Prvi pokušaji kreiranja etikete za vino su dosta stari, ima tome par godina, još za onu prvu berbu koju sam radio, 2006-te. I do te etikete je put bio dug, ali se na kraju završilo na ovome:

Ovo je bilo čisto za internu upotrebu, kada sam poklanjali vino prijateljima i rođacima. Onda sam pokušao da napravim uobičajeniju etiketu:

Obratite pažnju na pesmaricu na vrhu. Uf, grozno.

Svadbarsko vino

U martu 2007 sam se oženio. Pokojni ćale je još davno, 2001. ostavio celo jedno bure od 238 litara za kućevne svadbe. Berba 2000 je bila verovatno najbolja ikada u našem vinogradu pa je normalno to vino ostalo da čeka. Kako se svadba približavala a Restoran Tabor pristao da se služi domaće vino, razmišljao sam o etiketama za flaše. Detalj sa listom koji izvire iz slova ć i ova prelepa fotka obasjanog grožđa mi se veoma sviđala i dalje, pa sam to iskoristio da napravim ovako nešto:

Ovo mi se i danas sviđa (sem fontova). WOW winery is Subotice (ex-Next, ex-Palić) ima ovakav – doduše talasast – vrlo tanak i uspravan dizajn. Njihov je mnogo više bling-bling – ja volim svedenije stvari. Pride - WOW Pinot Grigio je sjajno vino, čista preporuka.

Danas mi je žao što nisam radio ovu etiketu. Od ovoga su nastale dve serije promena…

od kojih je finalna varijanta zaista i otišla na flaše:

Ona prva, uspravna varijanta je ipak najlepša od svih.

Radovi 2008

I onda duže nisam ništa tu radio, do pre nekoliko meseci, kada sam ozbiljnije krenuo u vinsku priču. Trebalo je napraviti etiketu koja će biti prepoznatljiva, unikatna, da mi se sviđa, bude čitljiva sa pristojne udaljenosti itd. U istom periodu sam se i ozbiljnije zainteresovao za fotografiju i imam 300+ fotki iz svog vinograda u raznim periodima razvoja. Stoga mi je palo na pamet da uzmem i razne godine koje imam u podrumu obeležim nekom od faza razvoja. Primarni je bio razvoj etikete za berbu 2007.

Ovo je bila prva varijanta gde sam stao. Etiketa je iz jednog dela i ideja je bila da se prelama, a sve bude jedna te ista fotka. Na slici je grozd iz maja meseca. Ova stvar mi se prilično dopala i bio sam vrlo srećan što sam iz prve ub’o dizajn. Sve dok me kolega Vasa u firmi nije pitao “a što si ambroziju stavio na etiketu?” E stvarno…ni ne znam kako ambrozija izgleda, ali ako je to prva asocijacija, onda ništa.

U međuvremenu sam već spremio isti ovaj stil za preostalo staro vino:

Od svih ovih mi se najviše dopala 2000-ta, pa sam posle spomenutog komentara razmišljao da to stavim i na 2007-u. Na kraju sam odustao od te ideje i ostao pri stavu da će svaka godina imati svoju fotku. Pa je 2007-a dobila noviju sliku…

Berba 2007

I ovo je trebalo da bude to. Uradio sam testove štampe, lepio na flašu i proveravao kako izgleda…

Nije bilo dobro.

Iako iz blizine izgleda lepo i čita se lako, čak ni ova velika slova na prednjoj strani nisu prosto dovoljno uočljiva sa 2-3m razdaljine. A to mi je veoma, veoma bitno. Ako u restoranu bude stajalo u vinskom ormanu ili na stolu na sredini, bitno je da se jasno i bez naprezanja vidi šta piše kada se gleda sa susednih stolova. Ma koliko mi se ovaj foto stil dopadao, prosto nije bilo dobro.

Nazire se svetlo…

Onda je krenula čitava serija svakojakih promena, proba i pokušaja.

Čisto i jasno, ali ne baš interesantno. Opšti utisak je bio da je previše obično, nešto što bi svako uradio.

Ovo je interesantnije, sa snimkom zrelog grožđa. Ovde sam otprilike negde konačno skapirao da na etiketama imam belo grožđe a da je moj roze od crnog. No, komentar druga Veska je bio “mrljavo ti bre ovo”, misleći na umetnički dojam sa debelim linijama i gradijentima. Oh, well…

Sad nije mrljavo, ali opet nije ni preterano zanimljivo. A nisam imao pojma kako bi ovo ispalo u štampariji i koliko vi se razaznavalo.

I onda konačno, finalna verzija:

Ovo je odštampano i za vikend ide na flaše. Testirao na flaši i odlično ispada, lepo se čita i raspoznaje. Teške su ovo muke. Svaka od ovih varijanti je po nekoliko sati kasno-noćnog rada; otprilike k’o ovaj post što pišem.

Ali vredi. Što je za dušu, nije skupo i nije teško. Sad još ostaje da sredim i sajt…