Negde u jesen prošle godine, više se ne ni ne sećam tačno kada, sam proverio gde se moja firma - Radiant Tap - rangira na Googleu, kada tražim te dve ključne reči: radiant i tap. Žmarci su me prošli kada sam video da se rangiram na prvom mestu ali da su opisi i naslovi ispisani uz linkove na moj blog u stvari neki teški spam za swiss watches i slično njesra.

Ispostavilo se da su ko zna kada ranije, neki likovi iskoristili rupu u Wordpress temi koju sam koristio za ovaj blog i preko njega preuzeli kontrolu nad svim sajtovima koje imam na datom hosting accountu. Umesto da naprave neku štetu ili pakost, oni su promenili .htaccess file tako da ako ovom sajtu pristupaju Google ili Yahoo! bot i slična družina, oni vide potpuno drugačije stranice od onog što se vidi kada ljudi tu dolaze. Obzirom na vreme koje su imali na raspolaganju, razmere hackovanja su bile ogromne, do mere da bih morao da sve lepo dižem iz početka, da čistim Wordpress bazu, gomilu .php fajlova itd. U tom momentu nije bilo šanse da to radim zbog silnih obaveza i onda sam sve sajtove oborio sem firminog gde sam samo sklonio blog a očistio bitne stvari da sajt i dalje radi.

I tako je to stajalo sad već mesecima, jer nije bilo vremena. Najlakše bi bilo podići Wordpress ispočetka, ali posle ovog iskustva stvarno nisam imao živaca da ulažem još vremena u sve to. Bavim se sada drugim stvarima, web me slabo zanima i pomisao da treba da posvetim dosta vremena odmah a da zatim detaljno pratim celu tu industriju da bih reagovao na vreme kada se pojave ovakve rupe…nah.

Početkom ove godine sam počeo da razmišljam šta da radim sa svim ovim. Prva pomisao je bila da brigu o sigurnosti, skalabilnosti i hostingu prebacim na nekog drugog. Prirodan izbor je bio SquareSpace o kome su moji omiljeni podcasteri pričali hvalospeve i hvalospeve. Pre par nedelja sam otvorio testni account, napravio neke osnovne crtice i bio prilično zadovoljan kako je sve to ispalo. Međutim, problem je što ja imam nekoliko sajtova koji mi trebaju, a Squarespace košta 10-20$ za svaki, što bi ispalo dosta para za nešto što realno jedva da ima par stotina poseta.

Od temelja pa…

Opcija koja je preostala je bila da napravim potpuno statički sajt, baziran na nekom od mora static site generator platformi. Posle nekoliko isprobavanja, izabrao sam Octopress, platformu koja se reklamira kao blog platfora za programere. Koristi Ruby, Rack, Python, Jekyll i gomilu tako nekih simpa imena što ne znam šta tačno i kako rade ali što nije problem postaviti na Macu, zahvaljujući sjajnom radu drugih ljudi koji su stvorili Homebrew, PiP, Pow!! itd. Ozbiljno, kada sada gledam ovo, nimalo nije čudno da je Mac platforma najbolja na svetu za ozbiljan moderan web dev razvoj. Sa kakvom lakoćom se sve ovo postavi je čudesno i kada slabo znaš tehnologiju; mogu misliti kako je kada poznaješ u prste.

Iskoristio sam exitwp da izvučem postove iz Wordpress bloga, a zatim potrošio nekoliko dana da sredim sve slike, prevučem sve lokalno, podesim par plugina za Youtube i Vimeo embed i tako to.

Octopress koristi Markdown za pisanje tekstova, što je još jedna stvar koju sam želeo odavno da naučim. Ovo je prvi post/tekst koji pišem u tome i trebaće mi neko vreme da pohvatam sve sitnice, ali je prilično lepo i jednostavno za sada.

Bitan gubitak sa exitwp-em je što nemam komentare. Octopress ni nema podršku za komentare - na statičkom sajtu to nema smisla, tj. nije moguće izvesti. Opcija koja se predlaže je da se koristi Disqus web servis, ali me to uopšte ne zanima. Komentare sam ionako odavno bio isključio i na Wordpressu, jedino mi žao nekih stvarno dobrih komentara na stare postove, ali šta je tu je. Možda u nekom momentu uspem da ih spasim i nekako ubacim nazad.

Od sada, komentarišite na Twitteru, tu sam vrlo aktivan :)