Pre skoro 20 godina, kada je ćale raskrčio polovinu šljivara i zasadio špalir na tih 10 ari, bilo je bezmalo 500 čokota. U najboljoj godini, to je donosilo oko 1200kg grožđa. Zasađene sorte su bile who’s who srpskih kućevnih vinograda: Frankovka, Prokupac, Župljanka, Plovdina, Kardinal, Hamburg Muskat… Sve i svašta. Ne sećam se tačno razloga za ovakav pristup, ali verujem da je bio sistem: da vidim šta će se primiti i uspeti. ;)

Vremenom su se neke sorte isušile ili nisu ni iznikle. Povremeno bi se neka i smrzla (Pirot ume da bude gadno hladan). Onda je u martu 2005. bilo par nedelja užasne hladnoće (nije prelazilo preko -10) i tada se 60-tak čokota smrzlo.

Vreme je bilo da se tu neke stvari isprave. U četvrtak sam sa prijateljima zasadio 90 novih čokota, popunivši sva prazna mesta. Rupe su već bile pripremljene nekoliko dana ranije i sama sadnja je trajala oko 5 sati, bez neke veće žurbe.

Sada mi ostaje da sačekam godinu dana i vidim koliko će i kako niknuti. Kuc, kuc. A za recimo 3 godine prvi plodovi, a godinu nakon toga i prva ozbiljna berba. Kuc, kuc, kuc, kuc.

Meni izbor deluje vrlo jednostavan: Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?

Da ili ne?

Ako je da, onda glasajte za bilo koga od ovih:

Za razliku od ranije, ovoga puta smo uvereni u formiranje vlade, a ako to kojim slučajem zatreba, makar i formiranje koalicije. Ne bih isključio tu mogućnost

Tomislav Nikolić koaliciju otvoreno nudi DSS-u, ali uz napomenu da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera.

Moramo poštovati izbornu volju naroda. Ja ne mogu, niti ću bilo kada reći da sam protiv svog naroda. A ako taj narod bira radikale, onda su oni u igri

Ko je gledao Utisak nedelje od 10. marta, mogao je i da čuje Borisa Tadića kako ne isključuje postizbornu koaliciju sa DSS-om ako “promene politiku”. U Kažiprstu narednog dana Pajtić odbio da isključi tu mogućnost. Onda Boris Tadić kaže da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera. G17 je poznat da im nije gadljivo da prave koaliciju sa njima (zajedno su srušili Živkovićevu vladu).

Baš lepo, srećno društvance.

Ako je ne, onda glasajte za LDP ili stranke manjina.

…

Potpuno je fascinantno na kolika poniženja je Demokratska stranka Borisa Tadića spremna da ide i koliko nisko je spremna da se spusti da bi zadovoljila apetite jedne salonske stranke koja je od svog nastanka ‘93. uvek u istraživanjima imala mnogo više procenata nego što ih kasnije na izborima zaista i dobije. Dragan Bujošević odlično ilustruje:

Meni sad to izgleda prosto neverovatno, ako je Vojislav Koštunica tresnuo vrata pred nosom Borisu Tadiću i rekao je - Zdravo, bre, raspuštam Vladu zbog tebe, neću s tobom, hoću s radikalima. Sad, Boris Tadić mu ponovo otvara vrata i kaže - Ej, ipak možemo… Pa, kako možete zajedno?

To je ono o čemu je Zoran Đinđić govorio, ovo je sad jedan lični detalj, pa, bila je zima 2002. nešto smo Zoran i ja pričali i Zoran meni kaže - Ja više stvarno ne mogu da radim sa Vojom, ne mogu više, sad ćemo da sredimo mafiju, sad ćemo ovo, ono, dobićemo te izbore, ali ja neću biti premijer vlade u kojoj treba da bude i Voja, ne mogu, neka bude bilo ko drugi iz Demokratske stranke. I tad mi je objašnjavao da su u stvari politike, da su ideje Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije različite. I on je rekao - Ej, ja govorim o društvu, ja ću da menjam društvo, a, kaže, Voja govori isključivo o državi, o granicama, to je naša suštinska razlika.

I ja mislim da je to i dalje u stvari razlika, da se ta razlika sad ispostavila, da ovi izbori dovode upravo do toga o čemu je Zoran govorio. I mislim da veliki deo ljudi u Demokratskoj stranci to jako dobro razume.

Dalje u razgovoru je i dodatna razrada o suludom odnosu Tadića i Koštunice - preporučujem čitanje. Obzirom da DS povećava broj mandata dok se DSS-u kroz izbore smanjuje, jedino razumno objašnjenje jeste da Tadić smatra da će ovakvom populističkom pričom da dalje otima glasače od DSS-a. Ako se to zaista i desi i ova DSS-NS idiotarija spadne na 20-tak poslanika ili (san snova) ni ne pređe cenzus, onda skidam kapu. To je istovremeno i prilično riskantna taktika jer u slučaju da tako ne bude, dobitnici će biti svi, a gubitnik samo DS. Ako i posle ovih izbora ispadne da DS mora da ide u koaliciju sa DSS-om, opet će biti meta najgorih ucena, broj razočaranih će nastaviti da raste i LDP će profitirati.

Za pobedu razumnih nad ovim zlotvorima, potrebno je da DS & co. pristigne radikale po broju mandata i da LDP dobije barem 30 poslanika. To znači da DS treba da pređe 80 poslanika a da G17 zadrži ili (ovo bi bilo ogromno čudo) poveća svoj broj. Uz sitan broj ostalih (tu računam pre svega na stranke manjina), to bi dovelo do preko 126.

U slučaju da LDP ne bude imao dovoljno poslanika da bude faktor u formiranju vlade, imaćemo ili vladu SRS + DSS/NS sa Nikolićem na mestu premijera ili vladu DSS/NS + DS & co gde će Koštunica opet sebi istrgovati mesto premijera. Situacija u kojoj DSS/NS ne pređe cenzus mi deluje nerealna, pa je ne razmatram. Pritom se potajno nadam da bi SPS ovaj put mogao da ostane ispod. Kuc, kuc.

Samim tim, cilj deluje jasan: dupliranje broja glasova LDP-a na 400.000, što bi bilo dovoljno za 30-tak poslanika. Sa ovakvim rasporedom političke scene kakav jeste, važnost LDP-a je ogromna. Stoga ponavljam pitanje s početka:

Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?

Gledajući danas reprizu emisije “Rekonstrukcija ubistva premijera Ɖinđića” pobesneo sam, kao i svaki put kada gledam nešto slično. Pobesneo jer je bilo tako blizu da se gamad pobije a mulj ukloni. Kada vidim ko ga je nasledio, ko vlada Srbijom posle njega, kapiram da veličina ovog gubitka raste svake godine. Najlakše je kukati i žaliti što više njega nema, što Zoran više nije tu da odradi posao za nas. Nema nikog drugog, sem nas. A ono što mi možemo da radimo je da glasamo. Treba da glasamo za one koji će ovu zemlju pomeriti iz mrtvila a u istoriju treba poslati SPS, DSS, NS…za početak.

Da bi na glasanju imali povoljan rezultat, moramo da promenimo svest onih koji se kolebaju. Onima koji misle da je Ɖinđić bio mafijaš, da su ga ubili drugari mafijaši, da je on organizovao Ibarsku magistralu, da je bio strani plaćenik i kojekakve druge gluposti - takvima pomoći nema, to je samo za psihijatra. No, najveći broj ljudi u Srbiji je prosto sluđen pričama ludaka i prodavcima magle.

Jedan dobar način je da ih podsetite šta je Zoran Ɖinđić pričao. Kapiraj i kopiraj je divna akcija - deljenje filma koji traje 30 minuta sa najreprezentativnijim delovima Zoranovih govora iz kampanje “Srbija na dobrom putu”. Ova divna akcija je prebrzo zamrla - potrebno je reaktivirati.

Danas sam kupio 50 DVD-ova za 900din i upravo ih narezujem ovim kratkim filmom. Podeliću ih sutra tokom šetnje kojom se obeležava godišnjica ubistva. Ne ljudima u šetnji - njima to ne treba - već prolaznicima koji nas budu gledali, ali prolazili dalje, svojim nekim poslom. I da pola njih disk baci, da pola od one pole pogleda i psuje - ostaće deo koji će se zamisliti nad tim. 900din je sitnica - to može da uradi svako od vas. Kasirkama u lokalnoj piljari, prodavcu na pijaci, čuvaru na ulazu firme, taksisti, osobi pored tebe u autobusu. Potrebno je zasejati i gajiti ove ideje i ovakav pristup politici.

Kapirajte i kopirajte. Svima koje poznajete a koji su zaboravili šta su izgubili i kuda smo išli do 12. marta 2003.

Kompletan video snimak (.avi) sam postavio na Google Video.

Odgovornost za nasilje snosi onaj ko je organizovao miting, pre svega Vlada i one partije koje su stale iza njega.

Da.

DS i G17 plus su većina u Vladi. Koliku odgovornost snosi DS? - To nije bio zajednički program Vlade i neka to objasni Vlada.

Ja sam mislio da u demokratiji odlučuje većina…

Miting nije mogao biti otkazan, jer su ga sa mnogo žara najavljivali i DSS i SRS i SPS. O tome očigledno nije odlučivala većina Vlade.

…izgleda da u Srbiji ne. Čitajući ovo, razuman čovek prosto ostane zabezeknut. Koliko vrede te ministarske fotelje, kolike đonove ministri DS imaju umesto obraza? Šta još treba da se desi da mrdnu svoja dupeta iz tih fotelja? Ima li ikoga u toj senci od stranke da ima obraza, časti, morala; da ima hrabrosti, minimuma hrabrosti da uradi ono što su odavno morali da urade?

Koja je krajnja tačka, odnosno šta DSS više treba da uradi da bi DS izašla iz Vlade? - To su zahtev za vanredno stanje, dalja eskalacija sukoba i ovde i na Kosovu, nastavak politike nasilja umesto dijaloga i prekid svake komunikacije sa Evropom.

Ko određuje šta je dalja eskalacija sukoba? Da li treba da čekamo da ovi ludaci ubiju nekoga? Da spale, razapnu, rasčetvere na ulici? Da li treba da čekamo Evroviziju u Beogradu pa da isti bezumnici napadnu predstavnike Albanije, Engleske, Francuske…? Zar treba da čekamo formalno vanredno stanje? Zar činjenica da je strance strah da se šetaju ulicama ovog grada, da strane ambasade prestaju da rade i upozoravaju svoje građane da budu obazrivi - zar to nije već vanredno stanje? Meni sigurno nije redovno.

Dokle više? Gde je granica?

Jučerašnji hit dana na YouTubeu:

Bilo ih je stotine koji su radili isto što i ove dve šabanke. No, tragedija ovog dešavanja se tu ne završava. Ove dve su se same javile B92 da protestvuju zbog serije prozivki i uvreda koje su ih jadne snašle u komentarima.

Normalan čovek prosto ostane zabezeknut potpunim odsustvom zdravog razuma koje njih dve ispoljavaju. One se čak i iščuđavaju šta je sad tu toliki problem i što je za njima sada takva potera.

Ovo je vrhunski dokaz onoga što sam napisao u prethodnom postu. Veliki broj pripadnika generacija, koje su odrasle devedesetih, imaju potpuno pomeren sistem vrednosti. Njih dve počine krivično delo razbojništva i pljačke i nije im jasno šta je problem kad su to i ostali radili. Toliki je stepen neshvatanja pogrešnosti onoga što su uradile da su se same dobrovoljno javile. Znači, ako 100 ljudi ubije jednu osobu šutiranjem, nije problem. Ako 500 ljudi zapali ambasadu nije problem - to su svi radili, zašto bi iko bio uhapšen. Ako ove dve ne budu uhapšene, optužene i osuđene to će biti znak svima u ovoj zemlji. Samo smislite neku patriotsku maglu za prodavanje i sve vam je oprošteno. Uostalom, stranka koja to radi od početka svog postojanja je najjača stranka u skupštini. Takve stvari se nagrađuju u ovakvoj zemlji.

Daleko od toga da je ovo izolovan slučaj. Malopre sam prošao kroz YuBC i tražeći apoteku prođem pored dva (mlada, 20-tak godina) pripadnika tamošnjeg obezbeđenja i jedne prodavačice. Ta devojka spomene slučaj ovih pljačkašica i jedan od ove dvojice bukvalno kaže:

Ma da, video sam. Ovaj B92 ceo dan sere bezveze protiv njih dve…

To kaže osoba kojoj je posao da štiti prodavnice/kancelarije od razbijanja / krađe.

Nemam nikakvu dilemu da su ovakvi i ovakve izvor povećanog broja glasova koje SRS dobija na izborima. A naših jedva skupljenih 2.3 miliona glasova je dato na prag beskičmenjacima i kukavicama. Elokventiji su to rekli bolje nego što bih ja umeo. Za to vreme, naši vajni ruski “spasitelji” su jasno poručili ko su njihovi prirodni partneri u Srbiji i šta misle o pokojnom predsedniku te iste DS.