 - Paprikaš sa mlevenom govedinom, nedostaje malo više paradajza. Moram priznati da Horgoška ljuta paprika ostavlja jak utisak!
• Sudija # 3 - Uši mi zvone, znoj curi niz čelo i više ne mogu da fokusiram očima. Prdnuo sam i četvoro ljudi iza mene je zatražilo medicinsku pomoć. Takmičarka se malo uvredila kad sam rekao da mi je njen paprikaš oštetio mozak. Eržika mi je spasila jezik tako što mi je sipala pivo na njega direktno iz bokala. Pitam se da li sam potpuno spržio usne? Strašno me nervira što su me ostale sudije zamolile da prestanem da urlam.

Mađarski paprikaš # 6 - Verin vegetarijanski…

• Sudija # 1 - Tanak ali hrabar vegetarijanski paprikaš. Dobar omer začina i paprike.
• Sudija # 2 - Najbolji do sada. Agresivna upotreba paprika, luka i začina. Izvanredan.
• Sudija # 3 - Creva su mi sada ravna cev ispunjena gasovitim, sumpornim plamenovima. Usrao sam se kad sam prdnuo i strahujem da sam progoreo i stolicu. Niko neće da stoji iza mene osim Eržike. Više ne osećam usne. Morao sam da odem u WC i obrišem dupe snežnim kornetom.

Mađarski paprikaš # 7 - Urlajuća senzacija…

• Sudija # 1 - Osrednji paprikaš koji se previše oslanja na konzerviranu papriku.
• Sudija # 2 - Oh-ho. Ima ukus kao da je kuvar u zadnji čas ubacio konzervu paprike. Moram napomenuti da sam zabrinut za sudiju broj 3. čini mi se da je u mukama jer nekontrolisano psuje.
• Sudija # 3 - Mogao bi mi staviti granatu u usta, izvući iglu i ja opet ne bih ništa osetio. Izgubio sam vid u jednom oku, a svet zvuči kao da je sačinjen od tekuće vode. Košulja mi je prekrivena paprikašom koji mi je neprimećeno iscurio iz usta. Gaće su mi pune lave koja se slaže sa mojom košuljom. Bar će na obdukciji znati šta me je ubilo. Odlučio sam da prestanem da dišem jer je strahovito bolno. Ionako ne dobijam nimalo kiseonika. Ako mi zatreba vazduha, usisaću ga kroz rupu od 8 cm koja se otvorila na stomaku.

Mađarski paprikaš # 8 - Atilin zavrtač noktiju…

• Sudija # 1 - Perfektan završetak. Ovaj paprikaš je odlično smišljen. Ne previše smeo, ali dovoljno da označi svoje prisustvo.
• Sudija # 2 - Ovaj poslednji je dobar, izbalansiran paprikaš. Niti blag, niti ljut. Nažalost veći deo je izgubljen kada je sudija broj 3 prdnuo, izgubio svest, pao na leđa i prosuo lonac paprikaša na sebe. Ne znam hoće li preživeti. Jadnik, ko zna kako bi se poneo da je okusio pravi ljuti paprikaš?
• Sudija # 3 - [nema izveštaja]

Srce mi se steglo kada sam video da Troicki izlazi na poslednji meč. Ozeb’o sam k’o na februarskom mrazu kada je prvi servis gem nastavio onako kako je išlo u 3 i po seta dubla juče - ama baš nikako. Troicki bez prvog servisa protiv Llodre u životnoj singl formi (razbucao nedavno nekoliko velikih imena na Mastersu u Parizu) - nade su mi bile u crvenom.

Ono što nisam očekivao nikako je Murray-evski nivo (a to znači najbolji na svetu) passing shota. Viktor je do očajanja doveo Llodru, čoveka kome je servis-volej sve i sva u igri. Ne znam statistiku, ali mi deluje da ga je Viktor prošao u jedno 80% pokušaja. Fascinantno, totalno. Viktor Troicki je odigrao meč karijere, meč za koji je trebalo imati mnogo muda, pogotovo posle velikog razočarenja juče. Ovo danas je bilo kao u snu.

Da ne zaboravim i fenomenalnog Novaka Ɖokovića, koji je oba svoja meča odigrao na tako vrhunskom nivou da deluje kao da se čitave sezone spremao samo za ovo finale. Fenomenalno koncentrisan i napaljen, demonstrirao je silu i pokazao da je u ovoj grupi tenisera totalno bez premca.

Žao mi je Janka, koji je imao loš dan u petak, no ne zaboravljam dve čudesno vredne pobede u polufinalu protiv Čeha - zbrisao je finalistu Wimbledona i top 10 igrača Berdiha kao i uvek nenormalno napaljenog (kad igra za reprezentaciju) Štepaneka i uz Novakov strašno psihički težak meč protiv Berdiha doneo prolaz u ovo finale.

Nenad Zimonjić zaokružuje ovaj tim. Nenad je nekako uvek u senci, ali kao najstariji uvek ima šta da savetuje i pomogne - danas je dva puta selektoru Obradoviću nešto govorio tokom Novakovog meča, nesumnjivo stvari koje je primetio kao slabosti kod Monfilsa. Živo me zanima kako će naredne godine on i Llodra funkcionisati kao dubl i nadam se da će konačno uspeti da osvoji Australian Open.

Šta posle ovoga?

Kada si ovako visoko, na samom vrhu, nema se više gde nagore, a mnogo je teško tu ostati, pogotovo kada se mora igrati protiv slabijih selekcija. Psihički je teško napaliti se na takve mečeve posle ovoga. No to je tako i nema se gde - u martu igramo u Areni protiv Indije a nakon toga videćemo kuda i kako. Sada kada je đana skinuta i Salatara je konačno naša, ostaje mi samo da se nadam da ću u Beogradu gledati i strašnu Španiju, naravno sa zdravim i pravim Rafaelom. Pa da vidimo da li će i njega boleti glava od buke u Beogradskoj Areni, kao što meni zveči kojih par sati nakon izlaska odatle. I Švajcarsku naravno, ali sumnjam da Rogera Davis Cup dovoljno zanima, po svim izjavama zanimaju ga samo Grand Slamovi i Olimpijske Igre. No, nada postoji. I još mnogo, mnogo tenisa za čisto uživanje.

Tenis je sport u kome možeš da vodiš 6:0 6:0 5:0 40:0 i da izgubiš meč. Ovo je sport u kome do poslednjeg poena mora da se igra koncentrisano i sigurno, nikada ništa nije gotovo. Zato volim tenis (a iz istog razloga i odbojku) jer nema vremenskog ograničenja i nema zvonka spasića koji će te nagraditi što si 60-70% meča odigrao vrhunski a ostatak čekao da prođe vreme. Ovo je sport za glavu isto koliko i za mišiće, ovo je sport za gladijatore.

Moja Srbija je šampion sveta u takvom sportu i ja ne mogu biti sportski srećniji od ovoga.

U istoriji Srbije nikada nije falilo pametnih i umešnih ljudi. Nikada nije nedostajalo ni visprenih i umešnih političara. Ono što smo vrlo retko imali jesu pametni ljudi koji su bili spremni da se uhvate u koštac sa lošim stranama Srbije, da iskoriste poziciju na kojoj su da Srbiju promene na bolje.

Zoran Ɖinđić je jedan od tih ljudi. Godinama satanizovan od strane Miloševićeve i Šešeljeve vlasti, u svom narodu za koga je tako mnogo radio nikada nije bio cenjen, nikada nije bio priznat. Od mnogih svojih prijatelja sam čuo da su prvi zaista slušali šta je pričao u onih 3 dana žalosti nakon njegovog ubistva. Danas ga se uglavnom setimo 12. marta, što je meni previše tužno. Ja ga se radije sećam sa govornice na Terazijama u zimu ‘96/97 ili na protestima Saveza za promene, sa otvaranja Beogradskog maratona ‘97, sa otvaranja prve Sinergije u Sava centru. Sećam se beskrajne energije i optimizma, onog “nikada nije toliko crno da ne može da se nešto uradi”. I pored sve satanizacije, do svoje smrti je neumorno radio na tome da Srbija postane bolje društvo. Bolje društvo je bio njegov primarni cilj, ne plate, penzije i ne znam šta.

Zato je za mene Zoran Ɖinđić najveći car. Nadam se da će za dobar deo vas koji ste ovo pročitali biti isto. Čak i ako imate loše mišljenje o njemu, potrošite nešto vremena da pročitate nešto od njegovih intervjua, pogotovo neposredno pre smrti. Iznenadićete se.

3.95kg, 57cm veliki paketić je pre par dana isporučen u našu malu famiju. Jedva čekam da on i Ana dođu kući i Aleksin izraz lica kada ga bude video. :)

Ana mi kaže da više voli da spava danju nego noću, što znači da ću verovatno konačno završiti gledanje serije 24 - sa Aleksom sam stao na pola 4. sezone.