Pre dva dana sam kupio vacic.rs i vacic.in.rs domene. Juče me obavestili da je sve gotovo, uplata evidentirana i to. Onda sinoć krenuo da postavim neki sitan sadržaj, čisto da nešto stoji… i upao u čistu nirvanu. Dva sata proveo u cifranju sličica, pixel levo, pixel desno, ovaj font, onaj font.

Ne pamtim kad sam se lepše zabavljao radeći nešto – do tačke da se zapitam da li je trebalo da ostanem grafički dizajner, umesto što sam prešao u programere. U stvari, u programiranje sam i krenuo kad sam skapirao da se to više plaća. Meni je ekspertsko znanje CSS-a jednako ekspertskom znanju C# ili Jave ili koječega drugog – no u mislima većine poslodavaca protected override vredi više od color:#333;background:#eee;.

Ultimativni vrh onda ispada kombinacija dizajner+developer – retka zverka. Mučno i traži mnogo ulaganja, ali i donosi kintu – zato sada deo svog slobodnog vremena trošim na Beginning ASP.NET 3.5 in C# 2008: From Novice to Professional, 2nd Edition. Ignorišite negativne komentare na Amazonu – ova knjiga je sjajna, taman kakva meni odgovara.

Zato povremene ekskurzije do nirvane doprinose mentalnom zdravlju. Provereno. Pronađite šta je vaša nirvana i pružite se katkad ka njoj.

Peščanik možete da volite ili ne volite. Retke su tako beskomporomisne emisije i obično se nalaze na dva ekstremna kraja: ili su totalno društveno normalne – gde spada Peščanik – ili totalno razumski nenormalne (imam i ovde primere, no neću da zagađujem blog).

I za one koji ne vole Peščanik preporučujem fenomenalnu rubriku na sajtu pescanik.net zvanu “Čita umesto nas”. Svake nedelje se tu objavljuju odabrane izjave raznih lica divne li nam javne scene. Redovno umirem od smeha čitajući pojedine bisere gluposti ali i lucidnosti. Nekoliko primera iz ovonedeljnog izdanja:

Već 200 godina velike sile mešaju se u naše unutrašnje stvari. Da smo velika sila, mešali bismo se i mi. Milan St. Protić, bivši diplomata, Glas javnosti, 10.04.08.

I Zemun i Beograd su bili “porobljeni”. Beograd od Otomanske imperije, Zemun od Austrije. I, kako su ti Srbi, pod te dve okupacije, živeli? Ko je u stvari bio potlačen? Po izjavama patriotskih diletanata ispada da su Srbi u Šumadiji, pod Turcima, bili slobodni, a oni preko, u Evropi, živeli su u ropstvu. Dragan Stojković, čitalac, Danas, 11.04.08.

Vojvođanski Mađari se već dugo zalažu za personalnu i teritorijalnu autonomiju, ali naša stranka takav anticivilizacijski koncept ni u ludilu neće prihvatiti. Borko Ilić, funkcioner DSS, Glas javnosti, 12.04.08.

Od ulaska Rusa i partizana 1944. u Beograd nije bilo veće operacije. Aleksandar Tijanić, direktor RTS o “Evrosongu”, Politika, 11.04.08.

I za kraj nešto što uopšte nije smešno, ni tužno. Prosto je vanserijski tragično i najslikovitije pokazuje šta će biti krajnji cilj sadašnje “politike” trenutne vlasti:

Prvi su napustili radna mesta zaposleni u gnjilanskom kraju, najmanje 250 policajaca i radnika pravosuđa. “Ni do danas niko nije ništa dobio. Nadaju se da će dobiti… U Prištini bi ih primili opet na posao, ali kako sada da se vrate kada su izašli zbog nezavisnosti. Plaše se da bi to bilo shvaćeno kao da sada to priznaju”, kaže Vesna Jovanović iz gnjilanske opštine. Ona dodaje: “Narod ovde, u Pomoravlju, gde inače niko nije ni došao da im javi niti obrazloži bilo šta, izdržaće nekako dok se ne završe izbori. A, ako ni tada ne dobiju ništa, onda smo u gadnom problemu. Većina kaže da posle svega ne bi ni u Srbiju, već da traže azil”.

Ministar za Kosovo i Metohiju je najodgovorniji. On je to (napuštanje posla) sugerisao narodu i on je davao ta obećanja. Sramota! Ne samo što je obećavao, on i deli narod! Na severu Kosova policajci su dobili plate i iz Prištine i iz Srbije, a južno od Ibra, gde je narod najugroženiji, niko ništa. Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga, Blic, 10.04.08.

Otvorio nalog, dok sam čitao tekst o istom u PC #143.

Čudno kako te na ovakve akcije ponukaju najmanje očekivane stvari. Twitter sam gledao, čitao, otvarao ko zna koliko puta, ali nikako da se nateram. Onda čitao (više preleteo nego baš čitao) ovaj tekst dok sam vario ručak ;), pa onda prošvrljao da vidim šta od klijenata ima za iPhone i svideo mi se PocketTweets.

I onda da pokrenem na iPhoneu, onda otvorim nalog i eto…Ide samo od sebe. Videćemo dokle će stići. Za sada sam dodao Dragana na follow listu, treba da iskopam koga tu sve ima.

Ovaj blog sam kreirao onako, iz zezanja i nikada se nisam nešto posebno njime bavio. Nema čak ni uobičajenih “O meni” i “Kontakt” stranica. Par puta sam menjao dizajn, ali je to bilo čisto promene radi, jer mi dosadilo da gledam u prethodnu verziju.

Ovo je prvi ozbiljan dizajn pravljen specifično za ovaj blog.

Tipografija par excelance

Fontypo je kombinacija reči fonts i typography. Odavno sam želeo da vidim koliko je jednostavno/komplikovano kreirati dizajn koji će se bazirati na jednom čvrstom gridu i – koliko je god to moguće – poštovati vekovima ustaljena tipografska pravila. Mesecima čitam postove o tome, gledam CSS frameworke koji će to uraditi za mene (i usput verovatno skuvati ručak Aleksi :). No, sve se to slabo usadi dok ne prođe kroz prste.

Ovaj dizajn nema nikakvih slika – mada planiram da dodam jednu, dole na dnu, malu fotografiju moje širokosti. Sve slike na sajtu su deo zapisa, sama tema je čist tekst. 95% sadržaja koristi jedan te isti font; ako koristite Mac videćete najverovatnije Helvetica Neue, a na Windowsu Arial. No, nijedan od ova dva fonta nije moj prvi izbor - to su Frutiger pa Univers. Ukoliko još koristite Firefox 3, onda ćete tek uživati, obzirom da verzija 3 sjajno podržava različite veličine unutar familije fontova. Konačno da imena CSS pravila font-family i font-weight dobiju puni smisao. Tipografski sam ovde najtanji, tako da ću vremenom sigurno doterivati Fontypo.

Dizajn “stoji” na skeletu1 koji bi trebalo da se taman lepo smesti unutar 1000px širine. Ono što je interesantno je da nisam koristio px već em pri definiciji skeleta, tako da će povećanjem veličine fonta “porasti” ceo skelet, zadržavajući sve osobine kvalitetne tipografije.2

Jedan red teksta ima 40-50 znakova – taman prava mera. Visina linije je 150% fonta, a razmak između pasusa je tačno visina jedne linije. Tekst na strani strogo prati vertikalni ritam, što možete proveriti korišćenjem Syncotype bookmarkleta. Počev od ovog zapisa, više nećete videti znak za hyphen (-, mala crtica desno od 0 na tastaturi) da razdvaja delove rečenice; sada koristim en dash i em dash, tj. kraću i dužu tanku crticu po sredini linije teksta. Ako mi nekada zatreba minus, to opet neće biti spomenuti - već −. Navodnici i apostrofi su lepi tipografski zavijutci, a ne oznake za minute (‘) i sekunde (“). Ti isti navodnici, ako se zadese na početku naslova, “vire” sa strane. Akronimi usred teksta su veličine malih a ne velikih slova. Bulleti ispred liste nisu uvučeni, već izvučeni u belinu sa leve strane, tako da leva ivica teksta ostaje netaknuta. Blok citati su verovatno najkomplikovanije parče CSS-a u čitavom fajlu, ali mi je veoma drago kako je na kraju ispalo. Zahtevaju prilično naprednu CSS podršku da bi se lepo sve videlo, što isključuje korisnike IE6 i IE7.

Obzirom da je sadržaj na srpskom, HTML element ima lang="sr" atribut, što će Google i ekipa, nadam se, znati da cene. Gomila engleskih reči kojih nikako da se otresem3 je markirana istim atributom sa odgovarajućom vrednošću.

Ugođaj čitanja kao krajnji cilj

Nema logoa na vrhu. Nema navigacije na vrhu; nema je ni sa strane. Nema sporednih sadržaja načičkanih tik uz tekst. Želim da se ono što ovde pišem čita. Navigacija ka ostalim delovima sajta je prisutna – ispod samog teksta, no ono što želim je da tebi, čitaocu, pažnja bude usmerena na tekst.

Otuda i aspiracija ka dobroj tipografiji – da čitanje bude što ugodnije.

Otkud baš sada?

Nekoliko puta sam slušao/čitao, sada već čuveni govor Baraka Obame, o rasnim pitanjima i podelama u Americi. Već sada se taj govor upoređuje sa verovatno najčuvenijim govorom 20. veka - “I have a dream” Martina Lutera Kinga.

Govor je zaista izuzetan, bez lažnih floskula, prodavanja magle i pričanja popularnih priča. Obama na izuzetan način govori o uzrocima i posledicama raznih podela. O tome da su reči njegovog pastora takve kakve jesu zbog toga što je on (pastor) rastao i formirao se kao osoba u okruženju kakvo je vladalo u Americi 50-tih i 60-tih. Nedavno sam na sajtu Peščanika naleteo na odličan prevod kompletnog govora i najiskrenije preporučujem čitanje istog.

Govore slične snage sam slušao i u Srbiji, poslednjih godina. Zoranov govor o nacionalizmu i patriotizmu studentima u Banjaluci pred samo ubistvo je odličan primer. Njegovi govori i statvovi sa kampanje “Srbija na dobrom putu”. Ili govor Čedomira Jovanovića na završnoj konvenciji LDP-a pred prošle izbore. Čitanje Obaminog i Čedinog govora jednog za drugim je veliko otvaranje očiju kakvog mladog i perspektivnog političara ova zemlja ima.

Obamin govor se u Americi opisuje kao prekretnički, kao nešto što će se godinama kasnije smatrati za početak oporavka Amerike kao društva u kome trenutno vlada strah. Od recesije, nesigurnosti, od terorizma. Od beskrajnih ratova u Iraku i Avganistanu. Ne znam da li bi ove reči i ovakav govor imale takav efekat da su izgovorene nakon 8 godina Klintonovog predsednikovanja, nakon kojih je Amerika odlično stajala. Možda. A možda je bilo potrebno 8 godina Džordža Buša mlađeg da bi te reči imale dovoljnu težinu. To će istorija reći. Ono što stoji je ovakav komentar:

Finally somebody gets it! Finally someone rises above all the crap, & when put in a difficult situation, dares to address the situation itself instead of cutting all ties with the offending situation and running for the hills. Finally a presidential candidate who isn’t the usual “well he’s better than the other horrible choices”

(naglašavanje moje, komentar na YouTube strani na kojoj je govor)

Mi smo devedesetih godina proživeli nacionalni i ekonomski sunovrat. Jedva da smo se pokrenuli u dobrom pravcu kada je 2003-te ta priča sjebana. Da li treba da prođe još 4 godine pod Koštunicom (ovaj put sa radikalima) pa da ideje i programski ciljevi koje zastupa LDP dovoljno dobiju na težini? Koliko još treba da potonemo da bi krenuli ka površini?

I dokle ćemo da glasamo za neke samo zato što su oni drugi gori od njih?

Videćemo za mesec i po dana.