Dakle, stigao nama ovaj famozni papir kojim Infostan tvrdi da dugujemo nekakve silne ‘iljade dinara. I još kažu da ako ne platim, da će da zaplene imovinu. Ima nekoliko rokova za uplatu, od kojih je prvi već 31. marta, dakle za nedelju dana. Ako do tada platim, oprostiće mi kamatu koja je nekih 70% glavnice.

Evo, trčim pa se saplitam.

Ovo je jedva potpuno fascinantna akcija, koja ne prolazi ni najobičniji test zdravog razuma.

1. Dobiješ uplatnicu na kojoj piše da nepoznat broj puta u periodu od 1. maja 1999. godine nije plaćen neki račun (ili više njih)

2. Ne piše koji to račun i kada nije plaćen

3. Preti se sudskim izvršenjem a niti si dobio poziv da se pojaviš na sudu, niti si ikakvo rešenje dobio, niti…

4. Na sajtu Infostana spomenuti 1. maj 1999. je početni datum za koji uopšte ima ikakve evidencije

5. Dotični sajt, tj. baza je mrtva, evo sad u pola 2 noću. Pošto teško da je tolika navala za proveru u ovo doba, biće da su trajno isključili do daljnjeg.

Kako ono beše… “ne znam kako stoji tvoj slučaj, ali čujem da nije dobro.”

Pazi kad sad prosto ne znam šta više na napišem. Ovo je toliko apsurdno da sam bez reči.

DODATAK ovo je divno http://www.elitemadzone.org/t358578-1#2235766 110% preporuka. :)

DODATAK 2 još divnije: http://www.pescanik.net/content/view/2907/171/ :)

Čokolada je čudesan proizvod. Ništa što sam u životu probao mi ne pričinjava takvo zadovoljstvo kao fina, kremasta čokolada koja se topi u ustima. Dobra kombinacija čokoladnih ukusa je ravna ekstazi – ne kaže džaba John Milton u Devil’s Advocate:

Love? Overrated - chemically no different than eating large quantities of cholocate.

Čokolada na tržištu ima toliko, da je teška muka sve ih probati. Čak na našem tržištu ni nema baš puno izbora, što sam naučio tokom putovanja i iz priča prijatelja srećnika koji su imali mogućnost da zavire u fabričke prodavnice Lindta ili Cadburyja.

Čokolada koje sam probao napolju neću navoditi, nekom drugom prilikom. Sad bih da spomenem par tekućih favorita koji se lako nalaze u našim prodavnicama i odlični su.

Milka toffee broken nuts

Ovu sam slučajno otkrio u prodavnici preko puta stana. Generalno ne kupujem 300g pakovanje, pošto ne umem da se kontrolišem i pojedem celu za veče (pogotovo ako gledam kakav film) i onda mi bude muka.

No, pakovanje me prosto mamilo i onda uzeo jednu – isto veče mi naravno pripala muka jer sam je smandrljao za 1h. Ova čokolada je fascinantna. Svaka kockica je velika i vredi je dugo držati u ustima da se otope svi delići i spoje u kremastu masu koja se onda lagano spušta ka stomaku.

Bambi serija

U lokalnom Maxiju sam video da je Bambi izbacio čitavu seriju čokolada. Za sada sam probao par komada i sve su mi se dopale. Pogotovo su im crne čokolade dobre, nekako su mi manje gorke nego recimo Lindt ili Nestle.

Ovo malo pakovanje od 30g sadrži 4 kockice čokolade i to je prosto savršena količina za lagano grickanje i uživanje posle ručka.

Najlepše želje, 75% crna

Štark moguće ovu čokoladu ima u ponudi od ranije, ali sam sada prvi put video ovo pakovanje. 75% kakaa, 75g, u prelepom tankom pakovanju. 75g je prava mera za vikend dnevnu čokoladu – 100g mi nekako uvek bude previše.

Tačnije, 75g u površinski istoj veličini kao što su 100g čokolade – što je ovde slučaj – onda je sama čokolada tanja i uživanje je veće jer se parče se brže otopi u ustima. A kada je ovakva čokolada u pitanju, onda slogan “ukus koji traje” dobija svoj puni smisao.

Ovakve čokolade su samo za one koji znaju da lagano i dugo uživaju u ukusu. Možda sam zato počeo da ih više kupujem u poslednje vreme. Mlečne čokolade osvajaju na prvi pogled, posebno one koje su punjene (toffee broken…mmmm). Crne čokolade, pogotovo 66% i 75%, zahtevaju malo duže držanje u ustima, jer se lepota i ukusi otkrivaju tek posle nekoliko sekundi i tada čulo ukusa šalje rafale prijatnosti i slasti kroz čitavo telo. Otprilike pandan dobro odležalim vinima. :)

Toliko o kupovnim čokoladama. O onim ručno pravljenim, majstorskim kombinacijama pakovanim u kockice i pravougaonike nekom drugom prilikom.

Pa vi posle zaboravite da imate kupus u frižideru. Da nas nije bilo još par dana, ko zna kakav monstrum bi se raširio po stanu.

No, I- I like to think about the life of wine.

How it’s a living thing. I like to think about what was going on the year the grapes were growing; how the sun was shining; if it rained. I like to think about all the people who tended and picked the grapes. And if it’s an old wine, how many of them must be dead by now. I like how wine continues to evolve, like if I opened a bottle of wine today it would taste different than if I’d opened it on any other day, because a bottle of wine is actually alive. And it’s constantly evolving and gaining complexity. That is, until it peaks, like your ‘61. And then it begins its steady, inevitable decline.

And it tastes so fucking good.

Maya, iz filma Sideways

Fenomenalan opis vina. Za mene, koji sam na vratima ovog predivnog sveta, ovo je peak rečenog filma.

Ovo je jutrošnji veselica-spam po firmama, ali moram da ga citiram. Punch-line je odličan. :)

Recesija, ta opaka boljka hara i razjeda privređavanje, Amerika već određeno vreme kuburi z budžeti, japanska se berza ljulja kao mala lađa na uzburkanom okeanu, Nemačka privreda posrće zbog ovo njihovo ujedinjenje, a bogami gospođe i gospodo ne cveta cveće ni u naše preduzeće.

Dolazi vreme reorganizacije, transformacije i sistematizacije.

Ja bih sad mog’o da iznosim određene pravce u reformu i za razvoj od naše preduzeće ali vidim da je Mile izneo prasiće iz furune, a zna se da prasići nisu ništa naročito kad se o’lade pa neka skratimo.

(Srećko Šojić, Tesna Koža)