Toliko puno radim – ne što moram, nego što sam izabrao – da ne znam kada bih pisao. Imam nekoliko postova u draft statusu, manje ili više završenih. Možda nikad ni ne dožive objavljivanje. Moj život se trenutno vrti oko nekoliko tema pa da probam da ih sumiram.

Letovanje

Bili smo u Istri, poslednje dekade avgusta. Rajska zemlja, to prosto morate videti i osetiti. Zelena šuma tik iznad mora, duž čitave obale. Suncobran nepotreban, samo izađeš iz vode i posle 2-3 metra si u hladovini. Bili u Rovinju ali smo obišli svašta: Vodnjan, Fažana, Grožnjan, Poreč, Vrsar, Limski kanal. Sve divno.

Istarski specijaliteti su uglavnom vezani za kopno, a ne za more: maneštra, razne testenine, gulaš od boškarina (lokalno goveče). Tip: gde nađete, uzmite ribu na žaru, jer je retko ima - mi probali u Vrsaru, fantastična. Testenina u Vodnjanki čudesna. Imaju i ogroman čokot Malvazije u dvorištu, savršeno uzreo tad kad smo bili, može i da se ubere. Vrlo slatko grožđe.

Vino

Otkrio sam Malvaziju u Istri. Mnogo, mnogo njih. Moj totalni favorit za letnje vino, ohlađeno. Može za ručak, može uveče, može uz pršut, može uz sir. Fascinantno. Favoriti: Coronica, Benvenuti, Festigia, Demian. Istarski pršut sjajan, kupio u Vodnjanu kod Buršića, a maslinovo ulje u Fažani (mada je svuda gde smo probali bilo dobro). Obišli Zigante Vina, pričali sa simpatičnom gospođom, vlasnicom vinarije. Nalaze se na predivnom mestu na vrhu brda, okruženi vinogradima. Njihova Malvazija je dobra, no nekako blaga za moj ukus; možda bila prehladna.

Vina Vacić vesti: ubrali smo pristojno grožđa, oko 500kg, šira 19.5. Prvi put smo brali u gajbe, umesto u džakove, te grožđe stiglo netaknuto do muljače. Prvi put primenio laganije presovanje (umesto uobičajenog krvničkog) te se nadam svežijem rozeu sa manje tanina. Prvi put primenio kvasce za fermentaciju. Mnogo toga prvog te jedva čekam decembar i prvo probanje. Berbu 2009 definitivno pakujemo u aprilu.

Konačno usvojen i novi Zakon o Vinu. Izmena dosta, čeka se Pravilnik iz Min. Poljoprivrede koji će detaljnije definisati uslove za rad i upis u Vinarski Registar.

Info: 7. novembra vinska fešta u Lazarevcu — Prvi vinski festival srpskih proizvođača — besplatan ulaz za posetioce. Festival će se održati u vremenu od 12-20h u sportskoj hali SC Kolubara. Izvolite i probajte, Srbija ima jako dobra vina.

iPhone biz

Apple dozvolio in-app purchase za besplatne aplikacije. Bah…krpe na pogrešnom mestu. iTunes Connect je bruka i sramota, ali to nije public-facing, pa ih izgleda baš briga.

1.1 verzija Run Mate aplikacije je u prodaji, po višoj ceni — povećao sam za dolar, na $3.99, prodaja ostala na istom nivou. Divno. Čekao sam 30 dana da Apple odobri tu verziju. Katastrofalno sporo i vrlo frustrirajuće. Verzija 1.2 je spremna i za koji dan je pakujem i šaljem Appleu.

Uskoro počinjem rad na novoj aplikaciji, detalji definisani na papiru. Cilj: do kraja godine dve aplikacije u prodaji.

Do sledećih crtica…

Pre nešto jače od nedelju dana, na iPhone App Storeu se pojavila moja prva iPhone aplikacija.

Verzija 1.0 je rezultat devet meseci učenja, isprobavanja, menjanja, prerađivanja i svih sličnih zabavnih radnji kada se uči nešto novo. Run Mate omogućava kreiranje sopstvenih programa za trčanje, nešto tipa “trči dva minuta, pa minut hodaj, pa to ponovi 6 puta”. A kada se krene na trčanje, pustiš muziku, prebaciš se u Run Mate, pokreneš željeni program - app će na finom razumljivom engleskom saopštiti promenu ritma i koliko je ponavljanja ostalo, a van toga ćuti i ne smeta. Run view izgleda ovako:

Ovakva vrsta aplikacije je meni lično trebala. Prošle godine sam pratio Nikeov 6-nedeljni program trčanja za početnike – od mrcine do 5km iz cuga :) –koji ima baš tako neke intervale i pravila definisana. Bez ovako nečeg, bilo je smorno svako malo vaditi iPhone iz džepa, podešavati timer itd.

Pošto sam znao da ću tokom zime da se ulenjim i da ću isto ovo trčati ponovo ove godine, počeo sam da radim na rešenju. Cena aplikacije je $2.99 od čega meni ostaje nekih $2.10 nakon što Apple uzme svojih 30%. Tih 2.10 nije fiksno, pošto zavisi od kursnih razlika i gde ko kupi. Očekivano, najmanje mi se isplati kada neki Britanac kupi app, pošto je tamo $1.80.

Prodaja uopšte nije loša, obzirom na činjenicu da sem mojih prijatelja niko nije ni čuo za aplikaciju. Reakcije kupaca su pozitivne, dobio sam par veoma vrednih sugestija za buduće verzije (1.1 je već u razvoju). Istovremeno širim priču i reklamiram, po raznim forumima, blogovima itd. Tu je naravno i blog i neizbežni Twitter nalog: @runmate.

Početak je obećavajući i inspirativan, a nešto jaču kampanju planiram za par verzija, kada dodam GPS tracking pre svega, uz još 2-3 bitne stvari.

Otkad je Telenor pokrenuo prepaid 3G, počeo sam veliku reorganizaciju internet konekcija. Naime, plaćao sam 3 ADSL-a, na različitim lokacijama gde sam se mogao naći duže od jednog dana. Naravno, dva od ta tri ADSL-a su mi retko trebala (pogotovo u Pirotu), ali kada su mi trebala onda su bila vrlo dobrodošla. No, skoro 3000din mesečno za oba ekstra ADSL-a baš nisu bila dobrodošla, stoga sam prepaid 3G net jedva dočekao. Naravno, ni tu nije baš sve cvetno i ružičasto, pošto se prepaid 3G kupuje na kvote koje traju 60 dana, ali je bolje nego ranije.

Prvi pokušaj kupovine prepaid broja sa 3G dopunom se neuspešno završio. Devojke u Telenor prodavnici u Kosovskoj ulici su se uporno trudile da me ubede kako 3G internet postoji samo u opciji paketa sa modemom, nikako na običnom prepaid broju. Posle par pokušaja da im objasnim :) da to baš nije tako i da ipak tako nešto imaju u ponudi, odustao sam i došao sutradan ujutro, kada su radila četvorica muškaraca. ;) Čovek me samo pitao da li možda želim paket s modemom i na moje “ne” otišao da uzme karticu sa brojem. Na licu mesta sam uzeo 1GB dopunu, aktivirao karticu u nekom od njihovih telefona, sve bez muke.

3G data kartica

E sad, oprema. Telenor za prepaid nudi samo Huawei E220 USB modem, koji se najbolje može opisati kao sapunče. Isti modem sam koristio na T-Mobile mreži u Londonu. Kada se koristi na Windowsu, to je radilo fantastično. Na Macu, to je bio užas. Em što sam jedva našao kako da podesim, em što je radilo baš baš loše. Konekcija je često pucala, prenos je bio za klasu gori nego na Windowsu. Huawei nema drajvere za Mac OS X niti u spisku podržanih operativnih sistema ima išta sem novijih verzija Windowsa.

Stoga sam preskočio Telenor ponudu i potražio neki drugi uređaj. Pre svega, expresscard/34 kartice, jer USB portove uglavnom popunim, a slot za ovu karticu je uvek prazan - sem kod kuće gde koristim Digitusovu eSATA karticu (koja isto tako nema drajvere za Mac i povremeno mi skuca ceo Mac pri ubacivanju), a kod kuće mi 3G net ne treba.

Kada se radi o Mac proizvodima, uvek je najbolje krenuti od Appleovog support sajta. Pa tako na jednoj stranici navode podržane 3G kartice od strane OS-a (za Leopard počev of 10.5.2). Uz malo istraživanja, nije bilo teško odlučiti se - Novatel Wireless Merlin X950D. Neću navoditi specifikaciju, piše na sajtu. Radi se o ozbiljnoj firmi, sa dobrom reputacijom, čije proizvode koriste skoro sve američke kompanije (dok u Evropi caruje Huawei).

Kupovina po belom svetu i dovlačenje hardvera mi nije strano, pa sam se dao u potragu. Najzanimljiviji deo priče je što se cene ove kartice kreću u neverovatnim opsezima. Ne znam da li zbog tekuće ekonomske krize ili nečeg drugog, ali zaista je neverovatno. U Americi je 289$, u Engleskoj je 239£, a – pazi sad – u Mađarskoj je 103€! Čudesno. :) Tako da sam naručio odatle i nakon dosta muka i plaćanja harača lokalnom DHL-u kartica je stigla do mene.

Lepo pakovanje, u kutiji nešto debljoj od DVD-a, sa mnogo zaštite oko same kartice. Kartica je priložena u plastičnoj kutijici koja je vrlo zgodna za nosanje naokolo, u džepu, rancu, gde god treba. Dobijaju se Mac drajveri za 10.4 (Tiger) na CD-u, dok za Leopard drajveri nisu potrebni, ugrađeni su u sam OS (10.5.2+). Nakon ubacivanja, potrebno je kreirati konekciju, Connect i to je to.

Na Windowsu se ubacivanjem kartice pojavi virtuelni disk sa koga se automatski instalira sve što treba, uključujući i mali paket aplikacija. Uređaj je u kratkom testiranju kod kuće (gde je Telenorov signal osrednji) pokazao skoro identične rezultate.

Opšti početni utisak je vrlo povoljan.

Telenor 3G

Uzeo sam 069 broj, dodao 1GB za podatke i onda testirao na raznim mestima. Inicijalno testiranje putem sajta speedtest.net je kući, u zgradi u bloku 23 (iza Hotela In) dalo rezultate kao na sledećoj slici.

Ovo je test ka Veratovom serveru, ali su maltene iste vrednosti bile i za servere u Londonu i New Yorku (s tim što ping duplo veći ka tim gradovima). Ove vrednosti su jako dobre, pogotovo što sam testirao na krajnje nepovoljnom mestu - mom radnom stolu gde se laptop nalazi u ćošku 2 unutrašnja zida. Poređenja radi, kada sam se pomerio u dnevnu sobu, udaljen barem 2m od bilo kog zida, download je bio 0.91Mb/s, upload je bio nešto manji. Telenorov signal u stanu se generalno drži na 3 crtice (povremeno 4) od 5 maksimalnih (na ženinom telefonu). Subjektivni osećaj rada je više nego povoljan. Surfovanje je ok, uobičajeni rad je sasvim dobar. Kuriozitet je da je upload brzina veća nego da ADSL-u koji imam (2Mb/192kb).

Teoretski, HSDPA (download) daje brzine do 7.2Mb/s, a HSUPA (upload) daje 2.1Mb/s. Ova kartica podržava te brzine, tako da sam sasvim miran i mogu da se radujem nekoj budućnosti kada će 3G net biti povoljniji. Sa tim brzinama, na nekom flat rate sistemu pretplate, bio bih više nego srećan korisnik. Za sada, koristiću povremeno, gde i kada zatreba.

Ovako izgledaju i zovu se diskovi na mom laptopu i sve ono što se kači na njega. Predivne ikonice su delo Davea Brasgallea, potpuno su besplatne i mogu se skinuti sa IconFactory web sajta.

Šta mislite, šta je šta? ;)

I ne samo njih, nego bilo koju ekspresnu poštu prilikom naručivanja stvari iz inostranstva.

Zašto? Napisao sam naširoko na engleskom blogu a suma sumarum je:

• po domaćem idiotskom zakonu, ekspresne pošiljke može da carini isključivo ovlašćeni carinski agent (carinjenje obične poštanske pošiljke je moguće i lično obaviti)

• DHL i slični koriste ovu odredbu za besramno čerupanje, gde konkretno DHL uslugu carinjenja naplaćuje 3000din + PDV

• ta “usluga” se sastoji u prosleđivanju 3 Word dokumenta carini i popunjavanju pola carinske deklaracije

• stvarne takse koje Carina naplaćuje ne spadaju u spomenutih 3k+PDV, već to takođe plaćaš sam

Tako me transport od Mađarske do Srbije (preko Italije) koštao 13€, a ova “usluga” im je dodala čistih 31€ profita. Fascinantan način poslovanja. Kad saberem 13€ i ovih plaćenih 3450din što je reda 36€ dobijem sumu za koju sam mogao da odem sam do Mađarske i vratim se, plus ostane resto sitniša.

Ovo je prvi i poslednji put da sam koristio “usluge” dotične firme. Nadam se i vaš, kao i svih koje poznajete. Link ka engleskom postu sam poslao globalnom DHL-u; ko zna, možda neko tamo pročita i utera ove bandite u red.